Ranije se smatralo da dijabetičari treba da jedu hranu koja gotovo ne sadrži šećer. Ljudi koji pate od dijabetesa treba samo da ograniče unos šećera, a potpuno izbacivanje šećera iz ishrane je nepotrebno i nepraktično. Hrana koja je deklarisana za dijabetičare, često je vrlo skupa i njen nutritivni sadržaj ne ispunjava uvek zahteve zdrave ishrane.
O ishrani dijabetičara vladaju velike zablude, počev od zabrane konzumiranja nekih namirnica pa do izuzetno slobodnog unosa neke hrane. Ishrana dijabetičara predstavlja model kako bi svako trebalo da se hrani.
Zdrav način ishrane podrazumeva konzumiranje različitih vrste hrane poput: povrća, žitarica celog zrna, voća, mlečnih proizvoda i mesa sa manje masti, živinskog mesa, ribe.
Osobe obolele od dijabetesa treba dodatno da obrate pažnju da li je njihova ishrana izbalansirana sa njihovim dnevnim potrebama, kao i sa terapijom tj. sa dozama insulina i/ili oralnih antidijabetika i celokupnom fizičkom aktivnošću.
Kako planirati ishranu?
Najčešće korišćen metod u planiranju ishrane je onaj u kome su namirnice podeljena u šest grupa u tzv. piramidi ishrane (mleko, povrće, voće, hleb – skrobne namirnice, meso, masti).
U ishrani najviše treba da budu zastupljene žitarice – skrobne namirnice a najmanje masti, slatkiši i alkohol.
Važno je podeliti obroke na glavne i užine, jesti češće i ne preskakati obroke. Pri planiranju obroka treba izbalansirati porcije iz svih grupa namirnica za doručak, ručak i večeru.
Generalno gledano šema svakog obroka bi trebalo da sadrži (kalorijskog unosa) 50-55% ugljenih hidrata, 30% masnoće i 15% proteina.
Saveti dijabetičarima:
• Jedite raznovrsnu hranu. Nijedna grupa namirnica neće zadovoljiti sve Vaše nutritivne potrebe.
• Jedite samo onoliko koliko je potrebno Vašem organizmu. Kada jedete velike količine hrane koje prevazilaze potrebe, višak se deponuje u obliku masti. Pronađite svoju idealnu težinu i i trudite se da je dostignete i sačuvate.
• Ne preskačite obroke. Jedite više puta u toku dana, isplanirajte glavne obroke i užine u skladu sa terapijom koju primenjujete kao i fizičkom aktivnošću. Trudite se da i obroci koje imate van kuće, budu u skladu sa vašim režimom ishrane.
• Jedite hranu baziranu na žitaricama, povrću i voću. Dijetetičari preporučuju hranu biljnog porekla jer ona ima malo kalorija, a puno vlakana, vitamina i minerala.
• Jedite namirnice sa malim sadržajem masti i holesterola. Manje od 30% kalorija koje dnevno unesete u organizam treba da budu masti. Konzumirajte što manje putera, margarina, masne sireve. Konzumirajte mlečne proizvode sa manje masti. U pripremi hrane smanjite upotrebu ulja i masti. Hrana sa manje masti pomaže Vam da ostvarite željenu težinu.
• Smanjite unos šećera i slatkiša. Ovo ne znači da potpuno izbacite šećer, već ga unosite u onoj količinu i obliku koji je u skladu sa zdravim načinom ishrane. Slatkiši, kolači, zaslađeni napici, dovode do naglog skoka šećera u krvi pa ih treba izbegavati. Veliku pomoć u postizanju slatkoće ukusa hrane a da se pri tom izbegne upotreba belog konzumnog šećera pružaju veštački zaslađivači. Prednost zaslađivača u odnosu na šećer je u tome što ne prouzrokuju nagli rast šećera u krvi. Oni mogu biti nutritivni (imaju kalorijsku vrednost) i nenutritivni (koji nemaju kalorijsku vrednost). Od nutritivnih najviše se koriste: fruktoza, maltoza, manitol, ksalitol. Nenutritivni zaslađivači su zanemarljive kalorijske vrednosti. Posle njihove upotrebe nivo šećera u krvi ne raste. Ukoliko se koriste u propisanim dozama nisu štetni po zdravlje.
• Koristite manje soli u ishrani, jer visok unos može dovesti do povišenja krvnog pritiska. Hrani se može poboljšati ukus dodavanjem različitih biljnih začina.
• Smanjite unos alkohola i prestanite sa pušenjem. Nikad nemojte da pijete alkohol na prazan stomak, jer to može doprineti brzoj pojavi hipoglikemije. Pušenje povećava rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja.
• Dijetna vlakna su nezamenljiv sastojak u ishrani dijabetičara, jer ishrana bogata dijetnim vlaknima sprečava skokove šećera u krvi. Dijetna vlakna se nalaze u opni žitarica, mekinjama, pahuljicama, voću, povrću (naročito mahunarkama), orahu, kikirikiju, korenastom bilju. Svoje dejstvo ostvaruju tako što prave finu zaštitnu gel mrežu oko skroba koji unosimo hranom, pa time sprečavaju brzu apsorpciju i skokove šećera, posle uzimanja hrane (smanjuju brzo upijanje razgrađenih složenih šećera iz želuca u krvotok).
Hrom je esencijalni mikroelement. Mnoge studije pokazuju da je broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja manji u sredinama gde se unosi veća količna hroma. Hrom je inače široko rasprostranjen u prirodi ali je njegova iskoristljivost iz hrane mala. Hrom učestvuje u metabolizmu glukoze tako što potencira delovanje insulina i to: povećavajući osetljivost ćelija na dejstvo insulina, olakšava njegovo vezivanje, povećava broj receptora za insulin na ciljnim ćelijama.
Za dijabetičare je jako bitno da u organizam unesu dovoljne količine antioksidanasa. Vitamini A, C, E, bioflavonoidi i selen predstavljaju najznačajnije antioksidanse. Količina selena u namirnicama zavisi od njegove količine u zemljištu. Srbija spada u selenom deficitarno područje pa je i količina selena u hrani mala. Dodatne količine selena možete uneti putem mineralnih voda ili dijetetskim suplementima.
napisala: mr ph.spec. Jelena Marković
