Letnje tegobe: sunčanica, alergija na sunce, komarci, ose, pčele, krpelji, ježevi meduze, poliv…Saveti za ublažavanje tegoba i prevenciju.
autor: Dr Slavica Milovanović – Đorović
ŠTA JE PUTNIČKA DIJAREJA I KAKO JE LEČITI
Zbog promene klime, hrane i vode na letovanju može doći do stomačnih tegoba i do pojave dijareje. Najčešći izazivači letnjih stomačnih tegoba su bakterije i virusi. Pored dijareje prisutni su bolni grčevi, mučnina a moguće je i povraćanje. Najugroženiji su deca i hronični bolesnici. U slabije razvijenim zemljama, stomačne tegobe su uglavnom posledica rukovanja hranom prljavim rukama ili nehigijenskih uslova u kojima se hrana sprema ili čuva.
Najveća opasnost kod dijareja je mogućnost dehidriranja organizma usled velikog gubitka tečnosti i elektrolita. Zato je neophodno da kod sebe imate nekoliko kesica rehidratacione soli (npr. Orosal prašak, Rehidran..), koji se rastvori u pola litra prokuvane i prohlađene vode i pije polako (po jedan gutljaj na 2-3 min.).
Preporučuje se i upotreba probiotika, preventivno, 5 dana pre putovanja i tokom odmora. U najvećem broju slučajeva putnička dijareja prođe nakon nekoliko dana.
Isto tako, savetuje se da na odmoru pijete isključivo flaširanu vodu i sokove, da ne konzumirate voće i povrće ukoliko ga niste dobro oprali. Nemojte jesti hranu koja je stajala na sobnoj temperaturi, izbegavajte mlečne proizvode, školjke, različite sosove. Često perite ruke, naročito pre obroka i koristite sredstva za dezinfeciju ruku.
ŠTA JE SUNČANICA I KAKO SE OD NJE ZAŠTITITI
Sunčanica je akutno oštećenje mozga izazvano sunčevim zračenjem. Nastaje tokom letnjih meseci direktnim izlaganjem glave i potiljka suncu. Tegobe ne nastupaju odmah, već nakon 6-12h.
Javljaju se: ošamućenost, glavobolja, malaksalost, crvenilo lica, muka i povraćanje koje ne donosi olakšanje. Koža je suva, temperatura tela je povišena. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano. Kod ozbiljnijih slučajeva se javljaju nesvestica, halucinacije, grčevi, ukočen vrat. Sunčanica je vrlo ozbiljno stanje koje može završiti dugotrajnom nesvesticom, a na kraju komom i smrću.
Sunčanica se može vrlo jednostavno prevenirati, tj. sprečiti. Najjednostavniji način da sprečite sunčanicu je da nosite zaštitu u vidu kape ili šešira sa širokim obodom kao i da u doba dana kada je zračenje najintenzivnije svoje aktivnosti vežete za boravak u kući. Ukoliko zbog prirode posla morate boraviti duže napolju, obavezno redovno rashlađujte kosu, glavu i potiljak vodom. Unosite dovoljno tečnosti, najbolje vode, kako biste i iznutra rashladili telo. Izbegavajte kafu i alkohol.
Ukoliko do sunčanice ipak dođe prvo i osnovno je osobu skloniti sa sunca u hladovinu. Ukoliko je svesna, treba joj dati da u malim gutljajima pije vodu, i staviti joj vlažne vodene obloge na glavu, čelo, vrat. Redovno merite temperaturu i nastavite sa rashlađivanjem sve dok temperatura ne bude niža od 38 stepeni. Ako je povređeni u komi treba ga što pre transportovati u bolnicu. Posle sunčanice se obično javljaju: glavobolja koja može potrajati danima, preostljivost na zvučne i vizuelne nadražaje, šum u ušima, razdražljivost. Tada se preporučuje mirovanje u zamračenoj i rashlađenoj prostoriji bez uznemiravanja.
U slučaju manjih povreda kao što su ogrebotine, posekotine itd. korisno je imati u svojoj ličnoj apoteci antibiotski prašak kako biste pravilno zbrinuli ranu.
ALERGIJA NA SUNCE
Dermatolozi su potvrdili da je broj alergičnih na sunce u stalnom porastu. Alergija na sunce može biti primarna i sekundarna.
Primarna nastaje nakon izlaganja suncu bez uticaja bilo kojih drugih faktora. Javlja se zbog specifičnosti imunog odgovora te osobe i uglavnom je nasledna.
Sekundarna alergija na sunce se javlja usled udruženog delovanja sunca i faktora koji povećavaju osetljivost naše kože na sunce. Ti faktori mogu biti lekovi, losioni za sunčanje, kreme, ali isto tako i neke sistemske bolesti (porfirija, sistemski lupus…). Lekovi koji u kombinaciji sa sunčevim zaracima mogu izazvati alergiju su: neki antibiotici, triciklični antidepresivi, antihistaminici, lekovi protiv gljivica, oralni antidijabetici, diuretici, lekovi protiv akni (retinoidi).
Alergija na sunce se može javiti u različitim oblicima, od sitnih bubuljica, osipa sa svrabom ili bez, krupnih eritema, pa do plikova i opekotina. Javlja se na delovima tela izloženim suncu, najčešće na dekolteu i ekstremitetima. Ukoliko se javi alergija na sunce, preporučuje se stavljanje hladnih obloga na osetljiva mesta a u slučaju jakih bolova, uzeti neki lek protiv bolova (npr.paracetamol).
Preporučljivo je nakon toga se javiti lekaru koji će utvrditi da li se radi o primarnoj ili sekundarnoj fotodermatozi i ukoliko za tim ima potrebe prepisati neki antihistaminik.
Najbolji način da se spreči nastanak alergije na sunce jeste postepeno izlaganje suncu i upotreba kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom. Svrha postepenog izlaganja suncu jeste navikavanje kože na sunčeve zrake, ali u težim oblicima alergija ta metoda se nije pokazala uspešnom. Tada su potrebni izbegavanje sunca i boravak u hladu, šeširi i dugi rukavi.
Poslednjih godina se sve više pažnje pridaje upotrebi antioksidanasa u vidu kapsula i tableta u cilju sprečavanja oštećenja kože i lakšeg stvaranja preplanulog tena. Ovo je potpuno opravdano sa stanovišta zaštite kože od oksidativnog stresa, čime se smanjuje mogućnost nastanka opekotina i alergijskih reakcija. Najviše se u tu svrhu koriste beta-karoteni. Naravno, neophodno ih je koristiti nekoliko nedelja pre izlaganja suncu. Pored beta – karotena ovi preparati sadrže i vitamine i to najčešće vitamin C i E.
ŠTA NAKON UBODA: OSE, PČELE, KOMARCI, KRPELJI
Proleće i leto su godišnja doba kada najviše slobodnog vremena provodimo u prirodi. Upravo zbog toga nikako ne smemo zaboraviti na opasnosti koje vrebaju iz trave: ose, pčele, komarci i krpelji. Na svu sreću, nisu svi insekti podjednako opasni.
Pčela prilikom uboda ostavlja žaoku u koži iz koje se otrov polako oslobađa i upravo on može izazvati alergijsku reakciju. Zato je bitno što pre izvaditi žaoku i staviti hladne obloge na mesto uboda. Osa ne ostavlja žaoku, ali otrovi su opasniji od pčelinjih i mogu izazvati ozbiljnije reakcije. Na mestu uboda pčele ili ose javlja se crvenilo, otok i naravno bol. Kod izrazito osetljivih osoba se može javiti generalizovani osip tipa koprivnjače, povraćanje, otežano disanje pa i kolaps i gubitak svesti.
Za razliku od pčela i osa, ubod komarca uglavnom izaziva blagu reakciju u vidu crvenila i kasnije svraba. Tada je dovoljno primeniti hladne obloge.
Ujed krpelja je ozbiljniji jer krpelji mogu biti prenosioci bakterije Borelia burgdorferi koja izaziva Lajmsku bolest. Kod ujeda krpelja neophodno je javiti se lekaru koji će ga odstraniti i poslati na analizu kako bi se utvrdilo da li je zaražen. Ako jeste, pacijent će dobiti odgovarajuću antibiotsku terapiju. Ukoliko niste u mogućnosti da odete lekaru, krpelja možete izvaditi i sami pincetom i to tako što ćete ga lagano okrenuti suprotno od kazaljke na satu. Mesto ujeda obavezno dezinfikujte i proverite da li je ostao neki deo. Ukoliko se pojavi povišena temperatura i otok limfnih žlezda javite se lekaru koji će Vam propisati terapiju.
Najbolja zaštita od različitih vrsta insekata je prevencija. Izbegavajte neuređene travnate površine, ne dozvolite detetu da hoda bosonogo, koristite zaštitne mreže na svojim prozorima, koristite proizvode u vidu stikova, krema, ili električnih uređaja koji odbijaju insekte.
JEŽEVI I MEDUZE
Povrede meduzama i ubodi ježevima se uglavnom dešavaju deci i starijima koji najviše vremena provode na plaži u plićaku a manje plivačima.
Odmah po kontaktu sa meduzom javlja se bolno pečenje koje se pojačava u narednih 10 minuta. Pored bola, javlja se crvenilo, svrab a zatim se javljaju mehurići i plikovi. Kada Vas opeče meduza prvo treba inaktivisati otrov dodavanjem sirćeta (od 3 do 10 % rastvor) u toku 10 minuta. Podignite ekstremitet i nemojte brisati pipke. Pipke ćete najbolje ukloniti tako što ćete bolno mesto namazati kremom za brijanje i pažljivo obrijati ostatke pipaka. Možete naneti kortikosteroidnu kremu kako bi smanjili bol i pečenje. Ukoliko su plikovi i ranice veći možete se posavetovati sa lekarom i uzeti antibiotik. Ako niste u prilici da upotrebite sirće možete iskoristiti morsku vodu. Nikako nemojte ispirati bolno mesto slatkom vodom jer ona aktivira otrov.
Jedna od najčešćih nezgoda na moru jeste ubod na bodlje ježa. Osim što boli, ubod može dovesti i do infekcije koja se mora lečiti. Bitno je da ubodeni deo nikako ne oslanjate na tlo, kako iglice ne bi još dublje ušle u nogu. Ubodeni deo dobro oprati i dezinfikovati, a zatim uzeti čistu pincetu i pažljivo vaditi bodlje. Kod osetljivijih osoba se može javiti i alergijska reakcija na otrov koji luče tzv. pedicelarije. Ako su ostaci iglica brojni ili nisu odmah ispod kože, već nešto dublje, vađenje treba prepustiti lekaru. Iglice koje su zabodene plitko na površini kože mogu se rastopiti sirćetom i odlepiti od kože pomoću flastera. Najbolja prevencija je svakako nošenje papuča pri ulasku u vodu, naročito kada su deca u pitanju.
