Bundeva je slatka. Upravo zbog tog ukusa često završava na spisku namirnica za koje se osobe sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom pitaju: „Da li ja ovo uopšte smem da jedem?“
Dodatnu zabunu stvaraju tabele glikemijskog indeksa. Za bundevu se mogu pronaći različite vrednosti, uključujući i one koje je svrstavaju među namirnice sa visokim glikemijskim indeksom.
Na prvi pogled zaključak deluje jednostavno: slatka je, ima visok glikemijski indeks – treba je izbegavati.
Ali upravo nam bundeva pokazuje zašto glikemijski indeks nikada ne treba tumačiti izolovano.
Za odgovor na pitanje koliko će neka hrana uticati na nivo glukoze u krvi važno je koliko ugljenih hidrata zaista pojedemo, kolika je porcija, kako je namirnica pripremljena i sa čim je jedemo.
Zato osobe sa dijabetesom ne moraju automatski da izbegavaju bundevu.
Šta je glikemijski indeks?
Glikemijski indeks, odnosno GI, pokazuje koliko brzo hrana koja sadrži ugljene hidrate povećava nivo glukoze u krvi u poređenju sa referentnom namirnicom, najčešće čistom glukozom.
Namirnice se uobičajeno dele na one sa:
- niskim GI – 55 ili manje
- srednjim GI – 56–69
- visokim GI – 70 ili više
Ali postoji jedna veoma važna stvar koja se često zaboravlja.
Prilikom standardnog određivanja glikemijskog indeksa ispitanici dobijaju količinu testirane hrane koja obezbeđuje određenu količinu raspoloživih ugljenih hidrata – najčešće 50 g – a zatim se prati promena nivoa glukoze u krvi.
To je relativno jednostavno kada se ispituju namirnice bogate ugljenim hidratima, poput hleba, pirinča ili testenine.
Kod hrane koja prirodno sadrži malo ugljenih hidrata stvari postaju manje intuitivne.
Bundeva sadrži mnogo vode i relativno malo ugljenih hidrata, pa bi za unos 50 g raspoloživih ugljenih hidrata trebalo pojesti mnogo veću količinu bundeve od uobičajene porcije.
Zato nam podatak o glikemijskom indeksu sam po sebi ne govori koliko će realna porcija bundeve uticati na šećer u krvi.
Glikemijsko opterećenje daje nam još jednu važnu informaciju
Glikemijsko opterećenje, odnosno GL (glycemic load), pokušava da odgovori na praktičnije pitanje:
Koliki je glikemijski efekat količine hrane koju zaista pojedemo?
Pri njegovom izračunavanju uzimaju se u obzir i glikemijski indeks i količina raspoloživih ugljenih hidrata u porciji:
GL = GI × količina raspoloživih ugljenih hidrata u porciji / 100
I upravo ovde bundeva postaje zanimljiva.
Čak i kada koristimo višu vrednost glikemijskog indeksa, uobičajena porcija bundeve sadrži relativno malo ugljenih hidrata. Zbog toga njeno glikemijsko opterećenje može ostati nisko.
Drugim rečima, namirnica može imati relativno visok glikemijski indeks, a ipak malo glikemijsko opterećenje u porciji koju zaista jedemo.
GI nam govori nešto o brzini kojom raspoloživi ugljeni hidrati iz određene hrane utiču na glukozu, dok GL dodaje još jednu važnu informaciju – koliko tih ugljenih hidrata zaista unosimo u jednoj porciji.
Znači li to da količina bundeve nije važna?
Naravno da jeste. Nisko glikemijsko opterećenje uobičajene porcije nije dozvola za neograničenu količinu hrane.
Što je porcija veća, veća je i ukupna količina ugljenih hidrata koju unosimo.
To je posebno važno kod osoba koje koriste insulin uz obrok i prilagođavaju njegovu dozu količini ugljenih hidrata, ali i kod svih koji prate nivo glukoze nakon obroka.
Savremene preporuke za ishranu osoba sa dijabetesom zato ne svode izbor hrane na podelu „sme – ne sme“. Mnogo je važnije posmatrati kvalitet i količinu ugljenih hidrata, nutritivnu vrednost hrane i sastav celog obroka.
Nije isto pečena bundeva i pita od bundeve
Kada govorimo o uticaju bundeve na glikemiju, moramo razlikovati namirnicu od jela napravljenog od nje.
Kuvana ili pečena bundeva bez dodatog šećera nije isto što i pita od bundeve, kolač, zaslađen pire ili popularni napici sa ukusom bundeve.
U takvim jelima značajan deo ugljenih hidrata često uopšte ne potiče od bundeve, već od brašna, dodatog šećera, sirupa ili drugih sastojaka.
I potaž od bundeve može biti sasvim različit obrok u zavisnosti od recepta. Ako sadrži krompir, krutone ili druge izvore ugljenih hidrata, odgovor glukoze neće određivati samo bundeva.
Zato vredi zapamtiti jednu jednostavnu rečenicu:
Ne jedemo glikemijski indeks – jedemo obrok.
A odgovor glukoze na obrok zavisi od količine i vrste ugljenih hidrata, ali i od proteina, masti, vlakana, načina pripreme i individualnog metaboličkog odgovora.
Da li način pripreme menja uticaj bundeve na šećer u krvi?
Termička obrada menja strukturu biljnog tkiva i skroba i može uticati na brzinu kojom se ugljeni hidrati vare i apsorbuju. Usitnjavanje i pasiranje takođe menjaju fizičku strukturu hrane.
Zato nije dobro pretpostaviti da sirova, kuvana, pečena i pasirana bundeva imaju potpuno isti glikemijski efekat.
To je još jedan razlog zbog kojeg se u različitim izvorima mogu pronaći različite vrednosti glikemijskog indeksa.
U praksi je mnogo korisnije voditi računa o porciji i sastavu obroka nego pokušavati da pronađemo jednu „tačnu“ GI vrednost koja bi važila za svaku bundevu i svaki način pripreme.
Sa čim kombinovati bundevu?
Umesto pitanja „da li bundeva podiže šećer“, korisnije je posmatrati ceo tanjir.
Pečena bundeva može, na primer, biti deo obroka koji sadrži izvor proteina – ribu, jaja, nemasno meso, sir, jogurt ili mahunarke – povrće i malu količinu kvalitetne masnoće poput maslinovog ulja.
Takav obrok nutritivno je potpuno drugačiji od velike porcije zaslađenog pirea ili pite od bundeve.
Ako se bundeva jede samostalno kao užina, veličina porcije ostaje važna, naročito kod osoba koje primećuju veće skokove glukoze nakon jela.
Osobe koje koriste glukometar ili kontinuirani merač glukoze mogu i praktično proveriti kako njihov organizam reaguje na određenu količinu i način pripreme bundeve.
Može li bundeva čak da pomogne regulaciji šećera?
Bundeva i pojedini njeni sastojci dugo se istražuju zbog mogućeg uticaja na metabolizam glukoze. Postoje eksperimentalna istraživanja i manja klinička ispitivanja koja ukazuju na potencijalne povoljne efekte pojedinih vrsta bundeve i proizvoda dobijenih od nje.
Sistematski pregled kontrolisanih kliničkih studija objavljen 2026. godine obuhvatio je devet ispitivanja sa ukupno 316 učesnika. Rezultati ukazuju na mogući povoljan uticaj pojedinih proizvoda od bundeve na neke pokazatelje glikemijske kontrole.
Ali postoje važna ograničenja: studije su bile relativno male, korišćene su različite vrste bundeve i različiti proizvodi, doze i trajanje intervencija nisu bili isti, a rezultati nisu dovoljno ujednačeni da bi se bundeva mogla preporučiti kao terapija za dijabetes.
Zato je najprecizniji zaključak:
Bundeva može biti deo kvalitetne ishrane osobe sa dijabetesom, ali nije terapija za dijabetes.
Njeno konzumiranje ne treba predstavljati kao način snižavanja glukoze niti kao zamenu za propisanu terapiju.
Šta kaže nauka?
Priča o bundevi lepo pokazuje i prednosti i ograničenja glikemijskog indeksa.
GI jeste koristan alat, ali ne govori koliko ugljenih hidrata unosimo u porciji koju zaista pojedemo. Glikemijsko opterećenje uključuje i količinu raspoloživih ugljenih hidrata i zato daje dodatni kontekst, naročito kod namirnica koje ih sadrže relativno malo.
Ali ni GL ne može unapred precizno predvideti odgovor svake osobe.
Na glikemiju utiču veličina porcije, način pripreme, sastav obroka, fizička aktivnost, terapija, insulinska osetljivost i brojni individualni faktori.
Savremeni pristup ishrani kod dijabetesa zato se sve više udaljava od jednostavnih lista „dozvoljene“ i „zabranjene“ hrane i usmerava ka kvalitetu ukupne ishrane, odgovarajućim porcijama i individualnom odgovoru.
Savet farmaceuta
Ako imate dijabetes ili insulinsku rezistenciju, sladak ukus bundeve nije razlog da je automatski izbacite iz jelovnika.
Jedite je u razumnoj porciji i obratite pažnju na način pripreme i ostatak obroka. Pečena ili kuvana bundeva bez dodatog šećera sasvim je drugačiji izbor od pite, kolača ili zaslađenog napitka sa bundevom.
Ako pratite glukozu, sopstveni odgovor nakon obroka može vam dati korisnu informaciju o tome koja količina i način pripreme vam odgovaraju.
A ako koristite insulin ili lekove koji mogu izazvati hipoglikemiju, veće promene u unosu ugljenih hidrata treba uskladiti sa savetom lekara ili drugog zdravstvenog stručnjaka koji vodi vašu terapiju.
Bundeva i dijabetes – često postavljana pitanja
Da li bundeva podiže šećer u krvi?
Bundeva sadrži ugljene hidrate i zato može uticati na nivo glukoze. Koliki će taj uticaj biti zavisi od porcije, načina pripreme, sastava obroka i individualnog odgovora.
Da li bundeva ima visok glikemijski indeks?
U literaturi se mogu pronaći različite vrednosti GI za bundevu, uključujući i vrednosti koje se smatraju visokim. Međutim, bundeva sadrži relativno malo raspoloživih ugljenih hidrata u uobičajenoj porciji, pa GI ne treba posmatrati bez količine hrane koju zaista pojedemo.
Šta je važnije – glikemijski indeks ili glikemijsko opterećenje?
Oba podatka mogu biti korisna. GI govori o odgovoru na standardizovanu količinu raspoloživih ugljenih hidrata, dok GL uzima u obzir i količinu ugljenih hidrata u konkretnoj porciji. Za svakodnevnu ishranu korisno je posmatrati oba u kontekstu celog obroka.
Da li osobe sa insulinskom rezistencijom mogu da jedu bundevu?
Mogu. Insulinska rezistencija nije razlog da se bundeva automatski izbegava. Važni su porcija, ukupan unos ugljenih hidrata, kvalitet ishrane i individualni metabolički odgovor.
Da li je potaž od bundeve dobar izbor kod dijabetesa?
Može biti, ali zavisi od recepta. Potaž napravljen prvenstveno od bundeve i drugog povrća nije isto što i verzija sa velikom količinom krompira, krutona ili drugih izvora ugljenih hidrata. Zato treba posmatrati sastav celog obroka.
Reference
- American Diabetes Association Professional Practice Committee for Diabetes. Facilitating positive health behaviors and well-being to improve health outcomes: Standards of Care in Diabetes—2026. Diabetes Care. 2026;49(Suppl 1).
- Effects of Pumpkin (Cucurbita spp.) on glycemic and type 2 diabetes-related metabolic biomarkers: a systematic review of controlled clinical trials. 2026. PMID: 41934368.
- Atkinson FS, Foster-Powell K, Brand-Miller JC. International tables of glycemic index and glycemic load values: 2008. Diabetes Care. 2008;31(12):2281-2283. doi:10.2337/dc08-1239.
- Augustin LSA, Kendall CWC, Jenkins DJA, et al. Glycemic index, glycemic load and glycemic response: an International Scientific Consensus Summit from the International Carbohydrate Quality Consortium. Nutr Metab Cardiovasc Dis. 2015;25(9):795-815. doi:10.1016/j.numecd.2015.05.005.
- Vega-López S, Venn BJ, Slavin JL. Relevance of the glycemic index and glycemic load for body weight, diabetes, and cardiovascular disease. Nutrients. 2018;10(10):1361. doi:10.3390/nu10101361.
- Hussain A, Kausar T, Din A, et al. Nutritional value, phytochemical potential, and therapeutic benefits of pumpkin (Cucurbita sp.). Plants (Basel). 2022;11(11):1394. doi:10.3390/plants11111394.
