Prolaktin je hormon koga luči prednji režanj hipofize. Najvažnija uloga ovog hormona je priprema mlečnih žlezda za dojenje i održavanje ove funkcije nakon porođaja.
Prolaktin nema konstantne vrednosti u toku dana već nivo varira. Najviši je u toku spavanja i neposredno posle buđenja. Nivo je povećan i tokom fizičkog napora, u seksualnom odnosu, prilikom stimulacije bradavica i usled stresa.
Normalne vrednosti ovog hormona kreću se između 33 mlIU/L – 580mIU/L. Povećan nivo prolaktina u krvi naziva se hiperprolaktinemija.
MOGUĆU UZROCI POVEĆANOG NIVOA PROLAKTINA
Brojni su mogući uzroci povećanja nivoa prolaktina u krvi.
Pored trudnoće i dojenja do prolaktin može biti povećan i usled upotrebe nekih lekova. Blokatori dopaminskih receptora (fenotijazini, butirofenoni, tioksanteni, metoklopramid, sulpirid…), lekovi koji snižavaju nivo dopamina (metildopa, rezerpin, opijati, estrogen…) uzrokuju hiperprolaktinemiju.
Takođe, hiperprolaktinemija može biti uzrokovana promenama na samoj hipofizi ili u njenoj okolini, ili nastati kao rezultat sistemskih bolesti.
Promene na nivou hipofize mogu nastati usled tumora hipofize, kao posledica metastaza drugih tumora u ovu regiju, zračenja mozga kao i zapaljenja hipofize. Primarni hipopituitarizam, sidrom prazne sele turcike kao i moždane aneurizme takođe dovode do povišenja vrednosti prolaktina.
Hronično zatajenje bubrega, smanjena funkcija štitaste žlezde i ciroza jetre mogu kao jedan od simptoma imati hiperprolaktinemiju.
Chiari-Fromelov sindrom (trajno lučenje mleka i izostanak menstruacije nakon porođaja) karakterisan je hiperprolaktinemijom.
Vodeći uzrok hiperprolaktinemije je prolaktinom. Ovaj dobroćudni tumor čini oko 60% svih tumora hipofize.
Građen od žlezdanog tkiva koje luči prolaktin. Može se javiti kod oba pola, ali se značajno češće javlja kod žena (90%).
HIPERPROLAKTINEMIJA KOD ŽENA
Sekrecija mleka kod žena koje nisu trudne ili je od porođaja prošlo najmanje godinu dana naziva se galaktoreja.
Svaka galaktoreja pobuđuje sumnju na hiperprolaktinemiju. Mleko može izlaziti iz jedne ili obe dojke, spontano ili na pritisak. Galaktoreja je praćena uvećanjem grudi.
Hiperprolaktinemija utiče na menstrualni ciklus. Krvarenja mogu biti nepravilna (oligomenoreja) ili da potpuno izostanu (amenoreja).
Usled povećanog nivoa prolaktina dolazi do blokiranja FSH (folikulostimulirajućeg hormona) i GnRH (gonadotropin oslobađajućeg hormona), a oba ova hormona imaju značajnu ulogu u procesu ovulacije. Kao posledica dolazi do izostanka ovulacije i nemogućnosti ostanka u drugom stanju.
Zbog sniženja estrogena i progesterona koji prate hiperprolaktinemiju javljaju se suvoća vagine, smanjenje libida i osteoporoza.
HIPERPROLAKTINEMIJA KOD MUŠKARACA
Simptomi tipični za hiperprolaktinemiju kod žena (galakotreja) i uvećanje grudi (ginekomastija) veoma retko se javljaju kod muškaraca.
Tipične tegobe su pad libida i potencije. Ove tegobe su relativno nespecifične i mogu imati različite uzroke, a često se pripisuju i psihološkim faktorima pa se na prolaktinom uglavnom posumnja tek kad se jave kompresivni simptomi.
KOMPRESIVNI SINDROM
Kod tumora većih od 10 mm (makroadenoma) javlja se kompresivni sindrom. Kompresivni sindrom se ispoljava glavoboljom, povraćanjem koje je tipično u mlazu, ispadima u vidnom polju i oštećenjima moždanih živaca.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Za postavljanje dijagnoze hiperprolaktinemije od velike važnost je detaljna anamneza. Kod žena obavezan je fiziklani pregled dojki. Osim prepoznavanja tipčnih simptoma (galaktoreja) treba obratiti pažnju na postojanje simptoma kompresivog sindroma. Detaljno treba analizirati lekove u redovoj terapiji zbog mogućeg jatrogenog uzroka i istražiti eventualne bolesti i stanja koja mogu biti uzrok hiperprolaktinemije.
Dijagnoza se potvrđuje merenjem nivoa prolaktina u serumu. Budući da je lučenje prolaktina povećano u stresnim situacijama, vađenje krvi ne treba da se sprovodi iglom, već 20 minuta pre vađenja krvi plasirati braunilu u venu, kako pacijent ne bi povećanom sekrecijom prolaktina odgovorio na ubod igle. Kako se hormon luči u talasima, potreban je veći broj merenja.
Prolaktin koncentracije iznad 2000 ng/ml jasno ukazuje na prolaktinom, pri čemu je obično u pitanju makroadenom. Kod prolaktina između 100 i 200 ng/ml može biti u pitanju mikroadenom ili makroadenom.
Nuklearna magnetna rezonanca mozga (ciljano regije turskog sedla u kojoj se nalazi hipofiza) koristi se rutinski kako bi se potvrdilo ili isključilo postojanje adenoma.
LEČENJE
Tok i prognoza lečenja hiperprolaktinemije zavise od njenog uzroka.
U slučaju jatrogenog uzroka ukidanjem leka dolazi do postepenog vraćanja vrednosti prolaktina na fiziološke i povlačenja simptoma.
Kod bolesti i stanja koja dovode do povećanja nivoa prolaktina od ishoda njihovog lečenja zavisiće uspešnost rešavanja hiperprolaktinemije. U slučaju da je uzrok tumor hipofize cilj lečenja je normalizovanje vrednosti prolaktina kao i uklanjanje ili redukovanje tumora.
Lečenje može biti medikamentozno, hirurško ili primenom zračne terapije.
- Zlatni stadarad medikamentoznog lečenja je bromokriptin. Terapija ovim agonistom dopamina najčešće traje između 12 i 24 meseca.
- Hirurško lečenje je indikovano kod mikroadenoma koji nisu reagovali na terapiju lekovima i kod makroadenoma. Kod mikroadenoma daje odlične početne rezultate. U 80 do 90% pacijenata vrednosti prolaktina vraćaju se na normalu prvi dan nakon operacije. Dugoročni rezultati su skromniji i stepen recidiva je oko 40% u prvih pet godina. U slučaju makroadenoma rezultati hirurške terapije nisu tako povoljni. U oko jedne trećine operisanih vrednosti prolaktina se normalizuju, a stepen recidiva je i do 80% u prvih pet godina od operacije. Kod adenoma bez povoljnog odgovora nakon operacije neophodna je primena bromokriptina duži niz godina uz redovne kontrole.
- Zračna terapija je praćena različitim neželjenih dejstavima i primenjuje se samo kod teraporezistentnih tumora. O njoj se razmišlja kada ni nakon hirurškog lečenja ni dugotrajne primene bromokriptina nije došlo do pada vrednosti prolaktina u serumu.
