Lek za alergiju. Način upotrebe, doziranje, mere opreza

Lek za alergiju kojim bi se sprečilo da do alergije dođe i isovremeno delovao tako da se eliminišu svi simptomi alergije ne postoji. Prva linija u terapiji su antihistaminici, lekovi kojima se blokiraju receptori za koje se vezuje histamin čime se sprečava razvoj simptoma.

Alergija na polen značajno utiče na kvalitet života. Izostankom adekvatne terapije dolazi do progresije simtoma i tegoba, i preporuka je uvek da se nakon postavljene dijagnoze pacijent revnosno pridržava odgovarajuće terapije i saveta lekara i farmaceuta i, koliko je moguće, maksimalno izbegava izloženost alergenima.

Kako lek za alergiju deluje?

Prva linija su oralni, sistemski, antihistaminici. Ovi lekovi ne utiču na proizvodnju histamina, niti na njegov matabolizam, niti na već oslobođen i za receptore vezan histamin. Mehanizam dejstva zasniva im se na reverzibilnom kompetitivnom vezivanju za H1 histaminske receptore, time sprečavaju dalje, buduće vezivanje oslobođenog histamina i posledični razvoj simptoma.

Oralni H1 bolatori omogućavaju simptomatsko olakšanje, dobro se resorbuju nakon oralne primene, a liposolubilnost im omogućava dobro prodiranje u tkiva.

Delovanje terapije uglavnom počinje za 15 do 30 minuta nakon primene, najjači učinak postižu za sat vremena.

Ovo se prvenstveno odnosi na drugu generaciju oralnih antihistaminika u koje spadaju (registrovani u našoj zemlji):

• loratadin;
• desloratadin;
• feksofenadin;
• cetirizin;
• levocetirizin;
• ketotifen;
• bilastin;

Metabolizam sistemskih antihistaminika je u jetri, posredstvom CYP3A4 izoenzima (izuzev cetirizina, levocetirizina i feksofenadina) pa treba voditi računa o mogućim interakcijama s lekovima koji inhibiraju ili indukuju ovaj metabolički sistem.

Koje neželjene efekte lek za alergiju može da ima?

Najčešći nežljeni efekti su sedacija i glavobolja, i periferni antimuskarinski efekti (suva usta, zamućen vid), mada druga generacija antihistaminika koje smo naveli je manje lipofilna (u odnosu na prvu generaciju) i slabije prolaze krvnomoždanu barijeru, te je znatno manji sedativni učinak, što se prvenstveno odnosi na feksofenadin, loratadin i desloratadin.

Oralni antihistaminici druge generacije su lekovi dobrog sigurnosnog profila – loratadin, desloratadin, feksofenadin su u našoj zemlji registrovani kao OTC (over-the-counter) lekovi, i kupuju se u apoteci bez neophodnog lekarskog recepta. Za ostale neophodan je (preporučen) recept doktora, kom naravno prethodi pregled.

Koji lek za alergiju mogu koristiti deca?

Za decu dostupni su loratadin, desloratadin, levocetirizin i rupatadin sirupi. Loratadin sirup registrovan je kao OTC lek, ali naravno primena oralnih antihistaminika kod dece se preporučuje nakon lekarskog pregleda.

Kako se lek za alergiju dozira?

Doziranje je veoma jednostavno – 1 tableta jednom dnevno, u slično vreme. Preporučuje se pimena feksofenadina pre obroka.

Intranazalni kortikosteroidi u lečenju alergija

Drugu liniju odbrane kod sezonskog alergijskog rinitisa čine intranazalni kortikosteroidi:

• beklometazon;
• flutikazon;
• mometazon;

Svi ovi lekovi se izdaju/prodaju u apotekama uz neophodan lekarski recept, odnosno uz obaveznu lekarsku preporuku.

Ova terapija značajno je efkasnija u kontroli/smanjenju simptoma. Mehanizam delovanja zasniva se na smanjenju upale, inflamacije, koja prethodi razvoju alergijskih simtoma, tačnije kortikosteroidi pokazuju inhibicijski efekat na ranu i kasnu fazu alergijske reakcije (smanjuju otpuštanje medijatora upale, smanjuju propusnost kapilara, pokazuju vazokonstriktivni efekat). Stoga je preporuka da se ovi lekovi primenjuju pre početka polinacije, a tokom sezone alergije svakodnevno, dozirano kako je dr propisao.

Česta moguća neželjena dejstva su blaga – nadražaj i suvoća sluznice nosa i grla, moguća krvarenja iz nosa, pojava kijanja, neprijatan ukus i miris nakon primene leka.

Način pimene:

1. protresiti bočicu sa lekom i skinuti kapicu;
2. blago izduvati nos;
3. zatvoriti jednu nozdrvu prstom i staviti raspršivač u drugu nozdrvu. Blago nagniti glavu ka napred i postavite bočicu uspravno;
4. udisati vazduh kroz nos, pri tom jako pritisnuti prstima raspršivač ka dole;
5. izdahnuti vazduh kroz usta, ponoviti postupak ako je propisana druga doza;
6. ponoviti korake primenjući lek u drugu nozdrvu;
7. nakon primene leka očistiti raspršivač čistom tkaninom ili papirnom maramicom i vratiti kapicu u početni položaj.

Primena intranazalnih kortikosteroida kod dece je dozvoljena, naime na osnovu rezultata nekoliko kontrolisanih studija, upotreba novijih intranazalnih kortikosteroida (prvenstveno mometazon) jednom dnevno (ujutru) je dozvoljena kod dece iznad druge godine, u ovom slučaju sistemska bioraspoloživost kortikosteroida je izuzetno mala i terapija nema uticaj na rast i razvoj deteta. U svakom slučaju, produžena primena intranazalnih kortikosteroida kod dece zahteva nadzor lekara, kao i revnost i odgovornost roditelja.

Azelastin, lek za alergiju za lokalnu primenu

Lek azelastin takođe pripada grpi antihistaminika, međutim primenjuje se isključivo lokalno kao kapi za oči i spej za nos.

Azelastin baš kao već navedeni antihistaminici blokira histaminske receptore sprečavajući razvoj simptoma alergijskog rinitisa – curenje nosa, suzenje očiju, svrab, kijanje i začepljenost nosa.

Specifičnost azelastina je u trostrukom delovanju – osim antihistaminskog efekta, stabilizuje i mastocite čime je oslobađanje novog histamina značajno smanjeno, i azelastin ima i antiinflamatorna svojstva.

Azelastin spada u OTC lekove, i kupuje se u apotekama bez neophodnog lekarskog recepta. Nije dozvoljen za decu mlađu od 6 godina kada je sprej za nos u pitanju, dok su kapi za oči dozvoljene za decu od 4 godine i starije.

Doziranje za sprej za nos: po jedan potisak u svaku nosnicu dva puta dnevno, kod kapi za oči: jedna kap u svako oko dva puta dnevno (ujutru i uveče).

Moguće nuspojave su veoma retke – kod spreja za nos to su neprijatan ukus u ustima koji može uzrokovati mučninu, kijanje, suvoća i peckanje sluznice nosa. Kod kapi za oko – blaga i prolazna iritacija oka (peckanje, svrab, suzenje oka) nakon primene.

Lokalna terapija oka

U lečenju znakova i simptoma sezonskog alergijskog konjuktivitisa pimenjuju se, pored azelastina, i olopatadin i kromoglicinska kiselina, i oba leka se podižu u apotekama uz neophodan lekarski recept.

Ovi lekovi smanjuju intezitet alergijske reakcije, moguća neželjena dejstva su retka, javljaju se eventualno iritacija, suvoća oka, neuobičajen osećaj nelagodnost u oku.

Primena:

1. oprati ruke i odvrnuti zatvarač bočice;
2. držati bočicu okrenutu prema dole;
3. prstom nežno povući donji kapak oka;
4. postaviti vrh kapaljke blizu oka ali tako da ne dotiče oko ili područje oko oka;
5. nežno pritisnuti bočicu tako da samo jedna kap uđe u oko, zatim pustiti donji kapak;
6. pritisniti prstom ugao oka, pored nosa, i držat 1 minut sa zatvorenim okom;
7. ponovite postupak i sa drugim okom.

Koji lek za alergiju smeju da koriste trudnice i dojilje?

Kada su trudnice i dojilje u pitanju – rešenje je u lokalnoj primeni lekova. Sprejevi za nos i kapi za oči smanjuju simptome i olakšavaju svakodnevnicu, ali je, naravno, neophodna konsultacija i preporuka alergologa, kao i apsolutno poštovanje svih saveta lekara, adekvatne doze i kontola vremenske dužine terapije.

Imunoterapija

Savremena terapijska opcija, koja deluje na sam uzrok alergije je alergen specifična imunoterapija (ASIT) – i to je jedina terapija alergija koja deluje na sam uzrok bolesti, dovodeći do promena ravnoteže koja postoji između Th limfocita, i to u korist Th limfocita nealergijskog fenotipa I.

Imunoterapija se sprovoditi kod pacijenata kod kojih je preciziran alergen, veoma je efikasna i bezbedna, a sprovodi se uz praćenje od strane alergologa po tačno definisanim protokolima. ASIT, ustvari, predstavlja administraciju vakcina sa postepenim povećanjem količine alergena alergičnoj osobi, sve do postizanja doze koja je efikasna u anuliranju simptoma koji nastaju nakon ekspozije određenom aleregenu. Prema preporukama SZO, imunoterapija je jedini tretman kojim se prioridnim putem, modifikuje bolest i njena progresija.

Mere prevencije

Iako apsolutno izbegavanje kontakta sa alergenom, polenom, nije moguće preporučuju se preventivne mere tokom sezone polinacije:

• izbegavanje dužeg boravka u prirodi;
• maksimalno izbegavanje dugotrajnijeg boravka na otvorenom tokom vetrovitog vremena;
• ne provetravati dom i ako je moguće ne otvarati prozore ujutru i tokom prepodnevnih sati, jer se čestice polena tada najviše raznose;
• nakon boravaka na otvernom savetuje se (što pre) presvlačenje, tuširanje i pranje odeće, jer se time sprečava zadržavanje polena na nameštaju;
• sušenje veša, odeće, posteljine poželjno je da bude u zatvorenoj prostoriji ili u sušilicama;
• posteljinu prati na što višim temperaturama;
• neophodno je i često usisavanje i redovno brisanje prašine sa površina nameštaja.

Da li nam vitamini i minerali mogu pomoći u borbi protiv alergije?

U regulaciji/smanjenju simptoma polenskih alergija od dijetetskih suplemenata preporučuje se primena kalcijuma i vitamina C, kao i cinka i magnezijuma.

Kalcijum reguliše propusnost krvnih sudova, koja je u slučaju alergijske reakcije pojačana, stoga kalcijum smanjujući propusnost ublažava simptome alergije.

Cink je neophodan za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema, i takođe je kofaktor mnogobrojnih enzima, čime smanjen nivo cinka u organizmu utiče značajno na razvoj alegijskih simptoma.

Vitamin C ubrzava razgradnju i otklanjanje histamina iz organizma, ujedno uz cink dobija se kombinacija jakih antioksidanasa koji smanjuju oksidativni stres i vrše stabilizaciju mastocita, i upravo se ova kombinacija suplemenata preporučuje tokom sezone polinacije.

Dovoljna količina magnezijuma u organizmu takođe utiče na nivo histamina. Magnezijum smanjuje i moguće inflamacije u disajnim putevima u celini.

Na metabolizam i razgradnju histamina u organizmu utiču i B vitamini, te je svakako značajno ako se ishranom ne unose u dovoljnoj količini da se B kompleks nadoknadi suplementacijom.

Omega 3 masne kiseline mogu pomoći u smanjenju inflamatornog odgovora i modulaciji medijatora upale tokom alergijskih reakcija. S obzirom da su namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama retko na meniju (avokado, masna riba kao što su losos i sardine, orašasti plodovi) svakako treba razmotriti upotrebu ovih suplemenata tokom sezone polinacije.

Antioksidansi kao što su bioflavonoidi (od kojih je najznačajniji kvercetin) kojima su bogate biljke poput zelenog čaja, grožđa, borovnica, jabuka, brokolija, luka, i triterpeni, kojima je bogata reiši gljiva, Ganoderma lucidum, pomažu u stabilizaciji mastocita i kontroli nivoa histamina. U apotekama su dostupni dijetetski proizvodi formulisani za smanjenje simtoma polenskih alergija koji sadrže date antioksidanse i za maksimalnu efikasnost i najbolju podršku imunološkom odgovoru ove dodatke ishrani najbolje je započeti pre i koristiti ih tokom cele sezone polinacije.

U svrhu imunomodulacije, kontrole preteranog imunološkog odgovora, preporučuju se i dijetetski preparati koji sadrže beta-glukane, ugljene hidrate prirodno prisutne u ćelijskom zidu gljiva, kvasaca i žitarica poput ovsa i ječma.

Povezanost probiotika i alergija poslednjih decenija sve više dobija naučnu potvrdu. Dokazana je visoka korelacija disbalansa crevne mikrobiote, posebno kod beba i mlađe dece, i razvoja simptoma atopije. Značaj probiotika u održavanju celokupnog zdravlja, i posebno u funkiconisanju imunskog sitema (čak 70% ćelija imunog sistema nalazi se u crevima) dovoljan su razlog za primenu ovih dijetetskih preparata posebno tokom sezone polinacije.

Još jedna supstanca koja dobija na značaju u kontroli simptoma polenskih alergija je ektoin. Ektoin je supstanca koja se dobija iz mikroorganizama (ekstremofila) koji žive u veoma nepovoljnim uslovima sredine (visoke temperature, UV zračenje), i upravo svoje ćelije štite lučenjem ektoina. Ektoin utiče i na na naše ćelije – deluje citoprotektivno, smanjuje inflamaciju i ostvaruje dugotrajan efekat hidratacije. U apotekama su dostupni sprejevi za nos i kapi za oči sa ektoinom, sa efekatom smanjenja simptoma polenskih alergija.

Za kraj

Polenske alergije nisu kijavica, one značajno utiču na svakodnevnicu i kvalitet života obolelih. Pred nama je više vrsta terapijskih odgovora, i za uspeh neophodni su maksimalna saradnja i poverenje alergologa, pacijenta i farmaceuta, da bi se pronašlo najbolje moguće rešenje za svakog, simptomi sveli na minimum i priroda opet postala ,,pijatelj”.