Osobe koje imaju metabolički sindrom tri puta su izloženije riziku od infarkta miokarda i moždanog udara i pet puta od dijabetesa tipa 2, u odnosu na ostatak populacije.
Metabolički sindrom povezuje se i sa bolestima jetre (masna jetra), bubrega i jajnika. Rezultati mnogih kliničkih ispitivanja pokazuju povezanost metaboličkog sindroma i sa mentalnim poremećajima koje karakterišu: depresija, nekontrolisani bes i osećaj napetosti.
autor: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković
Savremeni način života koji podrazumeva izobilje hrane i fizičku neaktivnost sve više uzima danak, uzrokujući niz poremećaja koji čine jedno kompleksno stanje koje se medicinkom terminologijom naziva metabolički sindrom.
Metabolički sindrom predstavlja faktore rizika, koji udruženi, višestruko povećavaju rizik za razvoj bolesti kardiovaskularnog sistema i dijabetesa.
Može se slobodno reći da je metabolički sindrom vesnik ovih bolesti.
Metabolički sindrom je vrlo rasprostranjen. Smatra se da čak 25% stanovnika industrijalizovanih zemalja ima ovaj sindrom. Učestalost sindroma raste sa starošću pa je kod starijih od 50 godina prevalenca 44% međutim, poslednjih dvadesetak godina, sve češće se sreće i kod dece. Od komplikacija ovog sindroma u svetu godišnje umre 3,2 miliona ljudi.
KAKO SE METABOLIČKI SINDROM DIJAGNOSTIKUJE?
Osobu koja ima metabolički sindrom vrlo je lako prepoznati. To su gojazne osobe jabučaste građe, odnosno gojaznost je lokalizovana u predelu struka. Međutim, pored centralne gojaznosti koja je definisana obimom struka, da bi se postavila dijagnoza neophodno je da postoje bar još dva poremećaja:
- Krvni pritisak viši od 130/80 mmHg ili već prethodno lečena hipertenzija,
- trigliceridi višI od 1,7 mmol/l, HDL holesterol manji od 1,03mmol/l kod muškaraca ili manji od 1,29 mmol/l kod žena,
- jutarnja glikemija na tašte veća od 5,6, mmol/l ili prethodno dijagnostikovan dijabetes tipa 2.
Kada je o centralnoj gojaznosti reč mora se primeniti kriterijum etničke pripadnosti pa tako američke studije definišu centralnu gojaznost kao obim struka koji je kod muškaraca veći od 102 cm a kod žena veći od 88 cm, dok su evropski kriterijumi strožiji pa po njima centralna gojaznost postoji kod miškaraca sa obimom struka 94 i većim a kod žena 80 i više cm.
INSULINSKA REZISTENCIJA
U osnovi metboličkog sindroma je insulinska rezistencija. Sve druge promene koje se kod ovih osoba sreću se razvijaju sekundarno, kao njena posledica.
Smatra se da je dovoljno da imate 20% veću telesnu težinu od idealne pa da insuliska rezistencija počne da se razvija.
Insulin je hormon koga luče ćelije pankreasa i njegova osnovna funkcija je da omogućava ćelijama da iskorišćavaju glukozu u energetske svrhe. Kada ćelije ne reaguju na dejstvo insulina, glukoza umesto da ulazi u ćeliju i iskorišćava se, zaostaje u krvi i njen nivo raste.
Pankreas ne „shvatajući” u čemu je problem počinje da luči sve više insulina pa pored povišenog nivoa glukoze u metaboličkom sindromu povećan je i nivo insulina što je paradoksalno jer hiperinsulinemija po pravilu proizvodi hipoglikemiju. Vremenom ovaj poremećaj evoluira i razvija se dijabetes tipa 2.
Povišen nivo insulina, kod osoba sa metaboličkim sindromom, preko mnogobrojnih mehanizama dovodi do povećanja nivoa triglicerida i lošeg holesterola ( LDL) kao i do sniženja nivoa doborg (HDL) holesterola. Masti se deponuju na krvnim sudovima i proces ateroskleroze se ubrzava. Rezultat ovih procesa je i trostruko povećanje rizika od nastanka infarkta miokarda i moždanog udara.
KOJI FAKTORI DOVODE DO RAZVOJA METABOLIČKOG SINDROMA?
Prvi i osnovni faktor rizika za razvoj metaboličkog sindroma je centralna gojaznost koja predstavlja i prvi simptom. Vrlo retko, u svega 5% slučajeva, se javlja u ljudi normalne telesne težine.
Pored gojaznosti ostali faktori rizika su: pušenje, konzumiranje hrane koja je bogata ugljenim hidratima, fizička neaktivnost.
Utvrđeno je da su osobe koje su stalno izložene stresu pod višestruko većim rizikom od razvoja metaboličkog sindroma; muškarci pod dva puta većim rizikom a žene pet.
Žene u postmenopauzi predstavljaju osetljivu kategoriju. Pored ovih važan faktor je i genetska predispozicija.
KAKO SE LEČI METABOLIČKI SINDROM?
S obzirom da metabolički sindrom višestruko povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i smrti koja je ovim oboljenjima prouzrokovana, jednom postavljena dijagnoza zahteva energičnu i beskompromisnu terapiju.
Osnovni cilj terapije je lečenje gojaznosti i sprečavanje daljeg porasta telesne mase kao i korekcija pridruženih poremećaja (hipertenzije, dislipidemije, hiperglikemije).
Prvi korak u lečenju gojaznosti je uvođenje dijete koja je zasnovana na principima zdrave ishrane. Ukupan dnevni kalorijski unos se mora redukovati za 500-1000 kCal u odnosu na prethodni.
Dijeta mora da bude individualna, prilagođena na osnovu antropometrijskih i metaboličkih parametara, načina ishrane i navika samog pacijenta. Pacijentima koji imaju normalan nivo triglicerida preporučuju se dijete sa smanjenim brojem kalorija ali koje su relativno bogate sporim šećerima, koji sprečavaju gomilanje masti.
Istraživanja pokazuju da je u prvo vreme dovoljno da se izgubi 7 do 8 kg i da se rizik od razvoja dijabetesa smanji za polovinu.
U lečenju osoba sa metaboličkim sindromom značajno mesto zauzima fizička aktivnost. Fizičkom aktivnošću pored toga što se povećava energetska potrošnja pa je i gubitak kilograma brži, poboljšava se i metabolizam ugljenih hidrata i masti.
Vežbanje dovodi do povećanja osetljivosti tkiva na dejstvo insulina koja je inače kod osoba sa metaboličkim sindromom smanjena, samim tim i nivo cirkulišućih kateholamina se smanjuje i time dolazi do sniženja krvnog pritiska.
Fizička aktivnost treba da bude balansirana i ne sme da prouzrokuje povređivanje i umor. Važno je da postoji kontinuitet u vežbanju. Preporučuje se vežbanje tri puta sedmično u trajanju od po minimum 30 minuta. Postepeno intenzitet vežbi i frekvencu treba povećavati.
Fizičku aktivnost potrebno je „ugraditi” u svakodnevni život: odlazak na posao ili u kupovinu pešice, koristiti stepenište umesto lifta, svakodnevne šetnje.
TERAPIJA LEKOVIMA
Kod osoba sa metaboličkim sindromom kod kojih promene načina ishrane i fizička aktivnost nisu dali očekivane rezultate neophodna je i farmakološka terapija. Terapija lekovima u slučaju metaboličkog sindroma uključuje primenu lekova za tretman poremećaja lipida, za sniženje krvnog pritiska kao i lekova kojima se tretiraju insulinska rezistencija i hiperglikemija.
Sve ove lekove mora ordinirati lekar i nikako se ne smeju piti na osnovu preporuka komšija ili rođaka odnosno „na svoju ruku”.
ŠTA UČINITI DA DO METABOLIČKOG SINDROMA NE DOĐE?
Ključ dobrog zdravlja leži u životnom stilu koji podrazumeva redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Pola sata vežbanja svaki dan ili sat vremena svaki drugi dan smanjuju rizik od razvoja mnogih bolesti. Preporučuju se brzo hodanje, vožnja biciklom, aerobne vežbe.
Kada je telesna težina u pitanju, indeks telesne mase, BMI, treba držati ispod 25.
Neophodno je bar jednom godišnje posetiti lekara i uraditi sistematski pregled. Mnoge bolesti, poput povišenog krvnog pritiska i dijabetesa dugo ne daju simptome te ostaju nedijagnostikovane sve dok ne prouzrokuju komplikacije a onada ih je teško lečiti.
Mediteranski način ishrane
Mediteranskim načinom ishrane, studije su dokazale, moguće je odložiti pojavu kardiovaskularnih bolesti i produžiti životni vek. U mediteranskoj ishrani najviše su zastupljeni povrće, voće, orašasto voće, maslinovo ulje, ceralije. Ove namirnice bi trebale da budu svakodnevno zastupljene. Umereno, jednom nedeljno, je zastupljena riba, mleko i mlečni proizvodi, piletina i crveno vino, dok su crveno meso i zasićene masti vrlo malo zastupljene, jednom mesečno. Preporučuje se unos 6 čaša vode dnevno kao i svakodnevna fizička aktivnost.
Umereno konzumiranje alkohola smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti.
Rezultati više od 40 studija pokazuju da konzumiranje jednog do tri pića na dan, bez obzira na vrstu pića, smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Laboratorijskim studijama je potvrđeno da flavonoidi i polifenoli iz vina imaju antikoagulantno i antioksidantno delovanje. Preporuka za obolole od metaboličkog sindroma, koji žele da konzumiraju alkohol je: 1-2dl vina na dan, nakon obroka. Pazite:alkohol ima veliku kalorijsku vrednost pa ako se odlučite za čašu pića, smanjite unos hrane.
PROCENITE SVOJ RIZIK
Računanjem indeksa telesne mase i merenjem obima struka svako može proceniti svoj rizik od razvoja metaboličkog sindroma. Indeks telesne mase se računa tako što se težina u kg podeli sa kvadratom visine u metrima.
Na primer: ako ste teški 78kg a visoki 180 cm BMIje: 78 / 1,802 = 78 / 3,24 = 24,2 kg/m2. BMIkoji je veći od 25 ukazuje na prekomernu telesnu masui neophodno je preduzeti sve mere kako bi se on snizio ispod ove vrednosti. Obim struka kod muškaraca ne bi smeo da bude veći od 90cm a kod žena od 80cm.
