Ishrana za kardiovaskularne bolesnike. Statistika pokazuje da 12% do 19% ukupnog stanovništva boluje od neke kardiovaskularne bolesti i da su upravo one čest uzrok prevremene smrtnosti i invaliditeta. Dovoljno razloga za alarm? Da li je baš danas vreme da promenimo naše prehrambene navike i sačuvamo zdravo srce? Jedini ispravan odgovor je – da!
Ishrana kao faktor rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova – Šta se ne preporučuje?
Svima je poznato da kardiovaskularni pacijenti moraju da menjaju svoje životne navike. To podrazumeva upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti, održavanje telesne težine, izbegavanje alkohola i prestanak pušenja. Međutim, ishrana je ne manje važan način prevencije ovih bolesti, ali i pomoć u lečenju pacijenata koji se već suočavaju sa srčanim oboljenjima.
Ljudi sa naših prostora ne vode toliko računa o ishrani koja je često hiperkalorijska, sa visokim procentom masti životinjskog porekla. S obzirom da ovakve prehrambene navike često isključuju unos mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina kao što su Omega 3 i Omega 6, veliki broj ljudi pati od povišenog holesterola.
Nepoželjan je i visok unos prostih ugljenih hidrata kao što su saharoza i skrob, a mali unos dijetalnih vlakana. Disbalans u potrošnji proteina, nedostatak nekih vitamina i minerala, preteran unos kuhinjske soli i neumereno konzumiranje alkohola i kafe takođe su faktori rizika koji su štetni za organizam. Posledice neadekvatne ishrane po kardiovaskularne pacijente mogu biti katastrofalne, što pokazuju i statistički podaci prema kojima Srbija spada u zemlje Evrope sa najvećim brojem obolelih.
Prevencija je pola zdravlja
Ishrana je važan segment u preveciji srčanih oboljenja i to primarnih, sekundarnih i tercijalnih. Mere primarne prevencije se odnose na široku populaciju stanovništva kojima se sprečavaju pojave kardiovaskularnih oboljenja kod rizičnih grupa stanovništva. One pre svega uključuju sprečavanje dejstva faktora rizika ili potpunu eliminaciju istih kod ljudi koji imaju predispoziciju za kardio oboljenja. Kod sekundarne i tercijalne prevencije važno je obavezno uvesti dijetetski režim ishrane koji podrazumeva menjanje stila života, načina ishrane, vežbanje u meri u kojoj je to dozvoljeno, kao i prestanak pušenja. Kao značajan faktor rizika za nastanak i pogoršanje kardiovaskularnih oboljenja je, pre svega, gojaznost. U tom slučaju uvodi se hipokalorijska dijeta uz obaveznu redukciju unosa zasićenih masnih kiselina, holesterola i saharoze, kao i ukupnih masnoća.
Krupnije bebe u većem riziku od gojaznnosti
Naučnici su dokazali da postoji zavisnost između telesne mase novorođenčeta i telesne mase trudnice. Stoga krupnije trudnice rađaju krupnije bebe. Zato novorođenčad koja pri rođenju imaju telesnu masu veću od 4,5kg imaju veći faktor rizika da kad porastu budu gojazne osobe jer imaju veći broj masnih ćelija. Zato su dijete tokom trudnoće, ako lekar ustanovi povećanu telesnu masu trudnice, obavezne i poželjne.
Šta kažu naučnici?
Prema Američkoj asocijaciji za srce najefikasnije oružje u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti jeste uvođenje zdravih životnih navika. Pre svega potrebno je ustanoviti koliko je kalorija dnevno potrebno unositi u organizam. Obično je to 2.000 kalorija dnevno, u zavisnosti od godina života, pola i fizičke aktivnosti. U organizam ne treba unositi više kalorija od onih koje možemo sagoreti. Zato je potrebno povećati tempo fizičkih aktivnosti i to najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti ili 75 minuta intenzivnije fizičke aktivnosti nedeljno.
Dijeta tj ishrana za kardiovaskularne bolesnike uključuje raznovrsno voće i povrće u svežem stanju, konzervirano ili smrznuto voće i povrće bez dodatih soli i šećera, proizvode od celih zrna žitarica koje su bogate vlaknima, mlečne proizvode bez ili sa vrlo malo masti, piletinu (bez kože) i ribu. Najbolje bi bilo koristiti organski proizvedeno meso koje ne sadrži antibiotike i steroide. Treba izbegavati hranu koja sadrži delimično hidrogenizovana biljna ulja, ograničiti unos zasićenih i trans masti, a koristiti mononezasićene i polinezasićene masti. Gazirana i pića sa dodatkom šećera, kao i slana hrana su nešto što se nikako ne preporučuje. Možda kardio režim ishrane uskraćuje brojne gurmanluke, ali veoma često može pomoći više nego lekovi.
Vrste kardio dijeta – Preporučena ishrana za kardiovaskularne bolesnike
Dokazano je da su za kardiovaskularne bolesnike najprikladnije DASH dijeta, mediteranska i vegetarijanska ishrana.
DASH – Dietary Approaches to Stop Hipertension
DASH (Dietary Approaches to Stop Hipertension) je način ishrane koji se preporučuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska. Ovom dijetom umanjuje se i rizik od dobijanja srčanih oboljenja, a efikasna je i kod osoba koje žele da se reše prekomernih kilograma. Osobe na ovom dijeteskom režimu na svom meniju imaju integralne žitarice, posno meso, voće i povrće. Još jedna verzija ove dijete, karakteristične za američki kontinent, bazira se na konzumiranju raznovrsnih namirnica, uz ograničenu količinu šećera, soli i zasićenih i trans masti.
Vegetraijanska ishrana
Vegetraijanska ishrana svakako pozitivno utiče na opšte zdravlje organizma, s obzirom da isključuje meso. Međutim, dozvoljene su namirnice životinjskog porekla kao što su mleko i jaja. Ključne namirnice kod vegetarijanske dijete jesu biljnog porekla, a one itekako utiče na smanjenje telesne težine, povećanja energije organizma, bolji metabolizam, pa samim tim i na prevenciju kardiovaskularnih oboljenja. Osobe na ovom režimu ishrane treba da vode računa o unosu vitamina u vidu svežeg voća ili suplemenata.
Mediteranska ishrana
Jedna od ljudima najukusnijih dijeta je svakako mediteranska ishrana. Ona se bazira na hrani koja se tradicionalno priprema u primorskim zemljama poput Grčke, Italije, Španije. Brojne studije su pokazale da su upravo ljudi sa tih podneblja vitalniji, zdraviji, te su u manjem riziku od mnogih oboljenja, pa i kardiovaskularnih. Istraživanja su pokazala da mediteranski način ishrane, pored gubitka telesne težine, može pomoći i u preveciji srčanog udara i dijabetesa.
Držanje mediteranske dijete nije komplikovano, a namirnice koje svakodnevno treba jesti su voće, povrće, koštunjavo voće, hleb od celog zrna, riba, plodovi mora. Ove namirnice postaju raj za sva čula kada se začine hladno ceđenim maslinovim uljem i mediteranskim začinima bez soli. Naravno, piletina, sir, jogurt i jaja su dozvoljeni povremeno, a crveno meso veoma retko.
Mediteranska dijeta uključuje i unos dovoljne količine vode, sveže ceđenih sokova bez šećera i, što će mnoge obradovati, umerene količine kvalitetnog crvenog vina. Mediteranska dijeta i nije dijeta u pravom smislu reči, to je gastronomski stil života na čijem se pijedestalu nalaze zdrave namirnice.
Poželjne namirnice za zdravlje srca i krvnih sudova
Čak i ako se ne odlučite za isključivo jedan od ova tri opisana dijetetska režima, važno je znati da u osnovi ishrane kardio pacijenata treba da bude voće i povrće. Ono sadrži različite vrste antioksidanasa koji povoljno utiču na zdravlje srca. Jabuke, pomorandže, paprika, paradajz, borovnice, spanać i drugo lisnato povrće odličan su izvor vitamina i vlakana.
Neskrobno povrće treba konzumirati u većim količinama, dok skrobno (krompir, tikvice) treba konzumirati umereno.
Integralne žitarice su obavezne u jelovniku kardio pacijenata jer sadrže cela zrna, a ona opet imaju više korisnih vlakana u odnosu na rafinisane žitarice. Dakle, na listi dozvoljenih namirnica su integralni hleb, smeđi pirinač, ovas, testenine od celog zrna itd.
Dve, tri činije orašastih plodova, semenki i mahunarki čine čudo za vaše zdravlje. Orašasti plodovi su značajan izvor energije, nasuprot mahunarkama koje su energetski slabije.
Punomasni mlečni proizvodi nisu poželjni, tako da se mogu koristiti mlečni proizvodi sa 1% masnoća: nemasni jogurt i sirevi sa niskim sadržajem masti.
Kada je u pitanju riba, najbolja je masna riba koja sadrži Omega 3 masne kiseline. Ovde treba imati na umu koje vrste ribe određena grupa ljudi treba da konzumira. Deca, žene koje žele da zatrudne, trudnice i dojilje treba da izbegavaju ribe koje sadrže veću količinu žive u sebi.
Ako želite da u svoj jelovnik uključite i posno meso, lekari preporučuju: živinsko meso bez kožice, ćureće meso i divljač. Oni koji ne mogu da odole crvenom mesu, treba biraju junetinu sa 95% mršavosti (pogledajte etiketu).
Crveno i prerađeno meso je na listi nepoželjnih namirnica jer je izvor zasićenih masnih kiselina. Treba imati u vidu da prerađena hrana sadrži visok nivo soli i šećera, zasićene i trans masne kiseline, razne aditive i boje za hranu koje su izuzetno štetne za naše srce.
Motivacija kao osnov zdravog života
Jasno je da ljudima teško pada menjanje prehrambenih navika. Zato se savetuje postepen prelazak na zdraviji način ishrane. Drugi ograničavajući faktor su finansije jer je zdrava hrana i znatno skuplja. U svakom slučaju, motivacija i želja za zdravim životom su presudni. Pomoći će vam druženje sa ljudima koji vode računa o svojim prehrambenim navikama. Delite svoja iskustva i zapažanja međusobno, a poželjno je voditi i dnevnik ishrane koji će vas iznova podsećati koliko je važno prevenirati mnoge bolesti, od kojih prednjače kardiovaskularne.
