Čmičak se javlja i kod žena koje se dugo, godinama, šminkaju na određeni način upotrebljavajući određenu vrstu šminke. Naime na taj način, zatvaraju izvodne kanale, kapačnih žlezda i potpomažu nagomilavanje sekreta.
Vodootporne maskare, olovke koje boje samu ivicu kapaka a posebno navika da se pred spavanje šminka ne odstrani u potpunosti, povećavaju verovatnoću da će se na takvom oku javiti čmičak.
autor: Dr Gordana Pantelić, Poliklinika Egzakta Medika 011-630-11-54, 011-630-11-64
Upala lojnih žlezda gornjeg ili donjeg kapka naziva se čmičak. Zbog vizuelnih sličnosti sa zrnom ječma ova bolest se u nekim krajevima naziva i ječmenac.
Može da bude lokalizovana kako na spoljašnjoj tako i na unutrašnjoj ivici samog kapka. Ivica kapka je zadebljala, javlja se otečena, tvrda, bolna promena u obliku „loptice“. Otok može biti toliki da potpuno zatvori otvor kapka. Pacijent je jako uznemiren zbog toga i neodložno traži pomoć oftalmologa.
Čmičak na gornjem kapku nastaje kao posledica lokalnog nagomilavanja masno sluzavog sekreta u žlezdanim kanalima na ivici kapaka, koji se prirodno stalno stvara i luči, što osoba oseća kao prisustvo nekog stranog tela i nesvesno taj deo kapka trlja prstima. Na prstima su skoro uvek prisutne brojne bakterije, najčešće stafilokoke, kojima se nagomilani sekret inficira. Započinje upalni proces, te nastaje crveni bolni čvorić bliže ili dalje od ivice kapka.
Čmičak se kod nekih ljudi javlja češće dok ga neki nikada nisu imali a šta je tačan razlog ovome, još uvek nije pouzdano utvrđeno.
Kod ljudi koji prirodno imaju kožu koja je pojačano sklona mašćenju čmičak se češće javlja, kao i kad postoji hronično, sezonsko zapaljenje ivica kapaka.
Ivice kapka su crvene, otečene, sa dosta sasušenog sekreta u korenu tepavica. Konjuktiva je umereno crvena, a javlja se i pojačana sluzava sekrecija po uglovima, najčešće u jutarnjim satima.
Dovoljna je mala i nehotična povreda prepunjenog kanala da se napravi čmičak. Sve se to češće javlja u periodima neispavanosti, zamora, u toku i posle bolesti.
Nastanku čmička, skloni su i ljudi koji ignorišu svoju najčešće malu refrakcionu manu, ne nose naočari i muče svoje oči kao i oni koji čitav radni dan provode za ekranom računara.
Primećeno je da se čmičak češće javlja kod dece koja se ne mogu suzdržati od trljanja očiju kao i kod dijabetičara.
Uočeno je da je čest i kod osoba koje imaju nedostatak B vitamina, kod ljudi sa poremećajem u rastu trepavica, kod lomljivih trepavica ili previše dugih trepavica. Boravak u nečistim sredinama koje uzrokuju povećano suzenje očiju takođe može oštetiti ivicu kapka i stvoriti preduslove za nastanak čmička.
Čmičak je veći estetski nego zdravstveni problem. Izgleda ružno ali je lečenje relativno lako.
U najvećem broju slučajeva, promena se povlači uz upotrebu masti ili ulja 1% chloramphenikola, i ispiranje blagim antiseptičkim rastvorima kakav je Acidi borici 3%, specijalno pripremljen za ispiranje očiju.
Ono što je u terapiji ovih stanja najvažnije to je grejanje suvim toplim oblogama, koje čuvaju toplotu, i to što češće i duže tokom dana. Taj postupak ubrzava smirivanje zapaljena a i širi izvodne kanaliće pa se povećava verovatnoća evakuacije zadržanog sekreta.
Kod jakog zapaljenja, bola i otoka, posebno čmičak na gornjem kapku, dajemo i odgovarajuće antibiotike u obliku kapi kao i odgovarajuće antizapaljenske preparate, pravljene magistralno (u apoteci u posebnim, sterilnim uslovima) ili „fabričke“. Vrlo često, iza akutnog zapaljenja zaostaje bezbolno zadebljanje u kapku koje se jedino, jednostavnom hiruškom intervencijom može ukloniti.
Lečenje se mora obavljati pod nadzorom oftalmologa a obavezno mu se treba javiti ukoliko se čmičak često javlja.
ZAPALJENJE SINUSA I BOL U OKU
Koštana granica izmeđću oka i sinusa je vrlo tanka, u pojedinim delovima se poredi sa debljinom papira.
U slučaju upale sinusa kroz takvu tanku koštanu opnu, zapaljenje se može relativno lako preneti i dovesti do zapaljenja okoloočnih mišića i tkiva. To izaziva bol u dubini orbite i oka, koji zna da se pojačava pri određenom pravcu pogleda kao i pri naglim promenama položaja tela, kao što su ustajanje i naginjanje.
Terapija bola u oku ovog porekla je najčešće, antibiotska, uz lekove protiv bola i zapaljenja, kao i kapi za nos koje ordiniraju otorinolaringolozi a popravljanje očnih siptoma je i jedan od pokazatelja oporavka.
Retko, zapaljenje sinusa zna da se u obliku izuzetno burnog zapaljenja prenese u oko što zahteva da se uz ORL terapiju, ordiniraju ozbiljni i jaki antibiotici i kortikosteroidi. Najčešće se ovo lečenje sprovodi u bolničkim uslovima.
Zbog toga, svako zapaljenje sinusa treba ozbiljno shvatiti, na vreme i dovoljno uporno lečiti. U hroničnoj odnosno smirenoj fazi boravak u slanoj sobi može biti od pomoći.
