Insulinske pumpe kao najsavremeniji metod terapije dijabetesa uspešno se primenjuju i kod nas.
intervju: Akademik profesor dr Nebojša M. Lalić, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes
Sudeći prema najnovijim podacima Međunarodne dijabetes federacije, svaka jedanaesta osoba na planeti ima dijagnostikovan dijabetes. To znači da čak 415 miliona ljudi boluje od dijabetesa. Iako tri četvrtine osoba sa šećernom bolesti živi u siromašnijim delovima sveta, očekuje se porast broja obolelih. Procenjuje se da će do 2040. godine tu hroničnu bolest imati oko 642 miliona ljudi.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u našoj zemlji je približno 470.000 odraslih osoba sa registorvanom šećernom bolešću, a gotovo polovinu obolelih čini radno aktivno stanovništvo. Tome treba dodati cifru od oko 240.000 osoba koje nemaju postavljenu dijagnozu dijabetesa i ne leče se, jer zbog blagih simptoma koji se pripisuju dijabetesu tipa 2, najčešćem tipu šećerne bolesti, ova bolest može godinama da ostane neopažena.
Izostanak simptoma ili njihov vrlo blag karakter doprinosi da ljudi nisu svesni svoje bolesti a kada nastupe zdravstveni problemi, gotovo trećina pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija. Tako dolazimo do zabrinjavajućeg podatka da je dijabetes u Srbiji peti vodeći uzrok smrti i da od ove bolesti godišnje umre oko 3000 ljudi.
Individualni pristup pacijentu
Koncept savremenog lečenja dijabetesa usmeren je ka prevenciji komplikacija i zasnovan je na individualnom pristupu svakom pacijentu, njegovim navikama i uslovima u kojima živi, ističe u intervjuu za PharmaMedica-u, akademik prof. dr Nebojša M. Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes.
– Koncept savremenog lečenja dijabetesa je zasnovan na sagledavanju stanja bolesti, indidvidualnih stavova, navika i uslova u kojima pacijent živi. Zato za svakog pacijenta određujemo individualne ciljne vrednosti glikemije pre i posle obroka i nivoe glikoziliranog hemoglobina, analizira se i prati tromesečna kontrolа glikemije i sve tо kako bi se „skrojila“ terapija po meri pacijenta.
Nove generacije lekova
U terapiji dijabetesa 2 sada su dostupni lekovi nove generacije koji deluju potpuno novim mehanizmima. Oni pojačavaju efekat hormona iz creva i utiču na normalizaciju glikemije. Takođe, postoje lekovi koji inhibiraju razgradnju inkretina čime se postiže sličan efekat, a isto tako danas imamo i lekove koji povećavaju eliminaciju glukoze preko bubrega čime se utiče na normalizaciju glikemije.
Možemo reći da su u našoj zemlji registrovane sve savremene terapijske procedure koje su zastupljene u kliničkoj praksi i u drugim razvijenim zemljama sa dijabetološkom zaštitom – objašnjava akademik Lalić, ali istovremeno skreće pažnju da pitanje finansiranja dostupnosti tih lekova nije u potpunosti rešeno.
– Trenutno se puno radi na tome jer je poslednjih godina došlo do prave eksplozije novih lekova i ja očekujem da će se u nekom doglednom periodu i to na pozitivan način rešiti, pogotovo što za to postoji dobra volja. Inače, takva je generalno situacija danas u medicini, ne samo sa dijabetesom – dodaje naš sagovornik.
Insulinske pumpe kao najsavremenija terapija
Insulinska terapija je poslednjih godina takođe zabeležila veliki napredak. Primenjuje se kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1, ali i kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Usavršena je i primena insulinskih pumpi sa senzorima za očitavanje glikemije koje programirano daju insulin.
– Mi smo jedan od najvećih centara kod nas, a i u regionu po pitanju insulinskih pumpi. To je jedna od najsavremenijih terapija koja se primenjuje najčešće kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1. Radi se o terapiji koja je vrlo skupa i zato se selektivno određuje, ali do sada je fond imao razumevanja i kod nas se broj pumpi svake godine povećava za nekih 100 do 200, što je značajno bolji rezultat nego u zemljama okruženja – kaže naš vodeći stručnjak u oblasti lečenja šećerne bolesti.
Insulinske pumpe su kompjuterski programirani uređaji koji isporučuju insulin preko infuzionog seta, tanke plastične cevi ili kanile, u preciznim količinama i u tačno određenim vremenskim intervalima. Priključuje se pomoću jedne igle tako da se u svakom trenutku ukoliko je to potrebno može isključiti.
– Insulinska pumpa može, s jedne strane, da obezbedi najbolji mogući nivo šećera u krvi, ali sa druge strane zahteva da se ispoštuju jasna pravila, rekao bih stroga pravila načina života i ishrane. To nije ni malo jednostavna terapija. Naši pacijenti prolaze obuku, ponekad taj prvi razgovor sa njima izgleda kao da ih odgovaramo, ali mi samo pokušavamo da im predočimo šta je sve potrebno da se učini da bi primena insulinske pumpe bila bezbedna. Ali, obično su pacijenti vrlo motivisani i kada prođu obuku za primenu insulinske pumpe to ide bez većih problema – objašnjava prof. dr Lalić.
Insulinska pumpa je manja od mobilnog telefona i stavlja se za pojas ili u džep. Infuzioni set se postavlja na kožu stomaka ili gluteusa, na nadlakticu ili butinu. Mesto aplikacije se menja na svaka tri do četiri dana i insulin koji je potreban organizmu prima se preko infuzionog seta. Ova pumpa ne remeti obavljanje svakodnevnih aktivnosti ukoliko se nauči da se pravilno koristi. Da bi lečenje dijabetesa bilo uspešno pored farmakoterapije odnosno terapije lekovima neophodna je i promena životnog stila prvenstveno načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti.
– Poslednjih nekoliko godina puno je novih lekova koji su postali dostupni i uz njihovu pomoć ostvaren je znatan napredak u terapiji ove bolesti. Ali uz primenu adekvatne terapije, neophodna je i promena načina života. Samo tako, udruženo, možemo uspešno lečiti dijabetes – zaključuje akademik prof. dr Nebojša M. Lalić.
Prevencija smanjuje rizik od dobijanja šećerne bolesti
Akademik prof. dr Nebojša M. Lalić ističe važnost prevencije i redovnog skrininga, jer je prema njegovim rečima, prevencijom moguće smanjiti rizik od dobijanja šećerne bolesti za čak 58%. Poslednjih deset godina pojavile su se nove dijagnostičke procedure koje omogućavaju lakše otkrivanje i lečenje dijabetesa, a treba imati u vidu i to da je ulaganje u prevenciju 10 puta manje nego ulaganje u lečenje komplikacija dijabetesa.
– Povišen šećer u krvi izaziva mnogobrojne ozbiljne zdravstvene komplikacije kao što su srčana slabost, gubitak vida, poremećaj bubrežne funkcije, pa čak i gubitak ekstremiteta. Zbog toga šećernu bolest moramo tražiti i ispitivati već kod pojave prvih simptoma kao što su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, osećaj slabosti, malaksalost sa gubitkom u težini – ističe akademik Lalić.
Četiri stuba Berlinske deklaracije
U decembru 2016. godine usvojena je Berlinska deklaracija koja afirmiše ranu intervenciju u pristupu problemima dijabetesa. U Berlinskoj deklaraciji se utvrđuju četiri stuba uspešne borbe sa dijabetesom:
- adekvatna i sveobuhvatna prevencija
- rana detekcija bolesti
- uspostavljanje rane uspešne kontrole bolesti
- rani i pravovremeni pristup najefikasnijoj terapiji prema individualnim potrebama obolelih
Kako rade insulinske pumpe?
Pumpa je osmišljena tako da automatski ubrizgava insulin u tkivo u toku 24h prema jedinstvenim programima za određenog dijabetičara.
Programiranje pumpe prema potrebama organizma se vrši u specijalizovanim ustanovama. Mala količina insulina (0.1-0.2 i.j.) se ubrizgava kontinuirano tokom 24 časa ispod kože, i održava glikemiju između obroka i tokom noći. Ovo je bazalna doza.
Pre uzimanja obroka korisnik će isprogramirati pumpu da ubrizga dodatnu dozu insulina koja se naziva bolus. Bolus se koristi za pokrivanje ugljenih hidrata pri svakom obroku ili užini. Ako pojedete više nego što ste isplanirali, moguće je isprogramirati veći bolus insulina da to pokrije.
Da bi se odredila potrebna doza koja će pokriti obrok moraju se poznavati „šećerne jedinice“ i koli;ine ugljenih hidrata namirnica koje će se konzumirati.
Bolus se takođe ubrizgava prilikom hiperglikemije. Ukoliko ste u hiperglikemiji pre obroka, uzima se korekciona doza bolusa kako bi se glikemija vratila u normalu.
Insulinska pumpa nije potpuno automatska kako se misli, odnosno ne ubrizgava sama potrebnu dozu insulina u smislu imitiranja pravog pankreasa. Korisnik i dalje u skladu sa instrukcijama lekara, visine glikemije i vrste namirnica koje konzumira mora sam da određuje doze.
Više o farmakoterapiji možete pročitati u tekstu: Novi terapijski pristup u lečenju pacijenata sa dijabetesom.