Nealergijski, nadražajni kontaktni dermatitis

Kontaktni dermatitis je zapaljenje kože koje nastaje usled dodira kože sa nadražajnim sredstvima (nealergijaki, nadražajni kontaktni dermatitis) ili alergenima (alergijski  kontaktni dermatitis). Prvi znak kontaktnog drematitisa su svrab i crvenilo kože koje može da napreduje do eritema i nastanka ulceracija  (rana).

autor: dr Suzana Kostić, dermatolog

NEALERGIJSKI, NADRAŽAJNI KONTAKTNI DERMATITIS 

U zavisnosti da li do razvoja dermatitisa dolazi  neposredno nakon kontakta sa nadražujućom supstancom ili je dermatitis posledica dugotrajnog kontakta razlikujemo akutni i hronični oblik. U osnovi ovih dermatitisa je zapaljenje kože pri čemu nema aktivacije imunog sistema.

Akutni, nadražajni kontaktni dermatitis

Akutni oblik razvija se već nakon kraćeg kontakta sa nadražujućom supstancom (dovoljno je ponekad samo nekoliko minuta). Najčešće su to kiseline, baze, različiti rastvarači, razređivači, sapuni (abrazivna sredstva, deterdženti) itd. Do nadražujućeg dermatitisa može doći i usled izlaganja rendgenskom, UV ili laserskom zračenju.

Faktori od kojih zavisi hoće li se nardažajni kontaktni dermatitis razviti ili ne

Da li će se dermatitis razviti ili ne, zavisi od mnogo faktora:

• karakteristika same naražujuće supstance (da li je rastvorljiva i u kojoj meri u lipidnom sloju kože, njene pH vrednosti itd),

• od uslova okoline (vlažnosti, temperature, prisustva trenja…),

• kao i od samog pacijenta (godine straosti, sklonost ka alergijama itd).

Kako se akutni nadražajni kontaktni dermatitis manifestuje?

Koža je crvena, blago otečena. Mogu se pojaviti mehurići koji su ispunjeni bistrim ili gnojnim sadržajem, a mogu postojati i veći mehuri čijom erozijom (pucanjem) nastaje jako vlaženje. Koža se ljušti i puca. Promene na koži su površinskog karaktera i prisutne su samo na mestu kontakta, oštro su ograničene. Prvi simptom je svrab ali on ne mora da bude jako izražen već može više imati karakter pečenja i stezanja. Najčešće pomoć lekara nije potrebna i promene se spontano povlače ostavljajući hiperpigmentacije (fleke). Iskusan dermatolog već na osnovu uzete anamneze postaviće dijagnozu. Retko, potrebno je uraditi alergijske kožne testove (rezultat je negativan) i isključiti postojanje infekcije. Lečenje najčešće nije potrebno i koža se brzo oporavlja. U slučaju da su promene izraženije, koriste se kreme sa kortikosteroidima kojima se zapaljenje kože umiruje. Kreme se koriste 5-7 dana. Ako je došlo do razvoja infekcije propisuju se kreme koje pored kortikosteroida sadrže i antibiotik.

Hronični, naražajni kontaktni dermatitis

Pored akutnog, nadražajni dermatitis može imati i hroničan oblik. On nastaje postepeno, neprimetno, usled dugotrajnog delovanja hemijskih ili iritirajućih supstanci na kožu, zbog čega nestaje zaštitni lipidni sloj i koža se oštećuje, menja se njen pH i gubi normalna flora.  Hronični nadražajni kontaktni dermatitis najčešće se razvija na šakama i prstima. Koža je suva, zadebljala, ljušti se, puca. Na koži mogu postojati vidljive ragade, napukline, koje su bolne. Koža može da bude blago crvena. Kao i kod akutnog oblika i hronični, iskusni dermatolog lako prepozna. Hronični nadražajni dermatitis može ličiti na gljivičnu infekciju pa treba uraditi testove kako bi se ona isključila. Isto je i sa psorijazom tako da je neophodno uraditi histološku dijagnostiku. Kožni alergijski testovi  su negativni.

U osnovi terapije hroničnog nadražajnog dermatitisa je upotreba masti i krema koje sadrže  kortikosteroide, sa ili bez antibiotika i sa dodatkom salicilne kiseline. Salicilna kiselina kao sastojak ovih preparata jako je važna kako bi se zadebljali sloj kože oljuštio i omogućilo delovanje leka. Oštećenje kože koje nastaje kao posledica dugotrajnog delovanja nadražajnih  supstanci je uglavnom trajno i sa fazama pogoršanja i poboljšanja. Osobe koje imaju hronični nadražajni dermatitis moraju posebno da vode računa o nezi kože, da izbegavaju dodir sa nadražajnim supstancama i nauče kako da primenjuju terapiju.

Fototoksični dermatitis

Poseban oblik nadražajnog kontaktnog dermatitisa je fototoksični dermatitis. Ovo zapaljenje kože nastaje kao posledica fotohemijske reakcije. Da bi se ona odigrala potrebno je da fotsenzibilirajuće supstance dođu u kontakt sa UV zracima. U toj reakciji stvaraju se slobodni radikali, što prouzrokuje oštećenje keratocita (ćelije kože). Fotosenzibilirajuća supstanca, može da bude prisutna na površini kože a može i da dejstvo ostvari nakon resorpcije iz digestivnog sistema ili parenteralno. Najčešće fotosenzibilirajuće supstance koje svoje dejstvo ostvaruju „iznutra” su lekovi i to: amiodaron, ciprofloksacin, tetraciklini, furosemid, grizeofluvin, fenotiazin itd. Fotosenzibilirajuće supstance koje  deluju „spolja” su različite hemijske supstance koje se koriste u industriji a mogu poticati i od biljaka. Suština fotodermatoza je da fotosenzibilirajuće supstance pojačavaju dejstvo UV zraka, pa inače neeritematogene doze (doze koje ne izazivaju zapaljenje kože), uzrokuju zapaljensku reakciju. Klinička slika varira od crvenila, pojave urtikarije, mehura itd.

Dermatitis i primena kozmetičkih proizvoda

Berloque dermatitis je oblik fototoksičnog dermatitisa. Manifestuje se pojavom hiperpigmentacija na mestima aplikacije kozmetičkih proizvoda, na primer krema koje sadrže etarska ulja, sapuni, toaletne vode, parfemi, dezodoransi itd. Na mestu primene se može pojaviti  crvenilo, dok je pojava mehura odnosno bula retka. Po smirivanju zapaljenja, ostaju hiperpigmentacije (fleke). Najbolji tretman za ovu vrstu dermatitisa je primena krema za izbeljivanje. Kako bi se sprečio nastanak ove vrste dermatitisa najbolje je pre izlaska na sunce ne koristiti kozmetička sredstva. Danas, sa razvojem kozmetičke industrije i dermatologije trend je eliminacije fotosenzibilirajućih supstanci iz kozmetičkih proizvoda.