Transseksualnost je urođeni poremećaj i ne smemo biti okrutni prema ovim ljudima samo zato što su drugačiji!!! Nismo svi jednaki biologija nekada napravi tu različitost i ako ona postoji ne moramo i mi da je potenciramo jer patnja ovih ljudi je i bez toga jako velika.
Ako bi se pravile dobre studije dece još od obdaništa pa nadalje, mogla bi se praviti selekcija dece koja se igraju različitih igara od očekivanih za taj pol, na primer dečak se u obdaništu prvenstveno igra sa lutkicama i devojčicama, i iz te grupe dece sigurno ćete kasnije detektovati transseksualnu osobu.
Transseksualizam predstavlja nesklad između genetskog, gonadnog, i hromozomskog pola sa jedne strane i osećaja pripadnosti polu sa druge strane. Da pojasnimo: genetski pol je pol koji smo nasledili u momentu našeg stvaranja i određen je hromozomima. Postoji muški i ženski tip hromozoma, muški je 46XY a ženski 46XX. Gonadni pol je pol polnih žlezda koji se određuje na osnovu postojanja jajnika ili testisa. Treća vrsta je fenotipski pol koji se određuje na osnovu sekundarnih seksualnih karakteristika odnosno izgleda osobe.
Četvrti je pol mozga odnosno kako se osoba oseća, kao žena ili kao muškarac.
Transseksualne osobe imaju poremećaj polnog identiteta. Pri rođenju prva tri pola se nedvosmisleno mogu utvrditi dok o psihičkom polu ne možemo govoriti jer ne možemo znati kako se novorođena beba oseća. Na primer, rodi se beba koja ima testise, penis, što je dovoljno da se na samom rođenju konstatuje da je rođen dečak, dete se upisuje u knjigu rođenih i nastavlja život kao dečak. U pubertetu počnu da rade polne žlezde i dečak dobija i sekundarne, spoljne osobine muškog pola: šira ramena, usku karlicu, bradu, brkove..Problem nastaje kada razgovarate sa tom osobom i ona vam kaže: „Ali ja se osećam kao žena!!“ Imate situaciju da nalazi krvi pokazuju muške hormone i muške hromozome, osoba i izgleda kao muškarac ali njen psihički pol nije muški. Ona se oseća kao žena!
Moramo priznati da je najjači pol, pol mozga-psihički pol. Najvažnije je kako se osoba oseća. Ranije je bilo pokušaja psihoterapeuta da izmene osećaj pripadnosti polu što je naravno, nemoguće. Psihički pol je kao i ostale vrste pola određen u trenutku spajanja spermatozoida i jajne ćelije i nepromenjiv je. Kada sam jednog svog pacijenta pitala: „pa možete li se Vi promeniti, možete li pokušati da budete muškarac?“ On je odgovorio: „znate to je isto kao kada bih ja Vama rekao hajde pokušajte da malo budete muškarac!!“
Zaista kada pomislimo da li bi neko od nas mogao da bude osoba suprotnog pola shvatamo koliko je to nemoguće jer nama mozak diktira kako ćemo se osećati i ponašati u tom polnom smislu. Isto to samo u suprotnom smislu se dešava i ženama: one imaju hromozomski pol ženski, imaju izgled žene ali psihički pol je muški i one se osećaju kao muškarci.
Zašto nastaje ovaj poremećaj, gde ga možemo očekivati, kod kojih osoba?
Dosadašnje studije su pokazale da postoji više hipoteza kako može da dođe do ovog poremećaja. On sasvim sigurno nastaje u periodu formiranja pola od 8. do 12. nedelje od začeća kada se u centrima u mozgu formira muški ili ženski pol u psihičkom smislu. Tada očigledno u procesima gde su uključeni muški polni hormon testosteron ili ženski estradiol postoji poremećaj na nivou ili enzima koji vrše konverziju hormonu ili postoji izostanak receptora (mesta) na koje hormoni deluju.
Kod kojih osoba se ovaj poremećaj javlja?
Odgovor na ovo pitanje je gotovo nemoguće dati. Ne možemo predvideti koje će dete imati poremećaj jer nije utvrđeno postojanje genetske predispozicije, ne postoji povezanost sa poslom koji roditelji obavljaju, javlja se kako kod dece roditelja intelektualaca tako i od nepismenih ljudi, kao ni sa starošću roditelja. Nema pravila! Među transeksualcima ima osoba svih intelektualnih profila od prostitutki do visoko obrazovanih. Transseksualnost je zastupljena u svim društvima bez obzira na njihov stepen razvoja.
Postoji put kako se poremećaj otkriva i kako se dalje sa tim osobama postupa.
Poremećaj se otkriva u pubertetu kada počinu da rade polne žlezde i shodno tome osoba dobija spoljne seksualne karakteristike ona tada shvata da nešto nije u redu i da se oseća suprotno od karakteristika tela koje ima. Neprijatno im je, ćute, ne mogu da se požale, povlače se u sebe, popuštaju u učenju. Detetu treba pružiti podršku i roditelji se moraju obratiti stručnim ljudima kako bi se ovaj problem rešio. Ne sme se ignorisati. Imajte uvek na umu da ovo nije izmišljena stvar već poremećaj koji nastaje u trenutku formiranja pola.
Kakav je put jedne osobe koja shvata da postoji nesklad između onoga kako se ona oseća i kako izgleda?
Osoba prvo treba da se javi psihijatrima. Kod nas postoji tim psihijatara, konkretno tri verifikovana, koji razgovaraju sa osobom kako bi se utvrdilo da se zaista radi o ovom poremećaju. Razgovori nekada mogu da traju i duže od godinu dana. Dijagnoza se postavlja tek ako najmanje dva od ova tri psihijatra potpisom potvrde svoje mišljenje. Nakon toga osoba odlazi timu endokrinologa. Kod nas postoji četiri endokrinologa koji se bave ovom problematikom.
Endokrinolog treba da uradi hormonske analize i isključi neki drugi endokrinološki poremećaj. Uloga endokrinologa je velika jer od jednog na primer muškog tela treba da se formira žensko telo i obrnuto. Endokrinolozi ne menjaju pol osobe već usklađauju izgled tela sa onim kako se osoba oseća. Terapija se sastoji u tome da osobi koja se oseća kao žena a ima telo muškarca, daju ženski hormoni i obrnuto. Ovi hormoni će u određenom vremenskom intervalu dovesti do pojave odgovarajućih sekundarnih seksualnih karakteristika. Na primer ukoliko imamo pacijenta koji je muškarac a oseća se kao žena, dobijaće ženske polne hormone i vremenom će otpadati dlake (brkovi, brada), doći će do rasta dojki, pojavljuju se obline struka, kuka, crte lica postaju mekše, opada erektilna funkcija, smanjuju se testisi. Mi zapravo ove osobe provodimo kroz nov pubertet. Mnogo bi bolje bilo kada bi se sve ovo radilo u pubertetu kada nije došlo do razvoja svih sekundarnih seksualnih karakteristika.
Posle najčešće godinu dana odnosno nakon odluke konzilijuma sledi operativno lečenje. Nakon operacije ovi ljudi čitav život ostaju u kontaktu sa endokrinolozima jer oni čitav život moraju da uzimaju polne hormone. Endokrinologija je toliko moćna da od jednog muškog tela može da napravi savršeno žensko telo. Imamo neke žene koje su izabrane za Mis a da niko nije znao da su bile muškarci.
Nakon operacije ove osobe žive potpuno normalnim životom i ne žele da se sećaju prethodnog, jer ga i ne doživljavaju kao svoj. Na ovaj način ispravlja se jedna velika životna nepravda prema ovim ljudima.
Ovo je jedini put ispravni put lečenja transseksualizma, jer se telo dovodi u sklad sa mozgom. Nikakvi lekovi ne mogu da isprave osećaj pripadnosti polu. Bezuspešno se pokušavalo sa primenom antidepresiva i drugih psihijatrijskih lekova. Lečenje je jako skupo i za mnoge pacijente potpuno nedostižno u finansijskom pogledu. Međutim, zahvaljujući velikom angažovanju lekara našeg Centra Ministarstvo je prepoznalo i razumelo ovu problematiku pa ćemo uskoro imati operacije o trošku Fonda.
Kako ove osobe stare?
Pošto ove osobe čitav život uzimaju hormone oni su u prednosti nad svojim vršnjacima jer sve komplikacije starenja koje su povezane sa padom nivoa polnih hormona poput ubrzane ateroskleroze, osteoporoze, psihičkih promena, kod njih ne postoje. Ove osobe nemaju tipičnu menopauzu odnosno ulazak u inovultivni hipoandrogenizam. Dva puta godišnje se njihovo zdravlje detaljno kontroliše, kada se i nivo hormona koje oni dobijaju usklađuje sa njihovim godinama (menja se koncentracija hormona koje dobijaju).
Transseksualnost i plodnost
Na početku terapije hormonima osobi se objasni da će uzimanjem „suprotnih“ hormona doći do prestanka rada njenih polnih žlezda čime se završava sa njihovom plodnošću. Predoči im se mogućnost da ukoliko žele da budu biološki roditelji mogu da ostave uzorak sperme odnosno jajne ćelije. Na primer, ukoliko imamo muškarca, uzimanjem estrogena prestaje funkcija testisa. Ukoliko pacijent to želi može se uzeti uzorak sperme i sačuvati i tim uzorkom kasnije, kada izgled bude promenjen, može da bude oplođena neka žena, ukoliko želi da ima svoje biološko dete.
Međutim, bilo bi izvodljivo da se uradi istovremena transplatacija organa tj zamena polnih žlezda dve suprotne transseksualne osobe, kada bi lekovi protiv odbacivanja bili usavršeni. Tada bismo mogli da govorimo o potpuno očuvanoj plodnosti ovih osoba, ali to je još uvek budućnost.
Kada se završi transformacija transseksualnih osoba na primer muškarac koji sada i izgleda kao žena, ta osoba se i ponaša kao žena: zaljubljuje se u muškarca (nisu homoseksualne osobe), normalno može da ima seksualne odnose i doživi orgazam. Ove osobe grade vrlo stabilne veze, ukoliko imaju decu izuzetno su dobri, posvećeni roditelji.
Nakon završene transformacije na osnovu medicinskog nalaza osoba u matičnoj službi i pravno menja pol čime je priča ovih ljudi zaokružena.
Beogradski tim za polni identitet osnovan je u Srbiji 1989. godine i čine ga psihijatar, endokrinolog, hirurg, socijalni radnik koji funkcionišu kao jedna celina. Do sada kod nas je bilo 114 pacijenta muškaraca i 120 žena. Rad našeg Centra je izuzetno zapažen. Posle Centra u Amsterdamu koji se ovim bavi od 1953. naš važi za najbolji u Evropi pa pored pacijenata iz Srbije radimo i sa pacijentima iz inostranstva. Ovakvu reputaciju stekli smo zahvaljujući velikoj stručnosti našeg tima koji brižljivo prate pacijetne i to ne samo u pogledu fizičkog već i psihičkog zdravlja. Rezultati dvadesetogodišnjeg rada, objavljeni su u prestižnom američkom časopisu o seksualnom ponašanju čime smo naše iskustvo podelili sa stručnjacima iz drugih zemalja.
napisala:Prof. dr sc. Svetlana Vujović, internista endokrinolog, Medicinski fakultet, Klinika za endokrinologiju KCS, Beogradski tim za polni identitet.
