Štitasta žlezda (u narodu poznata kao štitna) je najveća žlezdana tvorevina na vratu. Lokalizovana je sa prednje strane vrata, iza Adamove jabučice i oblika je leptira raširenih krila, mada je neki opisuju i kao štit (što govori i o njenoj ulozi).
Njena funkcija u organizmu je vrlo bitna i široka, te različiti problemi sa radom štitaste žlezde mogu dovesti do pojave brojnih simptoma i razvoja raznih bolesti.
Da bismo razjasnili nedoumice u vezi ove teme, razgovaramo sa endokrinologom dr Mirjanom Stojković.
PhM: Zašto je važna štitasta žlezda?
Štitasta žlezda luči hormon tiroksin. Kod dece je tiroksin kritičan za razvoj mozga (ukoliko ga nema nastaje teško mentalno oštećenje), kao i za rast i razvoj celog tela (kada ga nema, nastaje zaostajanje u razvoju kod dece). U svim uzrastima tiroksin je bitan regulator metabolizma i neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, srca i mišića. Dugotrajni nedostatak tiroidnih hormona je smrtonosan, kao što može da bude i prevelika količina tiroidnih hormona.
PhM: Koja su najčešća oboljenja štitaste žlezde?
Prvo: svaka druga osoba ima čvor štitaste žlezde. Srećom, ovi čvorovi se u većini slučajeva i ne primećuju i velika većina nije značajna. Učestalost čvorova se povećava sa starenjem i češći su kod žena.
Na drugom mestu je smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza). Jasnu, klinički izraženu formu ima do 2% populacije, dok subkliničku formu (blagu) ima do 10% populacije.
Subklinički hipotiroidizam je laboratorijski definisan povećanom koncentracijom TSH uz normalne koncentracije tiroidnih hormona. Klinički može biti bez znakova ili sa blagim znacima, kao što su poremećaj koncentracije, kratkotrajnog pamćenja.
Na trećem mestu je povećano lučenje tiroidnih hormona – hipertireoza, od koje oboljeva 1.3 % populacije, ali prevalenca raste na 4 do 5% kod starijih žena. Hipertireoza je češća kod žena nego muškaraca (odnos 5:1).
Pored navednog, valja pomenuti i Hashimoto tiroiditis. Hashimoto tiroiditis je autoimunsko oboljenje štitaste žlezde koje dovodi do njene postepene destrukcije. U početku ne daje simptome ali vremenom dolazi do uvećanja štitaste žlezde i formiranja bezbolne strume. Hashimoto tiroiditis je najčešći uzrok hipotireoze, ali dokle god štitasta žlezda produkuje dovoljnu količinu hormona, nema simptoma bolesti. Ipak, jedan broj osoba sa Hashimoto tiroiditisom se žali na hroničan umor, suvu kosu, hroničnu razdražljivost, teškoće u koncentraciji, zatvor. S obzirom na to da vremenom može doći do razvoja hipotireoze, osobama sa Hashimoto tiroiditisom se savetuje povremena kontrola vrednosti tiroidnih hormona.
Druga autoimunska bolest štitaste žlezde koju ne smemo zaobići je Grejvsova bolest. Grejvsova bolest dovodi do pojačanog rada žlezde i produkcije veće količine hormona, odnosno do hipertireoze. Može se lečiti specifičnim lekovima, radioaktivnim jodom ili operativno.
PhM: Koji simptomi mogu da nam ukažu da je vreme da proverimo štitastu žlezdu?
Porast ili napipana promena u donjem delu vrata može da ukaže na nastanak strume (guše) ili čvora u štitastoj žlezdi.
Hipotireoza dovodi do usporavanja svih metaboličkih procesa, što se manifestuje umorom, usporenim kretanjem i govorom, nepodnošenjem hladnoće, opstipacijom, povećanjem telesne težine i usporenim srčanim radom. Osim toga koža je suva i gruba, a kosa krta, lice može da natekne, a glas postaje hrapav i promukao. Blaga (subklinička) hipotireoza se teško dijagnostikuje klinički jer su znaci pad koncentracije, umor, problemi sa pamćenjem, što se često viđa u svakodnevnom životu.
Hipertiroidizam je pojačan rad štitaste žlezde sa prekomernom produkcijom hormona što vodi ubrzanju metabolizma. Osoba sa hipertiroidizmom ima toplu, vlažnu kožu, ubrzan rad srca, preznojavanje, tremor ruku, ne toleriše toplotu, gubi u težini uz pojačan apetit.
Dakle, ukoliko imate u dužem vremenskom neke od ovih simptoma, vreme je da prekontrolišete štitastu žlezdu.
PhM: Kako doprineti održavanju optimalne tireoidne funkcije?
Jod je najbitniji element za normalno funkcionisanje štitaste žlezde i sastavni deo tiroksina. S obzirom na to da joda nema dovoljno u namirnicama, štitasta žlezda je razvila efikasne mehanizme da sakuplja jod. Dodatno, svuda u svetu se jodira so i time obezbeđuje adekvatan unos joda.
Pored joda, ne sme da se zaboravi ni selen. Selen je oligoelement koji je neophodan za proizvodnju hormona štitaste žlezde. Njegova najveća koncentracija u telu je upravo u štitastoj žlezdi. Optimalna količina selena u ishrani je od vitalnog značaja ne samo za rad štitaste žlezde, već i za opšte dobro stanje organizma jer on ima bitan efekat i na imuni sistem, učestvujući u borbi protiv oksidativnog stresa. Selen se savetuje kod osoba sa Hashimoto tiroiditisom, i subkliničkom hipotireozom, Grejvsovom bolešću. Doza koja se savetuje je 100 mcg/dan, tokom 6 meseci. Kod osoba sa blagom Grejvsovom orbitopatijom savetuje se 2×100 mcg/dan tokom 6 meseci.
Takođe, tu su i cink i magnezijum. Cink ima ulogu u brojnim metaboličkim procesima kao katalizator enzimskih procesa. Neophodan je za produkciju hormona T4 i T3 i za produkciju TSH. Nedostatak cinka može imati ulogu u nastanku hipotiroidizma. Magnezijum ima ulogu u sintezi tiroidnih hormona kao enzimski kofaktor u procesu sinteze. Takođe, nedostatak magnezijuma može povećati rizik za razvoj Hashimoto tiroiditisa i povezan je sa povišenim antitelima na štitastu žlezdu. Korekcija nedostatka magnezijuma može usporiti napredovanje Hashimoto tiroiditisa.
ThyroSel kapsule su kombinacija selena, magnezijuma i cinka, namenjene osobama koje imaju tiroidnu bolest.
Preporučuju se za optimalnu tiroidnu funkciju, očuvanje tiroidne funkcije i smanjenje koncentracije antitiroidnih antitela kod obolelih od Hashimoto thyreoiditis-a, kao i kod odlaganja nastanka hipotireoze.
