Koliko dugo traje terapija GLP-1 lekovima jedno je od najčešćih pitanja osoba koje započinju lečenje gojaznosti ili su već postigle željenu telesnu masu.
Semaglutid i tirzepatid promenili su način na koji lečimo gojaznost. Kod mnogih ljudi omogućavaju značajan gubitak telesne mase i poboljšanje metaboličkog zdravlja. Međutim, sa njihovom sve širom primenom pojavilo se pitanje na koje nije jednostavno odgovoriti: šta se događa kada se postigne željena telesna masa?
Da li se terapija tada prekida? Može li se doza smanjiti? Hoće li se izgubljeni kilogrami vratiti? I možda najvažnije – da li osoba koja započne terapiju GLP-1 lekovima mora da ih koristi do kraja života?
Dosadašnja istraživanja pokazuju da se kod velikog broja pacijenata nakon prekida terapije deo izgubljene telesne mase vraća. Međutim, to ne znači da je lečenje bilo neuspešno.
Naprotiv, iskustvo sa ovim lekovima pokazalo je koliko snažno organizam pokušava da održi ili povrati prethodnu telesnu masu i zašto gojaznost ne možemo posmatrati samo kao posledicu prekomernog unosa hrane.
Zašto se kilogrami vraćaju nakon mršavljenja?
Kada izgubimo značajan deo telesne mase, organizam prolazi kroz niz metaboličkih i hormonskih prilagođavanja.
Smanjuje se potrošnja energije, a menjaju se i signali koji regulišu glad i sitost. Kod mnogih ljudi apetit postaje izraženiji, dok organizam istovremeno pokušava da troši manje energije.
Ove promene predstavljaju jedan od razloga zbog kojih je održavanje smanjene telesne mase često teže od samog mršavljenja.
GLP-1 lekovi deluju na mehanizme koji učestvuju u regulaciji apetita i unosa hrane. Semaglutid aktivira GLP-1 receptore, dok tirzepatid deluje na receptore za dva hormona, GIP i GLP-1.
Tokom terapije ovi lekovi smanjuju osećaj gladi, povećavaju sitost i olakšavaju kontrolu unosa hrane.
Kada se terapija prekine, njeno farmakološko dejstvo postepeno prestaje. Kod mnogih pacijenata ponovo se javlja izraženiji apetit, što može doprineti vraćanju izgubljenih kilograma.
To nije nužno posledica nedostatka discipline ili povratka starim navikama. Ponovno povećanje telesne mase ima i snažnu biološku osnovu.
Šta se događa kada se prekine terapija semaglutidom?
Jedan od najvažnijih odgovora dala je produžena analiza studije STEP 1.
Učesnici koji su tokom 68 nedelja koristili semaglutid u dozi od 2,4 mg izgubili su u proseku 17,3% početne telesne mase.
Nakon završetka terapije praćeni su još godinu dana.
Tokom tog perioda vratili su u proseku 11,6 procentnih poena telesne mase, odnosno približno dve trećine prethodno izgubljene težine.
Na kraju praćenja njihova telesna masa i dalje je bila u proseku 5,6% manja nego na početku istraživanja.
Međutim, istovremeno su se mnogi kardiometabolički pokazatelji, uključujući krvni pritisak i parametre metabolizma glukoze i lipida, pomerali nazad ka početnim vrednostima.
Važno je napomenuti da su učesnici u ovoj fazi istraživanja prekinuli i strukturisanu intervenciju koja je pratila terapiju. Zato se svi zabeleženi efekti ne mogu pripisati isključivo prestanku primene semaglutida.
Ipak, rezultati jasno ukazuju da postignuti gubitak telesne mase ne mora ostati očuvan nakon završetka farmakološkog lečenja. [1]
A šta se događa nakon prekida tirzepatida?
Sličan obrazac zabeležen je u studiji SURMOUNT-4.
Učesnici su tokom prvih 36 nedelja terapije tirzepatidom izgubili u proseku 20,9% početne telesne mase.
Zatim su nasumično podeljeni u dve grupe. Jedna je nastavila terapiju, dok je druga prešla na placebo.
Tokom naredne 52 nedelje osobe koje su nastavile da koriste tirzepatid izgubile su dodatnih 5,5% telesne mase.
Nasuprot tome, kod učesnika koji su prešli na placebo telesna masa povećala se u proseku za 14% u odnosu na vrednost koju su imali u trenutku prekida terapije.
Razlika je bila posebno izražena kada se posmatralo održavanje prethodno postignutog rezultata.
Gotovo 90% osoba koje su nastavile terapiju zadržalo je najmanje 80% prethodno izgubljene težine, u poređenju sa približno 17% osoba koje su prešle na placebo.
Ovi nalazi pokazuju da nastavak terapije tirzepatidom može imati važnu ulogu u dugoročnom održavanju smanjene telesne mase. [2]
Da li vraćanje kilograma znači da GLP-1 lekovi nisu rešili problem?
Ovo pitanje otvara mnogo širu raspravu o tome šta zapravo znači uspešno lečenje gojaznosti.
Ako osoba koristi lek za povišen krvni pritisak i vrednosti se normalizuju, ne zaključujemo automatski da terapija više nije potrebna. Znamo da je krvni pritisak pod kontrolom upravo zato što lek deluje.
Sličan princip sve više se primenjuje i u lečenju gojaznosti.
Gubitak telesne mase nije jedini cilj terapije. Smanjenje telesne mase može poboljšati regulaciju glukoze, krvni pritisak, lipidni profil, opstruktivnu apneju u snu i druge zdravstvene parametre.
Kod pojedinih GLP-1 lekova pokazane su i dodatne kardiovaskularne koristi u određenim grupama pacijenata.
Zbog toga se postavlja novo pitanje:
Da li je uspeh lečenja samo dostizanje željene telesne mase ili dugoročno održavanje zdravstvenih koristi koje smo postigli?
Da li to znači da GLP-1 lekove treba koristiti doživotno?
Ne možemo tvrditi da svaka osoba koja započne terapiju semaglutidom ili tirzepatidom mora isti lek, u istoj dozi, koristiti do kraja života.
Međutim, savremene smernice sve jasnije naglašavaju da gojaznost zahteva dugoročno lečenje.
Svetska zdravstvena organizacija je krajem 2025. godine objavila prve globalne smernice za primenu GLP-1 terapije u lečenju gojaznosti.
U njima se gojaznost definiše kao hronična bolest koja zahteva dugoročnu zdravstvenu brigu, a GLP-1 terapija preporučuje se kao jedna od mogućnosti dugotrajnog lečenja odraslih osoba sa gojaznošću.
Preporuka je uslovna, između ostalog zbog ograničenih podataka o veoma dugoj primeni, optimalnim dozama održavanja, prekidanju terapije i troškovima lečenja. [3]
Smernice Američkog udruženja za dijabetes iz 2026. godine takođe preporučuju nastavak farmakološkog lečenja gojaznosti nakon postizanja terapijskih ciljeva, kada je ono efikasno i dobro se podnosi.
Razlog je to što prekid terapije često dovodi do ponovnog povećanja telesne mase i pogoršanja metaboličkih faktora rizika. [4]
Dakle, dugotrajna terapija može biti potrebna mnogim pacijentima, ali to nije isto što i tvrdnja da je doživotno uzimanje leka obavezno za svakoga.
Može li se doza smanjiti nakon postizanja željene težine?
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja za budućnost lečenja gojaznosti.
Do sada su se klinička istraživanja uglavnom bavila postizanjem značajnog gubitka telesne mase i poređenjem nastavka terapije sa njenim prekidom.
Mnogo manje znamo o tome koja je najmanja doza potrebna da bi se postignuti rezultat održao.
Smernice iz 2026. naglašavaju da individualizovana doza održavanja ne mora nužno biti najveća odobrena doza.
U određenim okolnostima lekar može razmotriti prilagođavanje terapije, uz procenu zdravstvenih koristi, podnošljivosti, neželjenih efekata i rizika od ponovnog povećanja telesne mase.
Međutim, još ne postoji dovoljno kvalitetnih dokaza da postepeno smanjivanje doze ili produžavanje intervala između injekcija pouzdano sprečava vraćanje kilograma.
Posebno je važno razlikovati individualizaciju terapije u okviru odobrenog režima doziranja od eksperimentalnih strategija koje još nisu dovoljno ispitane.
Zato pacijenti ne bi trebalo samostalno da smanjuju dozu ili menjaju raspored primene leka. [4,5]
Može li se terapija potpuno prekinuti?
Kod pojedinih pacijenata prekid terapije može biti opravdan ili neophodan.
Razlozi mogu uključivati neželjena dejstva, kontraindikacije, planiranje trudnoće, nedovoljnu efikasnost, finansijske okolnosti ili promenu ukupnog plana lečenja.
Kod nekih osoba može se razmotriti i pažljivo praćen prekid nakon postizanja stabilne telesne mase.
Međutim, trenutno nemamo pouzdane kriterijume na osnovu kojih možemo unapred prepoznati ko će uspešno održati postignutu težinu bez leka.
Zbog toga odluka o prekidu terapije treba da bude individualna.
Ako se lek ukida, važno je unapred dogovoriti praćenje telesne mase, apetita, metaboličkih pokazatelja i eventualnih znakova ponovnog povećanja težine.
Prekid terapije ne znači i završetak lečenja gojaznosti.
Može li pravilna ishrana da spreči vraćanje kilograma?
Ishrana i fizička aktivnost ostaju važan deo lečenja, bez obzira na to da li osoba nastavlja farmakološku terapiju.
Dovoljan unos proteina, kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost, posebno vežbe snage, i očuvanje mišićne mase imaju značajnu ulogu u metaboličkom zdravlju.
Međutim, važno je razlikovati podršku dugoročnom zdravlju od tvrdnje da promene životnog stila mogu u potpunosti zameniti farmakološko dejstvo GLP-1 lekova.
Kod nekih osoba nakon prekida terapije ponovo se javlja intenzivna glad, uprkos tome što nastavljaju sa zdravijim navikama.
Zbog toga nije opravdano povratak kilograma automatski pripisivati nedostatku volje ili motivacije.
Savremeno lečenje gojaznosti podrazumeva kombinovanje različitih pristupa, prilagođenih potrebama pacijenta.
Šta još ne znamo o dugotrajnoj GLP-1 terapiji?
Iako su semaglutid i tirzepatid proučavani u velikim kliničkim istraživanjima, njihova primena u lečenju gojaznosti otvara pitanja na koja još nemamo potpune odgovore.
Pre svega, nije poznato koji pacijenti mogu uspešno prekinuti terapiju bez značajnog vraćanja telesne mase.
Takođe, potrebno je više istraživanja o optimalnim dozama održavanja, dugoročnoj bezbednosti različitih terapijskih strategija i mogućnostima kombinovanja farmakološkog lečenja sa drugim intervencijama.
Posebno je važno utvrditi da li se kod pojedinih pacijenata postignuti rezultati mogu održavati manjom dozom, drugom vrstom terapije ili bez lekova.
Odgovori na ova pitanja mogli bi značajno promeniti način na koji ćemo u budućnosti lečiti gojaznost.
GLP-1 terapija nije kratkotrajna kura za mršavljenje
Možda je upravo to najveća promena koju su GLP-1 lekovi doneli u savremenu medicinu.
Decenijama smo gojaznost često posmatrali kao problem koji treba rešiti kratkotrajnom dijetom, nakon čega se očekivalo da osoba trajno održava novu telesnu masu.
Danas znamo da kod mnogih ljudi organizam aktivno otežava održavanje izgubljene težine.
Zbog toga uspešno lečenje gojaznosti ne bi trebalo meriti samo brojem kilograma izgubljenih tokom nekoliko meseci.
Cilj je dugoročno održavanje poboljšanog metaboličkog zdravlja, smanjenje rizika od komplikacija i očuvanje kvaliteta života.
Kod nekih pacijenata to će podrazumevati višegodišnju farmakološku terapiju. Kod drugih prilagođavanje doze, promenu terapije ili pažljivo planiran prekid uz praćenje.
Odgovor na pitanje da li se GLP-1 lekovi koriste doživotno zato nije jednostavno „da“ ili „ne“.
Mnogo je važnije pronaći način lečenja koji će kod konkretnog pacijenta omogućiti da se postignute zdravstvene koristi očuvaju što duže.
Reference
- Wilding JPH, Batterham RL, Davies M, et al. Weight regain and cardiometabolic effects after withdrawal of semaglutide: The STEP 1 trial extension. Diabetes Obes Metab. 2022;24(8):1553–1564. doi:10.1111/dom.14725.
- Aronne LJ, Sattar N, Horn DB, et al. Continued treatment with tirzepatide for maintenance of weight reduction in adults with obesity: The SURMOUNT-4 randomized clinical trial. JAMA. 2024;331(1):38–48. doi:10.1001/jama.2023.24945.
- World Health Organization. World Health Organization guideline on the use and indications of glucagon-like peptide-1 therapies for the treatment of obesity in adults. JAMA. 2025. doi:10.1001/jama.2025.24288.
- American Diabetes Association Professional Practice Committee for Obesity. Pharmacologic treatment of obesity in adults: Standards of care in overweight and obesity. Diabetes Obes Cardiometab Care. 2026;1(1):5–36. doi:10.2337/doci25-0008.
- Pharmacotherapy for obesity management in adults: 2025 clinical practice guideline update. CMAJ. 2025.
