U nastojanju da izgubimo par kilograma viška često krećemo baš onim putem kojim ne treba: jedemo jednolično, preskačemo obroke itd. pa se desi, da i pored uloženog truda i muke, broj kilograma u najboljem slučaju ostaje isti a neretko još i poraste.
NAJČEŠĆE PREHRAMBENE GREŠKE KOJE SABOTIRAJU DIJETU
Preskakanje doručka može se učiniti najjednostavnijim načinom smanjivanja unosa kalorija. Mađutim, ova strategija nije dobra jer preskaknje obroka vas ostavlja gladnim, povećava potrebu za grickalicama kao i verovatnoću da se kasnije prejedete. Isto tako, metabolizam se usporava, pa organizam troši manje kalorija za uobičajeni, normalan rad. Istraživanja su pokazala da ljudi koji doručkuju, u toku dana unesu i do 25% manje kalorija. Ukoliko nemate naviku da doručkujete, počnite sa laganim obrocima i vremenom navika će se stvoriti. Još jedan mit vezan za doručak je, da mora biti kaloričan. Ovo nije tačno. Doručak treba uskladiti sa potrebama organizma, nije isti za osobe koje obavljaju tažak fizički rad i one koji praktikuju sedatarni način života.
Često ne obraćamo pažnju i ne računamo da i napici imaju manju ili veću kalorijsku vrednost. Obratite pažnju šta sve popijete u toku dana: kapućino, mleko, sokovi, alkohol, mineralna voda..sve ovo može povećati vaš kalorijski dnevni unos za 700 i više kalorija. Istraživanja su pokazala da ljudi smanjuju kalorijski unos hranom na račun povećanja unosa tečnih kalorija. Zato, svedite unos tečnih kalorija na najviše 200 dnevno. Topla čokolada, na primer, ima 450 kalorija što je jednako jednoj porciji špageta bolognese. Pola litre gaziranog napitka
ima otprilike 200 kalorija. Alkoholna piću su prave kalorijske bombe…
Unos namirnica koje su bogate prostim šećerima poput kolača, peciva, krekera itd. samo trenutno utole glad a onda se žudnja za dodatnim unosom ugljenih hidrata povećava (nastaje začarani krug). Dovoljno energije i dugotrajniju sitost obezbedićete unosom namirnica koje sadrže složene ugljene hidrate. Neke od njih su na primer: orašasti plodovi, proizvodi od celog zrna žitarica, semenke, pasulj, mahunarke…
Većina ljudi ne unosi u organizam dovoljno povrća i voća. Manjak ove niskokalorične hrane, nadoknađuje se unosom visokokalorične. Metod tanjira (pola tanjira treba da bude ispunjeno povrćem) može pomoći da popravite ovu lošu naviku.
Studije pokazuju, da kada ispred sebe imamo veliku porciju, u organizam unosimo oko 25% više kalorija nego što bi uneli da je porcija manja, čak i kada nam hrana nije naročito ukusna. Veličinu porcije možete jednostavno kontrolisati metodom tanjira. Za obroke odaberite manji tanjir, oko 22cm u promeru i tokom serviranja podelite na četvrtine. Dve četvrtine trebalo bi ispuniti povrćem, jednu proteinima i jednu žitaricama. Švedski sto uvek je izazov za ljude koji su na dijeti. Preporučuje se samo „jedan krug“ i stavljanje hrane na manji tanjir.
Ova hrana po pravilu je kaloričnija od one koju pripremamo kod kuće. Neretko sadrži skrivene masti, porcije su prevelike a dešava se da pored glavnog jela (koje je i dovoljno) jedemo i predjelo pa se tako kalorijski unos znatno povećava. Ograničite obroke u restoranu na najviše tri puta nedeljno. Kalorično predjelo, zamenite salatom ili povrćem. Desert nije neophodan ali ako ga već uzimate, pojedite polovinu ili izaberite voće. Kontrolišite šta i koliko pijete uz ručak. 100 ml vina sadrži oko 80 kalorija, 100 ml piva oko 40-50 kalorija.
Ako ispred sebe imate više namirnica koje volite, normalno je i da poželite da od svake bar po malo probate. Zato, omiljene namirnice treba držati skrivene od pogleda kako bi smanjili iskušenje. U frižideru neka bude jedna do dve vaše omiljene namirice a ne pet. Na stolu u dnevnom boravku ili kuhinji ne treba da stoje grickalice već posuda sa voćem. Ovo će vam pomoći da usvojite zdrave prehrambene navike pa će se i višak kilograma regulisati.
Držanje dijeta koje svode na minimum ili čak eliminišu neke grupe namirnica na početku dovode do rezultata. Međutim, kako niko ne može i ne treba da duži vremenski period bude na tako ograničenom režimu ishrane, vraćanje kilograma je neminovnost. Na brze dijete treba zaboraviti. Umesto toga ishrana treba da bude balansirana i uključuje sveže, kuvano, sušeno povrće i voće, žitarice od celog zrna, mlečne proizvode sa manjim udelom masti, orašaste plodove i proteine. Prilikom pripremanja hrane koristite malo ulja i soli, i kontrolišite veličinu porcije.
Šećer sam po sebi, nije štetan po zdravlje. Šećer je najbolje gorivo za mozak i crvena krvna zrnca i nezamenljiv je izvor brze energije neophodne pri intenzivnim fizičkim naporima. Problem nastaje kada se u organizam unose prekomerne količine šećera. Istraživanja su pokazala da ljudi u Velikoj Britaniji dnevno unose 115g šećera što je skoro četvrtina ukupnog dnevnog kalorijskog unosa odnosno, 2-3 puta više od preporučenog. Za one koji ne vole slatkiše rešenje je jednostavno-treba prestati ili smanjiti unos. Međutim, stvar je malo komplikovanija nego što na prvi pogled izgleda. Pored biološke vrednosti šećera koja je neosporna, šećer ima važnu funkciju u zadovoljavanju „hedonističke gladi” čiji su koreni duboko u našim genima.