Sjogrenov sindrom je hronično, zapaljensko, autiomuno oboljenje koje se manifestuje suvim okom i suvim ustima. Ova bolest se najčešće javlja kod osoba između 30. i 50. godine života, do devet puta je češća kod žena nego kod muškaraca. Sindrom može da se javi kao primarno oboljenje ili udružen sa nekom od sistemskih bolesti vezivnog tkiva, najčešće sistemski lupus, sklerodermija ili reumatoidni artritis, i tada govorimo o sekundarnom sindromu.
Uzrok nastanka Sjogrenovog sindroma nije poznat. Smatra se da kod genetski predisponirane osobe, verovatno pod uticajem nekih virusa, dolazi do promena u imunološkom sistemu i stvaranja autoantitela. Glavna meta autoantitela su žlezde sa spoljašnjim lučenjem (suzne i pljuvačne žlezde). Kao posledica imunološke reakcije dolazi do hroničnog zapaljenja i, tokom vremena, posledičnog gubitka njihove funkcije.
Kliničke manifestacije mogu biti na nivou žlezda i sistemske, odnosno na nivou celog organizma. Suvo oko (xerophthalmia) se ispoljava osećajem grebanja, svraba, suvoće – kao da je pesak u oku. Epitel konjuktive je oštećen i podseća na keratokonjuktivitis sicca. Ovakvo oko je sklono infekcijama i stvaranju ulkusa. Suva usta (xerostomia) su najčešće prvi simptom bolesti. Može da se javi i uvećanje pljuvačnih žlezda, koje su u početku bolesti bezbolne i meke, kako bolest napreduje postaju bolne, osetljive na dodir, sa crvenom kožom iznad njih. Najznačajniji simptom kod bolesnika je osećaj stalne suvoće u ustima, otežano gutanje, ponekad i otežan govor. Kod težih slučajeva gingive su nadražene, crvene, bolne, stvaraju se naslage na zubima, čest je karijes i gubitak zuba. Osnovne sistemske manifestacije Sjogrenovog sindroma su malaksalost, povišena temperatura, artritis, vaskularne promene na koži.
Vaskulitis se ispoljava i na unutrašnjim organima, plućima, centralnom nervnom sistemu, krvnim sudovima, urotraktu i digestivnom sistemu. Može doći do poremećaja na perifernom nervnom sistemu u vidu neuropatija, poremećaja pokreta, grčeva; a nije retka pojava demencije i depresije. Kod nekih bolesnika je opisana pojava meningitisa i multiple skleroze. Prisutni su i bolovi u mišićima. Promene na plućima dovode do fibroze. Može biti zahvaćen i gastrointerstinalni trakt u vidu atrofije želudačne sluznice, ciroze jetre, pankreatitisa, kao i bubrezi. Uz Sjogrenov sindrom često se javljaju autoimuni tireoiditis. U ređim slučajevima može doći do zahvaćenosti žlezda u vagini, bolnim seksualnim odnosima i čestim upalama vaginalne sluznice. Manji broj obolelih, usled dugogodišnjeg trajanja bolesti može da razvije limfom (rak limfnih čvorova).
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, ispitivanja funkcije suznih i pljuvačnih žlezda, laboratorijskih nalaza u serumu bolesnika i biopsije žlezda.
Lek za Sjogrenov sindrom ne postoji. Mogu se lečiti samo simptomi bolesti. Suvo oko se leči upotrebom veštačkih suza. Povećana i češća upotreba vode i bombona koje sadrže limunsku kiselinu smanjuje osećaj suvih usta. Neophodno je održavanje higijene usne duplje. Sistemske manifestacije bolesti se leče imunosupresivnom terapijom uz primenu kortikosteroida.
Kod najvećeg broja obolelih bolest je duga, traje decenijama. Blag oblik se odlikuje promenama na očima i ustima, dok kod težih dolazi do ispoljavanja simptoma i na unutrašnjim organima. Kod malog broja bolesnika tok je nepovoljan, ili zbog razvoja sistemskih manifestacija ili nastanka limfoma.
napisala: Dr Nada Dragićević- specijalista genetike
Sjogrenov sindrom je autoimuna bolest. Ispoljava se suvim okom (xerophthalmia) i suvim ustima (xerostomia). Može biti udružen sa reumatoidnim artritisom ili sistemskim lupusom. Oboljevaju uglavnom žene. Lečenje je simptomatsko.
