Zašto neki ljudi tokom života nikada nemaju seksualni odnos? Velika studija na više od 400.000 ljudi pokazuje da odgovor nije jednostavan. Obrazovanje, ličnost, usamljenost, fizičke osobine, društveno okruženje, pa čak i genetika povezani su sa životom bez seksa. Ali povezanost ne znači i uzrok.
Seksualnost se često posmatra kao nešto što se podrazumeva. Ljudi se zaljubljuju, ulaze u veze, imaju seksualne odnose – barem tako izgleda kada posmatramo svet oko sebe.
Ipak, postoji i grupa ljudi koja nikada nije imala seksualni odnos.
Koliko ih je? Ko su oni? Da li je to stvar izbora, okolnosti, ličnosti, društvenog okruženja ili možda čak biologije?
Jedna od najvećih studija koja se bavila ovim pitanjem objavljena je u uglednom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS). Istraživači su analizirali podatke više od 400.000 ljudi i pokušali da utvrde koje su fizičke, psihološke, društvene i genetske karakteristike povezane sa činjenicom da osoba nikada nije imala seksualni odnos.
Rezultati su zanimljivi, ponekad neočekivani, ali pre svega pokazuju koliko je teško pronaći jedan odgovor na naizgled jednostavno pitanje: zašto neki ljudi nikada nemaju seks?
Oko jedan odsto ispitanika nikada nije imalo seksualni odnos
Glavna analiza obuhvatila je 405.117 ljudi evropskog porekla iz UK Biobank – 218.744 žene i 186.373 muškarca.
Njih 3.929, odnosno približno 1% ispitanika, izjavilo je da nikada nije imalo vaginalni, oralni ili analni seksualni odnos. Udeo je bio veoma sličan među ženama i muškarcima.
Važno je, međutim, razumeti šta su istraživači zapravo merili.
U ovoj studiji „život bez seksa“ (sexlessness) znači da osoba navodi da nikada nije imala seksualni odnos. Taj podatak nam ne govori zašto ga nije imala, da li je to bio njen izbor, da li je želela partnerski odnos niti kako doživljava sopstvenu seksualnost.
A upravo je ta razlika ključna za pravilno tumačenje rezultata.
Šta razlikuje ljude koji nikada nisu imali seks?
Istraživači su ispitivali veliki broj karakteristika – od mentalnog zdravlja i društvenih odnosa do fizičkih osobina, obrazovanja, upotrebe alkohola i cigareta.
Kada se pogleda celokupna slika, ljudi koji nikada nisu imali seksualni odnos u proseku su bili obrazovaniji, manje skloni konzumiranju alkohola, ređe su pušili i bili manje skloni rizičnom ponašanju.
Ali istovremeno su češće prijavljivali usamljenost, nervozu i niži subjektivni osećaj sreće. Ređe su imali osobu kojoj mogu da se povere i imali su manje kontakata sa prijateljima i porodicom.
Važno je, međutim, naglasiti da su razlike između grupa uglavnom bile male.
To znači da na osnovu ovih rezultata ne možemo napraviti nekakav tipičan „profil osobe koja nema seks“. Studija otkriva statističke obrasce koji postaju vidljivi kada analiziramo stotine hiljada ljudi, a ne dve jasno razdvojene grupe.
Neki rezultati su prilično neočekivani
Studija je otkrila i nekoliko neobičnih povezanosti.
Osobe koje nikada nisu imale seksualni odnos, na primer, češće su počinjale da nose naočare u mlađem uzrastu.
Kod muškaraca se pojavila još jedna zanimljiva povezanost. Muškarci bez seksualnog iskustva u proseku su imali slabiju snagu stiska šake i manju nemasnu masu ruku, što se može posmatrati kao pokazatelj manje snage gornjeg dela tela. Kod žena takva povezanost nije pronađena.
To, naravno, ne znači da naočare ili manja fizička snaga vode životu bez seksualnih odnosa.
Moguća objašnjenja su mnogo složenija – od fizičkih karakteristika koje mogu uticati na izbor partnera do društvenih iskustava tokom adolescencije. Za sada, međutim, to ostaju hipoteze, a ne dokazani mehanizmi.
Zanimljivo je i da testosteron nije pokazao značajnu povezanost sa životom bez seksa, uprkos naizgled logičnoj pretpostavci da bi hormon povezan sa seksualnom željom mogao imati važnu ulogu.
Da li nedostatak seksa izaziva usamljenost?
Ovo je možda najvažniji deo istraživanja.
Ljudi koji nikada nisu imali seksualni odnos češće su prijavljivali usamljenost, nervozu, niži nivo sreće i slabiju socijalnu povezanost.
Lako bi bilo iz toga izvući zaključak:
Nedostatak seksa čini ljude usamljenim i nesrećnim.
Ali studija to nije dokazala.
Moguće je da odsustvo intimne veze kod nekih ljudi doprinosi osećanju usamljenosti. Ali moguće je i obrnuto – osoba koja je povučenija, socijalno izolovanija ili anksioznija može imati manje prilika da upozna partnera i ostvari seksualnu vezu.
Postoji i treća mogućnost: neki drugi faktor može istovremeno uticati i na društvene odnose i na seksualni život.
To je važna razlika između korelacije i uzročnosti.
Ako dve pojave češće vidimo zajedno, to ne znači automatski da jedna izaziva drugu.
Zato iz ove studije ne možemo zaključiti da život bez seksa izaziva usamljenost, niti da usamljenost nužno vodi životu bez seksualnih odnosa.
Nije sve do pojedinca – važno je i gde živimo
Jedan od posebno zanimljivih nalaza jeste da seksualno iskustvo nije povezano samo sa karakteristikama pojedinca.
Važno može biti i društveno okruženje.
Muškarci koji nikada nisu imali seksualni odnos češće su živeli u područjima u kojima je bilo relativno manje žena.
Život bez seksualnih odnosa bio je takođe nešto češći u područjima sa većom nejednakošću prihoda.
Ni ovde nije moguće govoriti o direktnom uzroku. Život u području sa manje potencijalnih partnerki ne znači da muškarac neće ostvariti seksualnu vezu, niti ekonomska nejednakost sama po sebi određuje seksualno ponašanje.
Nalazi ipak pokazuju nešto važno: čak ni tako intimna stvar kao što je seksualni život nije potpuno odvojena od društva u kojem živimo.
Da li je život bez seksa zapisan u genima?
Upravo ovaj deo studije privukao je mnogo pažnje.
Istraživači su sproveli veliku genomsku analizu kako bi utvrdili da li postoje genetske varijante povezane sa tim da osoba nikada nije imala seksualni odnos.
Rezultati ukazuju da genetika ima određenu ulogu. Zajedničke genetske varijante obuhvaćene analizom mogle su da objasne približno 17% razlika među muškarcima i 14% među ženama u posmatranoj populaciji.
Ali ovu brojku treba veoma pažljivo tumačiti.
To ne znači da je „17% nečijeg seksualnog života određeno genima“
Kada naučnici govore o heritabilnosti, ne govore o tome koliki deo neke osobine konkretnog čoveka određuju geni.
Heritabilnost opisuje koliko se razlike koje vidimo među ljudima u određenoj populaciji i određenim uslovima statistički mogu povezati sa njihovim genetskim razlikama.
To je velika razlika.
Zato rezultat ove studije ne znači da je 17% odluke, mogućnosti ili želje nekog muškarca da ima seksualni odnos „zapisano u njegovoj DNK“.
Još manje znači da postoji „gen za život bez seksa“.
Ponašanje čoveka je mnogo složenije. Na njega istovremeno utiču biologija, temperament, iskustva, porodica, kultura, obrazovanje, društveno okruženje, prilike za upoznavanje partnera i brojni drugi faktori.
Geni nisu sudbina
Genetske analize pokazale su i određeno preklapanje sa drugim osobinama, uključujući obrazovanje, kognitivne sposobnosti, upotrebu psihoaktivnih supstanci i neke karakteristike ličnosti.
Ali to ne znači da DNK može da predvidi ko će imati seksualnog partnera, a ko neće.
Većina složenih ljudskih osobina nastaje pod uticajem veoma velikog broja genetskih varijanti, od kojih svaka ima veoma mali efekat, u stalnoj interakciji sa sredinom u kojoj čovek odrasta i živi.
Zato dve osobe sa sličnim genetskim predispozicijama mogu imati potpuno različite živote.
Život bez seksa nije isto što i aseksualnost
Ovu razliku je posebno važno napraviti.
Aseksualnost se odnosi na odsustvo ili veoma malu seksualnu privlačnost prema drugim ljudima. Ali seksualna privlačnost i seksualno ponašanje nisu isto.
Aseksualna osoba može imati seksualno iskustvo.
I obrnuto, osoba koja oseća seksualnu privlačnost i želi partnerski odnos može tokom života ne ostvariti seksualni odnos.
Zato se ljudi koji su u ovoj studiji naveli da nikada nisu imali seksualni odnos ne mogu jednostavno smatrati aseksualnim osobama.
Istraživači nisu ispitivali samo seksualnu orijentaciju ili seksualnu želju, već pre svega postojanje odnosno odsustvo seksualnog iskustva.
A celibat?
Ni celibat nije isto što i život bez seksualnog iskustva.
Celibat, odnosno seksualna apstinencija, podrazumeva uzdržavanje od seksualnih odnosa, često kao svesnu ličnu, versku ili drugu odluku.
Osoba može osećati seksualnu privlačnost i želju, ali odlučiti da nema seksualne odnose.
Kod aseksualnosti je, dakle, u središtu pitanje seksualne privlačnosti.
Kod celibata je u središtu odluka odnosno ponašanje.
A u ovoj studiji istraživači su merili nešto treće: da li je osoba ikada imala seksualni odnos, bez pretpostavke da znaju razlog zbog kojeg ga nije imala.
To su tri različite stvari.
Da li je seks neophodan za zdrav i srećan život?
Ni ova studija ne daje osnov da se kaže da jeste.
Seksualno zdravlje je mnogo širi pojam od samog postojanja seksualnih odnosa. Svetska zdravstvena organizacija ga posmatra u kontekstu fizičkog, emocionalnog, mentalnog i socijalnog blagostanja povezanog sa seksualnošću.
Zato odsustvo seksualnog odnosa samo po sebi nije bolest niti dijagnoza.
Mnogo je važnije kako osoba doživljava sopstveni život.
Za nekoga život bez seksa može biti lični izbor koji ne izaziva nezadovoljstvo niti patnju.
Za drugoga može predstavljati bolno odsustvo željene bliskosti, partnerstva i seksualnosti i biti povezano sa usamljenošću.
To nisu iste situacije.
Šta nam onda ova studija zapravo govori?
Možda je najzanimljiviji rezultat ovog velikog istraživanja upravo to što nije pronađen jedan odgovor.
Ne postoji jedna osobina, jedan hormon, jedan gen niti jedan društveni faktor koji može da objasni zašto neko tokom života nema seksualni odnos.
Umesto toga pojavljuje se čitava mreža manjih uticaja – ličnost, društvena povezanost, ponašanje, fizičke osobine, obrazovanje, okruženje i genetika.
A čak ni zajedno oni ne određuju nečiju sudbinu.
Studija zato možda više govori o složenosti ljudske intimnosti nego o samom seksu.
Jer kada pokušavamo da razumemo nečiji intimni život, jednostavna objašnjenja gotovo nikada nisu dovoljna.
Šta kaže nauka?
Velika PNAS studija pokazala je da je približno 1% od više od 405.000 ispitanika navelo da nikada nije imalo vaginalni, oralni ili analni seksualni odnos.
Ljudi bez seksualnog iskustva bili su u proseku obrazovaniji, manje su koristili alkohol i cigarete, ali su istovremeno češće prijavljivali usamljenost, nervozu i niži nivo sreće.
Uočene su i veze sa nekim fizičkim osobinama i karakteristikama društvenog okruženja, dok je genetska analiza pokazala da deo razlika među ljudima može biti povezan i sa genetskim varijacijama.
Međutim, studija prvenstveno pokazuje povezanosti, a ne uzročno-posledične odnose.
Ne postoji „gen za život bez seksa“, niti rezultati pokazuju da nedostatak seksualnih odnosa sam po sebi izaziva usamljenost ili nezadovoljstvo.
Najvažnija poruka istraživanja jeste da ljudska seksualnost nastaje kroz složeno preplitanje bioloških, psiholoških, društvenih i životnih okolnosti.
Reference
- Abdellaoui A, Wesseldijk LW, Gordon SD, Pasman JA, Smit DJA, Androvičová R, et al. Life without sex: Large-scale study links sexlessness to physical, cognitive, and personality traits, socioecological factors, and DNA. Proc Natl Acad Sci U S A. 2025;122(38):e2418257122. doi:10.1073/pnas.2418257122.
- Bogaert AF. Asexuality: prevalence and associated factors in a national probability sample. J Sex Res. 2004;41(3):279-287. doi:10.1080/00224490409552235.
- Bogaert AF. Toward a conceptual understanding of asexuality. Rev Gen Psychol. 2006;10(3):241-250. doi:10.1037/1089-2680.10.3.241.
- World Health Organization. Sexual health. Geneva: World Health Organization.
