Hronične komplikacije dijabetesa

Sadržaj teksta

Komplikacije dijabetesa su učestale i različitog oblika ali njihova težina kao i vreme pojavljivanja zavise od toga koliko je bolest dobro kontrolisana.

Upravo zato saznanje da imate predijabetes treba prhvatiti kao šansu da izbegnete ili odložite pojavu dijabetesa pa samim tim i komplikacija koje sa sobom dijabetes nosi.

Diabetes mellitus je bolest kod koje postoji skup metaboličkih poremećaja čija je osnovna karakteristika hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze tj. šećera u krvi).

U kakvoj su vezi komplikacije dijabetesa i koncentracija glukoze i HbA1c

Dijabetes je bolest koja različito utiče na različite ljude. Ono što je zajedničko za sve jeste: što je bolja kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska i lipida, manji je rizik da se hronične komplikacije dijabetesa razviju.

  • Rizik od komplikacija dijabetesa povećava se ako je koncentracija glukoze pre obroka veća od 7 mmol/l i ako je koncentracija glukoze sat do dva nakon obroka iznad 11.1 mmol/l .
  • Mala je mogućnost komplikacija ako je HbA1c (glikolizirani hemoglobin) ispod 6,5%.

Koliko su komplikacije dijabetesa česte 

Najčešće komplikacije dijabetesa javljaju se na bubrezima, krvnim sudovima, nervima, očima i drugim organima i organskim sistemima. Učestalost komplikacija zavisi od brojnih faktora.

  • Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti u pacijenata sa dijabetesom tip-1, a infarkt miokarda i moždani udar (šlog) u pacijenata sa tipom 2.
  • Poremećaj vida se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem, ishemija i katarakta češće javljaju u dijabetesu tipa 2.
  • Oboljenje perifernih nerava usled prisustva dijebetesa (dijabetesna neuropatija) se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teži oblik neuropatijesa ozbiljnim poremećajem rada creva, dijabetesnom dijarejom, ubrzanim srčanim ritmom i niskom vrednošću krvnog pritiska nakon obroka češće javlja u dijabetesu tip 1.
  • Više studija je pokazalo da postoji genska predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa.

Kako dijabetes utiče na krvne sudove 2,13,14

Povećan nivo šećera u krvi vremenom dovodi do oštećenja velikih i malih krvnih sudova u organizmu, usled čega dolazi do oštećenja srca, bubrega, oka, stopala. U početku su ova oštećenja mala i bez simptoma, zbog čega pacijent često i nije svestan da ona postoje. Vremenom komplikacije postaju ozbiljnije i javljaju se simptomi.

Vaskularne komplikacije dijabetesa, nastaju brže kod loše kontrole nivoa glukoze u krvi. Povećan nivo glukoze dovodi do rasta nivoa masnih supstanci u krvi, što pogoduje razvoju ateroskleroze. Usled ateroskleroze smanjuje se lumen krvnog suda pa samim tim i protok krvi a povećava se mogućnost nastanka krvnih ugrušaka.

Dijabetes i ateroskleroza 

Ateroskleroza je 2-6 puta češća kod dijabetičara nego kod onih koji to nisu i javlja se u ranijem životnom dobu nego obično. Ona povećava rizik od infarkta miokarda, šloga (moždanog udara), perifernih arterijskih bolesti i može da dovede do potpunog prestanka cirkulacije u donjim estremitetima pa i do amputacije udova.

Mikrovaskularne bolesti su retinopatija i nefropatija (dovode do slepila i bolesti bubrega) i neuropatije (oštećenje nerava).

Za nastanak ateroskleroze faktori rizika su i: pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol. Udruženi sa povećanim nivoom šećera u krvi dodatno ubrzavaju nastanak ateroskleroze.

Krvni pritisak se prirodno povećava s godinama ali nažalost u dijabetičara je ovaj porast izraženiji.

Dijabetes i bubrezi

Bubrezi imaju veoma važnu ulogu u organizmu. Oni služe kao filter kojim se štetne supstance izbacuju iz organizma. Svaki bubreg ima milione sićušnih jedinica za filtriranje, nefrona. Bubrezi dnevno profiltriraju oko 200 l tečnosti iz krvi. Ovo je ogromna količina, ilustracije radi, to je količina vode koja može da stane u jednu prosečnu kadu. Od ove količine tečnosti oko 2 litre štetnih materija i višak vode se eliminišu urinom.

Kod dijabetičara, nivo šećera u krvi je povećan i ako se tome doda i povišen krvni pritisak dolazi do oštećenja funkcije bubrega pa oni ne mogu da efikasno filtriraju štetne materije a višak šećera u krvi se onda povećava u izlučenoj mokraći.

Procene su da oštećenje funkcije bubrega ima 30-50% bolesnika sa dijabetesom tipa 1 i 20-30% bolesnika sa dijabetesom tipa 2.

Bubrezi pored uloge filtera, stvaraju i oslobađaju hormone koji regulišu produkciju crvenih krvnih zrnaca, krvni pritisak i utiču na zdravlje kostiju.

Kako znati da su bubrezi oštećeni

Prvi znak da su bubrezi oštećeni je pojava proteina u urinu. Zdravi bubrezi deluju po principu sita i zadržavaju proteine. Kada se oštete, počinju da propuštaju proteine, što se može otkriti na jednostavan način, običnim testom urina.

Analize urina na prisustvo proteina treba raditi bar jednom godišnje. Strogom kontrolom šećera i krvnog pritiska kao i redovnim kontrolama urina, ova oštećenja mogu se bitno umanjiti. Ignorisanje problema dovodi do narušavanja funkcije bubrega što dalje vodi ka potpunom prestanku njihovog rada. Jedino rešenje ovog problema onda se vidi u dijalizi ili transplataciji. Kao posledica bolesti bubrega nastaje i anemija.

Anemija je stanje koje se manifestuje manjkom crvenih krvnih zrnaca, eritrocita, u cirkulaciji. Kod bubrežnih bolesnika nastaje uglavnom kao posledica nedostatka eritropoetina, hormona koji se u bubrezima stvara, i koji krvlju dospeva do koštane srži gde stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, eritrocita. Anemija može prouzrokovati dodatno oštećenje bubrega i srca ukoliko se na vreme ne koriguje.

Dijabetesna neuropatija

Postojanje dijabetesa u dužem vremenskom periodu kod nekih osoba dovodi do oštećenja nerava poznato kao dijabetesna neuropatija. Ovo oštećenje u velikom broju slučajeva se razvija neopaženo. Za nastanak neuropatije je potrebno oko 7 godina trajanja bolesti. Može se pojaviti i nakon nekoliko godina kao rezultat povećanja sadržaja šećera u krvi.

Često je prvi simptom oštećenja nerava smanjen osećaj ili trnjenje u prstima nogu ili stopalima. U početku je osećaj za bol očuvan ali on kao i osećaj za temperaturu i dodir se vremenom gube pa je obolela osoba izložena riziku stvaranja rana na stopalu.

Bolesnik ne oseća kada ga žulja cipela, kamenčić ili bilo koji strani predmet u njoj. Pošto ne može da oceni temperaturu vode za kupanje, može da se opeče, a leti čak i da opeče stopala na vrelom asfaltu.

Kod mnogih ljudi koji boluju od dijabetesa takođe slabi cirkulacija što otežava borbu s infekcijama. Pacijenti sa dijabetesom bi trebali da svakodnevno vizuelno pregledaju stopala kako bi uočili eventualne naprsline,ozlede, zadebljanja kože ili žuljeve. Pazite na znake kao što su bodljikava bol u stopalima, neosetljivost i čudni osećaj kao da hodate po vatri ili u uskim čarapama. Uz odsustvo osećaja za bol povrede mogu proći neopaženo.

Saveti dijabetičarima za negu stopala

  • Pacijenti sa dijabetesom bi trebali da svakodnevno vizuelno pregledaju stopala, kako bi uočili eventualne naprsline, ozlede, zadebljanja kože ili žuljeve.
  • Stopla svakodnevno perite u mlakoj vodi sa blagim sapunom, nežno i potpuno sušite peškirom. Potapanje u vodi sa raznim kupkama šteti prirodnoj vlažnosti kože i doprinosi isušivanju.
  • Obavezno stopala negujte hidratantnim kremama koje će omekšati kožu, izrazito suvu kožu mazati lanolinom. Koristiti apsorbujuće pudere da bi se stopala održala suvim.
  • Uvek birajte udobnu obuću a ukoliko imate deformitete stopala raspitajte se o specijalnim vrstama obuće. Obuća treba da bude laka i zatvorena.
  • Izbegavajte otvorenu obuću i ne hodajte bosi jer je mogućnost za povredu stopala veća.
  • Svakodnevno menjajte čarape. Kada želite da zagrejete noge nosite tople vunene čarape, koje ne stežu, ne koristite termofore ili toplotne jastučiće.
  • Redovno secite nokte na nogama a tretman zadebljanja i žuljeva prepustite stručnim osobama.

Kao posledica oštećenja nerava mogu se javiti i teškoće u varenju, neujednačeni krvni pritisak koji se manifestuje vrtoglavicama prilikom nagle promene položaja tela, problemi sa mokrenjem, potencijom. Zbog oštećenja nerava koje inervišu znojne žlezde može doći do smanjenog znojenja zbog čega koža postaje suva i lako puca.

Zašto se kod dijabetičara razvija slabovidost

Problemi sa vidom su rezultat dugotrajne visoke koncentracije šećera u krvi, što oštećuje kapilare u očima. Dijabetes predstavlja faktor rizika za nastanak slepila, glaukoma, katarakte i dijabetesne retinopatije. Većina problema sa vidom uzrokovanih dijabetesom može biti sprečena dobrom kontrolom šećera u krvi.

Oboleli od dijabetesa su u 2x većem riziku od razvoja katarakte dok je rizik od razvoja glaukoma povećan 1.5x u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes. 2,13,14

Da li je moguće da erektilna disfunkcija nastake kao komplikacija dijabetesa

Dijabetes i erektilna disfunkvcija 2,3

Erektilna disfunkcija je česta komplikacija šećerne bolesti. Erektilna disfunkcija značajno utiče na umanjenje kvaliteta života muškarca dijabetičara.

Rizik za nastanak erektilne disfunkcije muškaraca dijabetičara je 3-4 puta veći, povećava se sa starenjem, i javlja se 10-15 godina pre prvih kliničkih znakova dijabetesa, bez obzira na tip dijabetesa, u odnosu na muškarce sa normalnim nivoom šećera u krvi.

Uzroci erektilne disfunkcije kod muškaraca sa dijabetesom su različiti, uglavnom vaskularne, neurološke i farmakološke prirode.

Bubrežna insuficijencija, hipertenzija i hronična slabost jetre takođe utiču na potenciju.

Oštećenje krvnih sudova je glavni faktor koji dovodi do oštećenja različitih organa. Oštećenjem mogu da budu zahvaćeni mali (mikroangiopatija) i veliki krvni sudovi (makroangiopatija). Usled oštećenja krvnih sudova remeti se funkcija endotelela, uključujuči i sintezu pojedinih supstanci.

Jedan od glavnih produkata endotela krvnih sudova je azot monoksid NO. On predstavlja najvažniji faktor uključen u relaksaciju glatkih mišićnih ćelija kavernoznih tela penisa, a samim tim i za erekciju. Azot monoksid (NO) se u organizmu sintetiše iz amino kiseline L-arginin posredstvom enzima i deluje na susedne glatke mišićne ćelije gde započinje niz biohemijskih reakcija što na kraju rezultira vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova i erekcijom.

Ceo taj proces je oštećen kod muškaraca sa dijabetesom. Hiperglikemija (visok nivo šećera u krvi) remeti dostupnost i iskoristljivost azot monoksida (NO) u organizmu, povećava i koncentraciju slobodnih radikala (ROS) koji inaktivišu azot monoksid (NO) čime je onemogućeno njegovo delovanje.

Za prevenciju nastanka erektilne disfunkcije (impotencije) kod dijabetičara vrlo je važno da se eliminišu svi mogući faktori rizika koji dovode do endotelne disfunkcije, a samim tim i do erektilne disfunkcije: neregulisan šećer, pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i triglicerida, stres, ishrana sa malo vitamina i minerala, fizička neaktivnost.

Hronične komplikacije dijabetesa

Komplikacije dijabetesa – prevencija

Najvažniji korak u borbi protiv šećerne bolesti jeste prevencija. Potrebno je edukovati populaciju o prirodi bolesti, mogućnostima lečenja i sprečavanja komplikacija, o važnosti pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i ranog prepoznavanja simptoma bolesti.

Ukoliko pacijent reaguje na vreme, ako se dovoljno rano započne sa sprovođenjem higijensko-dijetetskih mera i terapijskog plana, šećerna bolest može biti vrlo dobro kontrolisana a pojava komplikacija se može odložiti ili čak zaustaviti.

Dijabetes je ozbiljna bolest, a osobe sa dijebetesom mogu živeti dug, zdrav i srećan život ako drže dijabetes pod kontrolom.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Please select listing to show.