Ekcem je zapaljenje kože, koje se u početnoj fazi manifestuje svrabom i blagim zapaljenjem a kada bolest poprimi hroničan tok, svrab je intenzivan, praćen je crvenilom i perutanjem kože.
Atopijski dermatitis, je najučestaliji oblik ekcema. Učestalost je u porastu, pogotovo u industrijskim zemljama, gde 20-30% dece i 2-10% odraslih ima atopijski dermatitis. U manje razvijenim zemljama ova stopa je mnogo niža, što ide u prilog tezi da je ovo jedna od bolesti savremenog čoveka. Genetski je uslovljena, ali u patogenezi učestvuju i mnogi drugi faktori, kao što su uslovi sredine, stanje epidermalne barijere kože, stanje imunog sistema…
Danas se smatra da je za nastanak važna mutacija FLG gena, koji obezbeđuje instrukcije za stvaranje proteina profilagrina od koga dalje nastaje filagrin, protein važan za održavanje stukture oko ćelija.
Atopijski dermatitis se nikada ne javlja u prvih 40 dana života, u 45% slučajeva se javlja u prvih 6 meseci, 60% u prvoj godini, a 85% do pete godine života. U velikom broju slučajeva se bolest povlači oko 7. godine ili u pubertetu.
SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA EKCEM
Prvi simptom bolesti je svrab. Svrab uzrokuje češanje čime se oštećuje površinski zaštitini sloj kože, i dolazi do inflamacije (zapaljenja). Koža je crvena, svrab se projačava a usled oštećenja površinskog zaštitnog sloja koža gubi vlažnost, isušuje se i peruta. Svrab i inflamacija ponovo izazivaju češanje, dalje se narušava epidermalna barijera i nastaje začarani krug.
U mlađem dobu bolest se pojačava alergenima iz hrane ili spoljnjim iritansima, dok je u starijem dobu stres glavni okidač. Kod dece se javlja pre svega da obrazima, pelenskoj regiji i pregibima, dok se kod odraslih uglavnom javlja na šakama i stopalima.
KAKO SE BORITI SA NEPRIJATNIM SIMPTOMIMA?
Atopijski dermatitis, s obzirom da ima genetsku komponentu nije moguće izlečiti. Ali, bolest može da se spontano povuče i nikada više u životu ne manifestuje.
Slikovito rečeno ako bismo površinu kože poslmatrali kao zid, naše ćelije bi bile cigle, a epidermalna barijera bi bila malter. Taj „malter“ se sastoji od masnih materija (ceramidi, linolna kiselina i druge nezasićene masne kiseline…) i spolja štiti od prodora patogena i alergena, a iznutra od isušivanja kože tj. drži vodu ispod površinskog sloja. Ukoliko je na bilo koji način ta barijera oštećena dolazi do isušivanja i zapaljenja.
Epidermalna barijera se može obnoviti upotrebom Linola Fett kreme sa linolnom kiselinom, zahvaljujući čijem emolijentnom dejstvu se trenutno ublažava osećaj suvoće i peckanja a dugoročno ublažava zapaljenje (inflamacija). Slična svojstva imaju i druge nezasićene masne kiseline, bilo da se koriste topikalno bilo da se unose u organizam, putem hrane ili suplemenata.
Za antiinflamatorno (antizapaljensko) dejstvo je odgovorna činjenica da su linolna i gama linoleinska kiselina (Linola Gamma) prekursori arahidonske kiseline, i inhibiraju produkciju inflamatornih medijatora. Linola Fett neutrališe dva činioca začaranog kruga koji dovodi do nastanka i održavanja ekcema.
Posebna prednost Linole Fett je što se njena linolna kiselina ugrađuje direktno u epidermalnu barijeru i ubrzava regeneraciju kože, jer šta vredi ako smo privremeno ublažili zapaljenje i svrab, ako je koža i dalje bez prirodne zaštite.
Tretman atopijskog dermatitisa zahteva upornost i da bi se epidermalna barijera oporavila potrebno je primenjivati Linolu Fett 1-2 puta dnevno u trajanu od 4-7 nedelja kod atopijskog dermatitisa, ili po potrebi tretirati suvu i ispucalu kožu.
