Da li ste znali?Nedostatak joda u ishrani predstavlja glavni uzrok uvećanja štitaste žlezde (oboljenje poznato kao „gušavost“, latinski, struma) kao i razvoja svih tipova tiroidnih nodusa. Nodusi i strume mogu nastati nezavisno od nivoa funkcije štitaste žlezde. U većini slučajeva nastaju simultano. |
Kako se formiraju gušavost i nodusi?
Kada organizmu nedostaje jod, štitasta žlezda nije u stanju da u dovoljnoj meri proizvodi hormone značajne za sve metaboličke procese. Štitasta žlezda pokušava da nadoknadi nedostatak tako što počinje da se uvećava. Posledično može doći do formiranja nodusa u tkivu od uvećanih ćelija štitaste žlezde.
Koga pogađaju gušavost i nodusi?
Kao što je već navedeno, deficijencija joda jeste najčešći uzrok gušavosti (takozvana „struma usled deficijencije joda“) ili nodusa, stoga su osobe koje ne unose jod u dovoljnoj meri izložene najvećem riziku. Pušenje takođe može da dovede do ovih poremećaja. Preveliki unos nitrita (na primer, preko vode) takođe može da dovede do formiranja gušavosti.
U dodatne faktore rizika spadaju:
• Hormonalne promene tokom trudnoće, puberteta ili menopauze.
• Zapaljenje štitaste žlezde (tireoiditis)
• Hipertireoidizam (pojačana aktivnost štitaste žlezde)
• Hipotireoidizam (smanjena sktivnost štitaste žlezde)
• Bazedovljeva bolest, Hašimotov tireoiditis (auto-imuni poremećaj koji pogađa štitastu žlezdu)
• Određeni lekovi (npr. tireostatici, litijum)
Koje su moguće posledice gušavosti i nodusa?
Za gušavost i noduse moglo bi se reći da važi sledeće nepisano pravilo: što su veći, postoji veći rizik od uticaja na okolne organe. Obe pojave mogu da dovedu do pomeranja ili konstrikcije dušnika, cervikalnih (vratnih) krvnih sudova i/ili ezofagusa (jednjaka).
Tireoidni nodusi se dele na scintigrafski „hladne“ i „tople“ noduse. „Hladni“ nodusi ne remete funkciju štitaste žlezde — ipak, oni mogu da narastu i u retkim slučajevima postanu maligni. „Topli“ nodusi (takozvani „autonomni adenomi“) – koji mogu da proizvode tiroidne hormone u neutvrđenim količinama – su mnogo češća pojava. Po pravilu nisu nikada maligni ali mogu da dovedu do hipertireoidizma (pojačana aktivnost štitaste žlezde). Stoga, veoma je značajno identifikovati tip prisutnog nodusa kako bi se izbegli mogući rizici.
Na šta bi trebalo da obratite pažnju?
Dok štitasta žlezda normalno funkcioniše („eutireotična struma“), inicijalno neće postojati nikakve neugodnosti izazvane strumom nastalom nedostatkom joda ili štitastim nodusima. Uvećana struma ili nodus mogu izazvati sledeće simptome:
• Utisak pritiska („knedla“) u grlu
• Otežano gutanje/bol u toku gutanja
• Promuklost
• Hronični kašalj
• Otežano disanje kada je glava u određenom položaju
• Otežano disanje u stresnim situacijama
• Neprijatan osećaj „gušenja“ kada nosite kravate, rolke i sl.
Ukoliko se na uvećanje strume nadoveže i disfunkcija štitaste žlezde rezultujući simptomi ukazaće na mogući hipertiroidizam ili hipotiroidizam.
Ono što vam može pomoći
Lečenje strume i nodusa je efikasno, bez komplikacija i bezbolno. Fizički pregled (opipavanje oblasti zahvaćene strumom) predstavlja najjednostavniji način za određivanje veličine i konzistencije mutiranog tkiva štitaste žlezde. Ukoliko ste uočili ili napipali strumu/noduse na svojoj štitastoj žlezdi, trebalo bi da se obratite lekaru kako bi ustanovio precizniju dijagnozu.
