Crevnom bakterijom protiv alergije na hranu

Sadržaj teksta

Prema statističkim podacima i relevantnim medicinskim procenama, od alergije na hranu samo u Americi boluje 32 miliona ljudi, uključujući svako trinaesto dete. Obim problema možda najbolje ilustruje činjenica da svaka tri minuta neko zatraži pomoć hitne pomoći zbog alergije na hranu.

Pacijenti već decenijama sanjaju o nekom ”čarobnom” napitku koji će ih rešiti frustrirajućih, ali i opasnih reakcija na nutritivne alergene. I ništa.

Međutim, da li je medicina na pragu novog čuda? Ima li naznaka da se takav napitak ipak pojavi u bolnicama i apotekama? Hmm, izgleda da postoje razlozi za optimizam.

Toliko puta smo slušali da su ljudskom organizmu neophodne korisne bakterije da bi pravilno funkcionisao, ali i izgradio bolji imunitet. Toliko puta nam lekari prepisuju probiotike i ukazuju na njihovu blagotvornost za našu crevnu floru i zdravlje. Nedostatak određenih korisnih bakterija u mikrobiomu creva može prouzrokovati brojne zdravstvene smetnje. Ali da li ste znali da nedostatak istih bakterije u našim crevima ima veze i sa alergijama na hranu?

20 god Probiotic Bulacol

Ima neka tajna veza…

Upravo tako. Nedostatak korisnih bakterija u mikrobiomu creva povezana je sa pojedinim nutritivnim alergijama, od onih blagih, pa sve do onih koje mogu biti opasne po život, kažu naučnici. Pitanje koje se nameće jeste – ima li rešenja? Možda neki čarobni napitak?

Konačnog rešenja još uvek nema, ali se nazire. Nedavno je tim istraživača sa Univerziteta u Čikagu objavio studiju u kojoj se navodi novo i lako svarljivo potencijalno sredstvo za obnavljanje funkcije mikrobioma.

Naime, studija sprovedena na miševima pokazuje da ovaj rastvor sprečava alergije na hranu i, verovali ili ne, potencijalno zaustavlja postojeće nutritivne alergije, pa čak i onu na kikiriki.

Ovo otkriće moglo bi da promenini živote milionima ljudi kojima pojedini nutritivni alergeni izazivaju frustrirajuće neprijatnosti, ali i ozbiljne probleme koji mogu da dovedu do smrtnog ishoda. Dakle, alergije na hranu mogu izazvati bezopasne simptome kao što su svrab, koprivnjača, otečene usne, lice ili jezik, mogu čak uznemiriti i naš stomak, te izazvati grčeve, povraćanje i dijareju. Međutim, nutritivni alergeni mogu izazvati i kontrakcije disajnih puteva i onemogućiti pacijentu da normalno diše. Tada stvar više nije bezopasna. I kao krajnje opasna reakcija je ona koju nazivamo anafilaksijom, gde pacijent može imati opasno nizak pritisak i čak izgubiti svest. Ako lekari u ovakvim situacijama odmah ne pruže prvu pomoć, posledice mogu biti fatalne po pacijenta.

Mikrob koji daje novu nadu

Međutim, nedavna istraživanja daju novu nadu ljudima koji se bore sa alergijama na hranu. Medicina je uspela da poveže crevne bakterije sa nutritivnim alergijama. Zapravo, ukoliko korisne bakterije u našim crevima nisu u ravnoteži (ovo stanje je poznato kao ”disbioza”), važni mikrobi se iscrpljuju i negativno utiču na naše celokupno zdravlje. Jedan takav mikrob, koji se zove Clostridia, povezan je sa alergijama na hranu.

Koja je uloga Clostridije? Ovaj mikrob je zadužena za proizvodnju metabolita butirata koji pomaže u održavanju ravnoteže mikrobioma u našim crevima, te podstiče rast korisnih bakterija. On pomaže i u zaštiti zidova koji oblažu creva i na taj način sprečava ”curenje” hrane, ali i pojavu alergijskih reakcija u sluzokoži creva. Laički, rešenje bi bilo da se Clostridia  nekako vrati u mikrobiom kod pacijenata koji je nemaju u efikasnoj količini. Međutim, svi pokušaji da se Clostridia vrati oralnim putem ili putem fekalnih implantata nisu uspeli. Zato su univerzitetski istraživači iz Čikaga odlučili da pokušaju da unesu sam butirat u creva. I rezultati su bili tu! Uneseni buritat sprečio je alergije na hranu kod miševa. Ali ne samo to. On je zaustavio i neke postojeće nutritivne alergije. Dakle, naučnici su rezultate postigli, ne unošenjem aktivnih bakterija, nego njihovih metabolita.

Novi izazov – nesnošljiv smrad

Iako izgleda da je rešenje na dohvat ruke, istraživači su se suočili sa novim izazovom. Naime, butirat ima nepodnošljivo loš miris, a naučnici ovaj miris upoređuju sa psećim izmetom i užeglim puterom. Kako miriše, takvog je i ukusa. Zbog svega toga, ljudi sigurno ne bi želeli da progutaju butirat. Zato su istraživači pronašli rešenje – ugradili su polimerizovani butanoiloksietil metakrilamid, metakrilnu kiselinu i hidroksipropil metakrilamid. Sigurno se pitate šta je sve to? To su hemikalije koje formiraju agregate koje naučnici nazivaju – polimernim micelama. Na taj način, butirat je, zajedno sa njegovim odvratnim mirisom i ukusom, bio sakriven unutar tih micela.

Dakle, na ovaj način se neutrališe i loš ukus i loš miris. Butirat se proguta, micele se razgrađuju pod uticajem želudačne kiseline, a butirat se isporučuje u donji deo creva. Pacijent u tom slučaju ne bi ništa neprijatno osetio, a rezultat bi bio postignut. Naravno, butirat se još uvek ne daje ljudima, naučnici su najavili nastavak kliničkih ispitivanja i to najpre na većim životinjama.

Neutralizator alergije na kikiriki?!

Dosadašnja studija došla je do još jednog vrlo interesantnog podatka. Butirat je kod eksperimentalnih miševa sprečavao anafilaktički odgovor na kikiriti. Ako znamo da je kikiriki jedan od najopasnijih nutritivnih alergena za čoveka, ovo saznanje možda može da bude prag velikog otkrića. Ostaje nam da sa nestrpljenjem iščekujemo rezultate budućih studija i, nadamo se, čujemo potvrdu da modulacijom zdravlja creva možemo neutralizovati alergije na hranu koje nas muče. Nakon ovih otkrića, istraživačima iz Čikaga više ne zvuči nemoguće da će ljudi alergični na hranu jednog dana moći da otvore mali paket polimerizovanih micela koje sadrže butirat, sipaju ga u malo vode ili soka i jednostavno popiju.

Leči li butirat artritis?

Istraživački tim je želeo da dođe i do novih saznanja u kom obliku se butirat jednog dana može ordinirati pacijentima. Tako su razmotrili i moguću korist od injekcija koje bi se davale u određene delove tela. Rezultati studije nagoveštavaju da bi, npr. ubrizgavanje butirata u limfni čvor moglo da dovede do revolucije u lečenju lokalne upale limfnih čvorova, ali i bolesti kao što je artritis. Sada je na redu i ispitivanje koje treba da odgovori na pitanje da li ovaj mikrob može da ublaži i inflamantorne bolesti creva, s obzirom da su kod miševa ordiniranjem butirata uspeli da smanje težinu kolitisa.

Jedno je sigurno, istraživači smatraju da su na pragu sasvim novog, antigen-agnostičkog pristupa za lečenje alergijskih i inflamatornih bolesti. Milioni ljudi na planeti sa nestrpljenjem očekuju čudo za koje nauka veruje da, ipak, postoji.

Sve o alergijama na jednom mestu: https://www.pharmamedica.rs/alergije/

 

NAJNOVIJI TEKSTOVI
INNventa-baner
alergije-eBook
pressing pharmamedica
baner-300x300-1
Beolab-baner
Sinomarin-baner