Retinol je nezaobilazni sastojak svih anti-age preparata za kožu. Najbolje je početi sa upotrebom preparata sa nižom koncentracijom retinola i primenjivati samo uveče.
Vitamin A je vitamin koji je FDA odobrila za upotrebu protiv bora, ukazujući na to da on menja izgled površine kože i da ima anti-age svojstva.
Šta je vitamin A?
On spada u liposolubilne vitamine (vitamine rastvorljive u mastima), a pripada grupi retinoida. Pored retinola, ova grupa obuhvata strukturno slične supstance sa biološkim svojstvima retinola. Danas se zna da su vitamin A i njegovi derivati neki od najmoćnijih agenasa kada je u pitanju usporavanje procesa starenja, pa se mogu naći u brojnim kremama, serumima i ostalim formulacijama koje targetiraju ovaj proces.
Kako vitamin A deluje?
Funkcija retinoida je da regulišu apoptozu ćelija (ćelijsku smrt), njihovu diferencijaciju i proliferaciju.
Načini na koje retinol deluje protiv starenja su brojni;
- pospešuje proliferaciju keratinocita (najbrojnijih ćelija u površinskom sloju kože),
- pojačava zaštitnu funkciju površinskog sloja kože,
- sprečava gubitak vode kroz kožu,
- sprečava degradaciju kolagena i
- inhibira aktivnost metaloproteinaza.
Retinoidi su molekuli koji mogu međusobno da se povezuju i tako pokazuju afinitet prema određenim nuklearnim receptorima i izazovu transkripciju nekih gena.
Kao potentni agensi, nalaze primenu u brojnim indikacijama, od akni, preko psorijaze i drugih dermatoloških oboljenja.
Zanimljivo je da su korišćeni retinoidi i prirodnog i sintetskog porekla – prirodni su retinol, retinal i retinoinska kiselina, dok se sintetski strukturno razlikuju po tome što sadrže benzenov prsten umesto cikloheksana (etretinat, acitretin i tazaroten). Prema strukturnim karakteristikama, podeljeni su u tri generacije.
Retinol, retinal i retinoinska kiselina su uključeni u proces embriogeneze pri nastajanju nervnog sistema, jetre, srca, bubrega, creva, očiju i udova. Takođe, korišćeni su u tretmanu noćnog slepila, jer su odgovorni za funkcionisanje čula vida (povezuju se sa stvaranjem rodopsina). Koriste se i u terapiji rozacee, kancera, lupusa, kao i zapaljenja folikula dlake bakterijskog porekla.
Vitamin A i njegovi derivati, a pogotovo retinol, sa pravom imaju reputaciju snažnih anti-age agenasa. Retinol penetrira površinski sloj kože, a kada dođe do keratinocita, ulazi u ćeliju i vezuje se za odgovarajući receptor. Postoji četiri grupe receptora sa visokim afinitetom za retinol, a rezultat njihove interakcije je 5 prethodno pomenutih dejstava.
Poznato je da retinoidi povećavaju stvaranje epidermalnih proteina i ubrzavaju proces keratinizacije, što za posledicu ima produkciju sloja “bolje razvijenog” keratina u koži.
Kada se primene topikalno (direktno na kožu), dešava se gorepomenuta interakcija sa specifičnim receptorima. Pospešuju tzv. “cell turn-over”, odn. proces u kom stare ćelije površinskog sloja kože bivaju zamenjene novim. Dodatno, smanjuju diskoloraciju kože, utiču na njenu debljinu, regulišu funkciju lojnih žlezdi i ograničavaju produkciju sebuma, a odgovorni su i za distribuciju melanina u koži.
Naime, način na koji retinoidi smanjuju hiperpigmentaciju je taj što sprečavaju transport melanina u površinske slojeve kože.
Neke studije ukazuju na to da retinol takođe povećava produkciju elastičnih vlakana. Kao što je već rečeno, inhibira metaloproteinaze, ali i povećava sintezu tkivnih inhibitora metaloproteinaza.
Retinol takođe povećava produkciju elastičnih vlakana
Bezbednost retinola
Najkorišćeniji retinoidi u borbi protiv akni se na tržištu nalaze u koncentracijama koje variraju između 0.01% i 0.04%.
Obično su formulisani kao gelovi ili kreme za topikalnu primenu.
Retinol i njegovi estri se na tržištu mogu naći kao proizvodi za negu lica, kao kreme za predeo oko očiju, kao losioni za telo, losioni za sunčanje, proizvodi za negu usana, a plasiraju se prevashodno kao agensi za borbu protiv bora.
Šta sve sadrže kozmetički proizvodi, ima li razloga za zabrinutost
Za retinol se zna da je veoma stabilan u svojim formulacijama i da se dobro podnosi.
Kako uvrstiti retinol u svoju rutinu nege?
Poznato je da, ukoliko se ne uvede i ne koristi pravilno, retinol može ostaviti veoma ozbiljne posledice na kožu.
Stručnjaci preporučuju da se upotreba retinola izbegava pre boravka na suncu i dnevnoj svetlosti, te da njegovo mesto u rutini bude rezervisano za večernje časove.
Neki retinoidi se ne preporučuju trudnicama i dojiljama, stoga je bitno konsultovati se sa stručnjakom pre upotrebe.
Kada je u pitanju početak korišćenja retinola, dermatolozi kažu da je najbolje početi od najmanje koncentracije, te primenjivati uveče samo nekoliko puta nedeljno.
Rezultati se mogu očekivati tek posle nekoliko nedelja, do nekoliko meseci kontinuirane primene.