Hipoglikemija se najčešće javlja kod dijabetičara koji su na terapiji insulinom ali nije retkost ni kod dijabetičara koji su na terapiji oralnim antidijabeticima. Prevelika doza insulina ili tableta koje pojačavaju lučenje insulina u organizmu uz neprilagođenu odnosno, smanjenu količinu hrane, preskakanje dnevnih obroka i/ili pojačanu fizičku aktivnost mogu dovesti do hipoglikemije.
Kako prepoznati hipoglikemiju?
Simptomi hipoglikemije su: pojačano znojenje, drhtavica, osećaj gladi, lupanje srca, gubitak koncentracije, uzmenirenost. Ukoliko se ništa ne preduzme, nivo šećera nastavlja da pada i opšte stanje se pogoršava. Pojavljuju se slabost, otežan hod, smetnje vida, zbunjenost, agresivnost, nesaradljivost, gubitak svesti, koma.
Prva pomoć
- Pad šećera ispod 3.9mmol/l zahteva brzu prvu pomoć. Važno je povećati nivo šećera u krvi u što kraćem roku.
- Ako je nivo šećera od 2.8 do 3.9 mmol/l treba uzeti 10-15gr brzodelujućih ugljenih hidrata, na primer ½ čaše voćnog soka, 3-4 glukozne bombone ili kocke šećera.
- Ako je nivo šećera manji od 2.8mmol/l potrebno je uzeti dvostruko veću količinu odnosno 20-30g brzodelujućih ugljenih hidrata.
Ososbi kod koje sumnjamo na hipoglikemiju, a nismo u mogućnosti da proverimo nivo šećera u krvi iako je pri svesti, odmah treba dati nešto od navedenih namirnica.
Namirnice koje sadrže masnoće ili belančevine nisu pogodne za prvu pomoć kod hipoglikemije jer masnoće i belančevine mogu usporiti apsopciju šećera.
Kada se nivo šećera vrati u normalu treba uzeti mali obrok koji pomaže održavanju i stabilizaciji nivoa šećera u krvi.
Osobe koje imaju dijabetes uvek bi trebalo da sa sobom imaju nekoliko kockica šećera ili glukoznih bombona. Od koristi je i da sa sobom nose karticu na kojoj piše da imaju dijabetes kako bi u slučaju gubitka svesti drugi mogli adekvatno da pomognu.
Bolovati od dijabetesa nije sramota pa bi sa tom činjenicom trebalo upoznati porodicu, prijatelje, kolege i edukovati ih o merama prve pomoći u slučaju hipoglikemije.
Osobe koje imaju dijabetes ne bi trebalo da konzumiraju alkohol ali „podnošljiva“ je čaša vina uz ručak. Alkohol nikada ne kozumirati na prazan stomak.
Neprepoznata hipoglikemija
Ponekad dijabetičari ne prepoznaju simptome hipoglikemije što može dovesti do opasnih komplikacija, kome pa čak i smrti. Do neprepoznavanja najčešće dolazi kod osoba koje relativno često imaju epizode hipoglikemije pa se na njih naviknu i prestaju da ih „registruju“ odnosno primećuju upozoravajuće simptome. Takođe, hipoglikemija može ostati neprepoznata i u slučaju da je osoba na terapiji nekim od lekova iz grupe beta blokatora. Ovi lekovi po svom mehanizmu dejstva suzbijaju pojavu simptoma koji su za hipoglikemiju karakteristični. Beta blokatori se koriste u terapiji hipertenzije, aritmija itd.
Prevencija hipoglikemije
Preporučuje se češće kontrolisanje nivoa šećera u krvi, uzimanje više manjih obroka u toku dana, umerena i redovna fizička aktivnost koja je praćena uzimanjem odgovarajuće terapije, edukacija najbliže okoline o merama prve pomoći u slučaju hipoglikemije, nošenje kartice sa informacijom da je osoba dijabetičar, uvek imati uza se neki slatkiš, nositi injekcije glukagona.
Da li se hipoglikemija može desiti i osobama koje nisu dijabetičari?
Hipoglikemiju mogu uzrokovati različiti faktori koji nisu usko povezani sa dijabetesom. Na primer, neki lekovi, poremećaji u radu jetre i bubrega, nedovoljan unos hrane (posebno kod osoba sa anoreksijom), pojačana fizička aktivnost kao i neki endokrini poremećaji.
