Gastritis je teramin koji se odnosi na grupu stanja kojima je zajedničko zapaljenje sluzokože stomaka. Najčešće je rezultat bakterijske infekcije. Zapaljenju mogu pridoneti redovna upotreba lekova protiv bolova i preteran unos alkohola.
Gastritis može nastati naglo (akutni gastritis) ili postepeno tokom vremena (hronični gastritis. Zapaljenje nastaje kada zbog slabosti ili povrede sluzokože stomaka nastaje njeno oštećenje želudačnom kiselinom.
U nekim slučajevima može dovesti do nastanka čira i povećanog rizika za karcionom želuca.
Kod većine osoba stanje se brzo i značajno poravlja uzimanjem terapije.
Faktori rizika
Postoje mnogobrojni faktori rizika odnosno stanja koja mogu da dovedu do nastanka zapaljenja sluzokože želuca.
- Infekcija Helicobacter pylori je jedna od infekcija među opštom populacijom. Međutim, samo manji broj osoba razvije sliku gastritisa. Smatra se da je osetljivost na bakteriju delom nasledna, a delom rezultat životrnog stila (npr. pušenje, neodgovarajuća ishrana…).
- Redovno korišćenje lekova protiv bolova (acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, naproksen…) razlog je nastanka i akutnog i hroničnog gastritisa.
- Starija životna dob je takođe faktor rizika. Sa godinama života dolazi do tanjenja želudačne sluzokože kao i povećanja verovatnoće infekcije H. pylori ili javljanja autoimunih oboljenja.
- Alkohol dovodi do nadražaja i oštećenja sluzokože i tako je čini osetljivijom na delovanje želudačne kiseline.
- Stres bilo da je nastao zbog psihičke traume ili kao posledica hirurškog zahvata, povrede, infekcije takođe je značajan faktor rizika.
- Autoimuni gastritis nastaje najčešće u sklopu drugih autoimunih oboljenja (Hashimotova bolest npr.), kod dijabeta tipa 1 ili nedostatka vitamina B12. Gastritis se može javiti i kod drugih oboljenja kao što su infekcije parazitima ili Chron-ova bolest.
Simptomi i znaci gastritisa
Osećaj bola i/ili pečenja u gornjem delu abdomena koji se može smanjivati ili pojačavati unošenjem hrane. Mučnina i povraćanje tipični su simtomi gastritisa. Takođe javlja se osećaj punoće nakon obroka. Kod jako izraženog zapaljenja može doći do pojave krvi u stolici, crne stolice i/ili povraćanja krvi.
Komplikacije
Nelečeni gastritis može se komplikovati ulkusom i krvarenjem. Retko neke forme hroničnog gastritisa mogu preći u karcinom.
Postavljanje dijagnoze
Postavljanje dijagnoze vrši se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Od koristi su i test na H. pylori koji može biti iz krvi, stolice ili izdisajni. Gastroskopijom se mogu videti znaci zapaljenja sluzokože i u slučaju potrebe uzeti uzorak tkiva za biopsiju.
Lečenje
Lečenje gastritisa zavisi od specifičnog uzroka. Kod akutnog gastritisa koji je nastao uzimanjem lekova ili alkohola neophodno je trenutno prekidanje uzimanja supstance koja ga je uzrokovala. U slučaju postojanja infekcije H. pylori koristi se kombinacija antibiotika 7-14 dana.
Inhibitori protonske pumpe su grupa lekova koja sprečava stvaranje kiseline i pomaže zaceljenju sluzokože. Iako se ovi lekovi mogu kupiti u slobodnoj prodaji neophodno je konsultovati lekara oko dužine i neophodnosti njihovog uzimanja.
Kod dugotrajnog uzimanja ili većih doza povećavaju rizik od preloma i potrebno je razmotriti uzimanje suplemenata kalcijuma.
Lekovi koji smanju stvaranje želudačne kiseline su blokatori histamina i na taj način smanjuju bol i pomažu zaceljivanje. Antacidi su grupa lekova koja neutrališe postojeću želudačnu kiselinu i dovode do brzog prestanka bola.
Promenom životnih navika prvenstveno u ishrani i stilu života u velikoj meri možemo uticati na simptome i ublažiti ih. Treba uzimati manje obroke više puta dnevno, izbegavati hranu koja inicira razvoj simptoma, smanjiti ili potpuno prestati sa konzumiranjem alkohola, lekove koji štete sluznici zameniti u konsultaciji sa doktorom lekovima iz druge grupe, izbegavati stresne situacije.
Ako vas muči gastritis izbegavajte:
- Sokove od agruma,
- masnu prženu, začinjenu i kiselu hranu,
- suhomesnate proizvode,
- punomasne i začinjene sireve,
- alkohol
