Okoštavanje vratne kičme odnosno spondiloza najčešći je uzrok bola u vratu i ukočenosti. Ovaj problem je prisutan kod svih generacija. Kod mlađih osoba najčešći uzrok je držanje glave u prinudnom (nepravilnom) položaju a kod straijih degenerativne promene u strukturama vratne kičme.
Pored ovih uzroci ukočenosti i bola u vratu mogu biti i bolesti drugih organa (srca, pluća, gušterače itd), bolesti nerava (meningitis, neuritis, mijelopatije…), tumori. Čest uzrok bola i ukočenosti vrata su i zapaljenske reumatske bolesti, fibromijalgija, loše držanje, sindrom prenaprezanja…
Bolovi iz predela vrata mogu da se šire ka drugim strukturama.
- Cervikalni sindrom: Bol se širi ka ramenima, lopaticama, grudnoj kosti. Pored bola postoji ukočenost vrata i ograničenost pokretljivosti vratne kičme.
- Cervikocefalni sindrom: Ako se bolovi šire i u jednu stranu glave mogu se javiti poremećaji vida, šum ili zujanje u ušima, poremećaji ravnoteže, vrtoglavica, povraćanje. Ovaj skup simptoma ukazuje na cervikocefalni sindrom.
- Cervikobrahijalni sindrom postoji kada se bolovi šire u jednu ili obe ruke, prisutno je trnjenje u prstima ili duž ruke, smanjena je pokretljivost, poremećena je osetljivost kože a ruka nema snagu.
Degenerativne promene vratne kičme
Degenerativne promene vratne kičme daleko su najčešći uzrok bola. Nastaju postepeno i napreduju pa su tako ove promene prisutne kod 25-50% ljudi u petoj deceniji i kod čak 85% osoba u šestoj deceniji života. Na izraženost promena pored naslednog faktora i godina starosti uticaj ima i koliko je vratna kičma tokom života bila opterećena i “habana”, da li je bilo povreda, oboljenja itd.
Kako nastaje okoštavanje vratne kičme?
Vrat je deo tela koji je izložen stalim mikrotraumama. Između pršljenova nalaze se diskusi, želatinozne elastične strukture koje su bogate vodom. Njihova uloga je da amortizuju mikrotraume i tako zaštite koštane delove kičmenog stuba. Degeneracija diskusa je postepen proces gubitka vode, odnosno dehidratacije diskusa, tako da diskus gubi na eleastičnosti pa samim tim, ima smanjenu zaštitnu sposobnost.
Ovaj proces, pokreće degenerativne procese i ostalih delova kičmenog stuba. Zglobovi koji se nalaze između pršljenova trpe veće opterećenje, postaju “labaviji” i dobijaju mogućnost da se pomeraju iz ležišta u međupršljenoskom prostoru što podstiče stvaranje koštanih izraštaja-osteofita. Zglobna čaura, zglobni nastavci i ligamenti zadebljavaju što sve zajedno dovodi do suženja kičmenig kanala i pritiska na nerve. J
avlja se odgovarajuća neurološka simptomatologija (trnjenje, mravinjanje, promenjen je osećaj u rukama, šetajuća bol itd.).
Ukoliko dođe do većih iskakanja diska ili je suženje jako izraženo dolazi do pritiska na kičmenu moždinu pa pored bolova i mišićne slabosti u rukama, pojavljuje se i bol i kočenje u nogama a mogući su i poremećaji funkcije mokrenja.
Okoštavanje vrata dijagnostika
Dijagnoza se postavlja na osnovu dobro uzete anamneze, kliničkog pregleda, rendgenskog snimanja vratne kičme. Može postojati potreba i za dodatnim dijagnostičkim procedurama poput snimanja skenerom ili magnetne rezonance.
Od velikog značaja prilikom postavljanja dijagnoze su informacije o bolu koje daje sam pacijent.
Da li se bol javlja iznenada ili postupno, da li mu je prethodio neki nezgodan položaj ili trzaj, šta utiče na intenzitet bola, kakav je karakter bola (sevajući, tišteći…), da li postoji osećaj trnjenja, da li se bol širi itd. Za postavljanja dijagnoza važno je znati i da li pacijent boluje od drugih bolesti, zanimanje odnosno način obavljanja posla itd.
Okoštavanje vratne kičme kako se leči
Terapijski pristupi u zavisnosti od faze bolesti
Način lečenja bolnog vratnog sindroma u velikoj meri zavisi da li je bolest u akutnoj ili hroničnoj fazi (dugo traje).
U akutnoj fazi bolovi su jaki, vrat je ukočen pa je i cilj lečenja ublažiti bol i popuštanje mišićnog spazma (ukočenosti).
Za ublažavanje bola koriste se lekovi iz grupe analgetika ili nesteroidnih antireumatika. Za ublažavanje bola i smanjenje zapaljenskog procesa koriste se kortikosteroidi dok se za opuštanje mišića koriste miotonolitici i sedativi.
Tokom akutne faze preporučuje se nošenje Schantzov-e kragne kako bi se obezbedilo mirovanje vratne kičme. U početku kragna se nosi 24h a kasnije samo u toku noći.
U hroničnoj fazi, kada se intenzitet bola smanji a vratna kičma postane pokretljivija lekovi protiv bolova uzimaju se samo po potrebi. Za popuštanje spazma mogu se primeniti procedure kojima se bolno područje zagreva (topli oblozi, kupke, tuširanje, infracrveni zraci itd.), masaže, elektroterapija i trakcija odnosno istezanje. Sve ove procedure samo su uvod u kineziterapiju (terapija pokretom, medicinska gimnastika) koja se izvodi pod nadzorom fizioterapeuta.
Kiropraktika je metoda kojom se uspešno može rešiti problem bola i ukočenosti vrata ali prilikom odabira kiropraktičara neophodan je oprez.
Operativno lečenje je retko potrebno.
Prevencija bola u vratu
Preventiva je veoma važna. Ogleda se u relaksacionim ili terapeutskim masažama, odmoru, fizičkoj aktivnosti, vežbama istezanja i jačanja mišića. Savetuje se da osobe koje dugo sede, prave kratke pauze od 10 minuta, na svaka 3 sata i urade par vrlo jednostavnih vežbi, kao što je podizanje ruku iznad glave i istezanje. Važno je naglasiti da se vežbe rade sa otvorenim očima, lagano i da ne provociraju bol.
Svim pacijentima koji imaju okoštavanje vrata odnosno spondilozu preporučuje se utopljavanje vrata. Izbegavati klima uređaje koji duvaju u leđa, oblačiti se u skladu sa vremenskim prilikama.
update: 1.12.2020.
