Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), sedentarni način života nalazi se u deset vodećih uzroka smrtnosti i invaliditeta.
Koliko sedimo, šta kažu brojke?
Tokom svog radnog veka (40 godina), čovek koji obavlja kancelarijski posao u trajanju 8-10 sati na dan, sedeći će provesti punih 9 godina a da pritom ne računamo sedenje u toku obroka, u automobilu, pred televizorom itd.
autor: mr ph. Aleksandra Dumić
Sedenje ostavlja posledice na celokupan organizam, a što duže traje ovakva praksa, to je njen efekat negativniji na naše zdravlje.
Iako stručnjaci uglavnom preporučuju redovnu fizičku aktivnost (svakodnevnu ili barem tri puta nedeljno) kao rešenje za mnoge zdravstvene probleme, posledice koje sedenje ima na naš organizam ne mogu se poništiti čak ni redovnim vežbanjem.
ŠTA SE DEŠAVA?
SRCE
Tokom dugotrajnog sedenja mišići sagorevaju manje masti, cirkulacija je usporena što pogoduje taloženju masti na zidovima krvnih sudova i razvoju ateroskleroze. Dugo sedenje povezano je sa visokim krvnim pritiskom i povišenim nivoom holesterola u krvi pa ljudi koji dugo sede tokom dana imaju dva puta veći rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.
PANKREAS
Pankreas proizvodi insulin, hormon koji omogućava ulaz glukoze u ćelije. Ali, ćelije u neaktivnim mišićima ne odgovaraju tako brzo na delovanje insulina pa pankreas proizvodi sve više i više insulina kako bi se se snizio nivo glukoze u krvi. Ovakva hiperprodukcija insulina može da dovede do razvoja dijabetesa i drugih bolesti. Studija iz 2011. godine pokazuje povezanost jednodnevnog produženog sedenja sa lošim odgovorom ćelija na insulin što je izuzetno zabrinjavajuće i može dati odgovor na sve veću incidencu dijabetesa.
CREVA, DOJKA, MATERICA
Studije pokazuju povezanost povećanog rizika od raka debelog creva, raka dojke i endometrijalnog karcinoma sa produženim sedenjem. Razlozi nisu dovoljno jasni. Jedna od teorija govori da povećani nivoi insulina dovode do ubrzanog rasta ćelija a prema drugoj redovno kretanje dovodi do formiranja prirodnih antioksidanasa koji uništavaju slobodne radikale koji su potencijalni uzročnici raka.
MIŠIĆI
Kada stojimo, hodamo ili sedimo pravo, abdominalni mišići daju podršku muskulaturi da održi uspravan položaj. Ali kada se zavalite u stolicu, ovi mišići su potpuno van upotrebe. Loš položaj uskih mišića leđa i malih trbušnih mišića može da dovede do Iskrivljenosti prirodnog luka kičme i do stanja koje se zove hiperlordoza.
Hronično sedenje dovodi do skraćenja mišića fleksora kuka, do ograničenosti pokreta i dužine koraka. Studije pokazuju da je ograničnost pokretanja kuka jedan od glavnih razloga povećane učestalosti padova u starosti.
NOGE
Dugo sedenje usporava cirkulaciju što dovodi do zadržavanja viška krvi u nogama i uzokuje probleme širokog spektra: od oteklih zglobova i varikoznih vena do po život opasne duboke venske tromboze.
KOSTI
Hodanje i trčanje stimulišu kosti da se izgrađuju čvršće, deblje i jače pa naučnici sve češće povezuju osteoporozu sa manjkom kretanja tokom života.
MOZAK
Pokretanje mišića pumpa svežu krv i kiseonik u mozak čime pospešuje oslobađanje brojnih supstanci koje utiču na popravljanje raspoloženja i stimulaciju rada mozga. Kada dugo sedimo, sve je usporeno pa i moždana funkcija.
VRAT, RAMENA I LEĐA
Položaj u kom sedimo je obično takav da je vrat iskrivljen ka tastaturi ili nekom od predmeta za pisanje na stolu što može dovesti do deformacije vratnih pršljenova i trajnog gubitka ravnoteže. Loš uticaj iskrivljenih pršljenova vrata se spušta i na ramena i leđa. Neaktivnost kičme dovodi do osetljivosti kičmenih diskova i nefleksibilnosti prostora koji se između njih nalazi pa svaki nagli pokret iz dugog sedenja, da dohvatite šoljicu kafe ili se sagnete da zavežete pertlu, može dovesti do oštećenja diska i posledično vrlo ozbiljnih problema.
Deep Relief gel deluje protiv bolova u mišićima i zglobovima. Deluje trenutno i olakšanje se oseća satima. Sadrži ibuprofen i mentol a primenjuje nekoliko puta na dan blagim utrljavanjem na bolno mesto. Možete ga kupiti u apotekama a recept lekara nije potreban.
DUŽINA ŽIVOTA
Ljudi koji su dugotrajno gledali televiziju u osmoipogodišnjoj studiji imali su povećani rizik od smrti za 61% u odnosu na ispitanike koji su gledali televiziju manje od 1 sat dnevno.
