Benefiti ranog odlaska na spavanje

Obezbediti deci dovoljno sna, možda je i najznačajnije što možemo da uradimo za njihovo zdravlje. Pozitivni efekti se mogu osetiti i godinama kasnije, tvrde stučnjaci.

autor: mr ph. Aleksandra Dumić

Odavno je poznato da su deca koja ne spavaju dovoljno sklonija gojaznosti u odnosu na decu koja imaju dovoljno sna, ali prema najnovijim studijama, dovoljno sna u detinjstvu ima veliki uticaj i na potencijalnu gojaznost u kasnijem životnom dobu.

Profesor epidemilogije na Fakultetu za javno zdravlje državnog univerziteta u Ohaju Sarah Anderson je autor studije koja je istraživala benefite dovoljnog sna za razvoj dece.

U studiji, koja je prošlog meseca objavljena u Journal of Pediatrics, učestvovalo je 977 dece čije su navike posmatrane od predškolskog uzrasta (uzrast od četiri i po godine) do adolescencije.

Utvrđeno je da vreme u kojem odlaze na spavanje sa četiri i po godine, utiče na njihovu visinu, težinu i indeks telesne mase sa 15 godina!

Poređenjem njihovog zdravlja kada su postali tinejdžeri u odnosu na vreme odlaska na spavanje u ranom detinjstvu, ispitivači su otkrili da se kod samo 10 % dece koja su na spavanje odlazila do 20 h, javljala gojaznost u periodu adolescencije, u poređenju sa 16 % dece koja su na spavanje odlazila između 20 h i 21 h, i sa čak 23 % dece koja su na spavanje odlazila nakon 21h.

Prema zaključku prof. Anderson, ako se u obzir uzmu i drugi faktori koji mogu uticati na gojaznost, deca koja u predškolskom uzrastu na spavanje idu nakon 21 h, imaju duplo veći rizik da kao tinejdžeri budu gojazni, u odnosu na decu koja u istom uzrastu idu na spavanje pre 20h.

Prema rečima prof. Anderson, brojni su mehanizmi kojima se ovi rezultati mogu objasniti: ukoliko deca ranije odlaze na spavanje, veća je verovatnoća da će spavati dovoljno, a nedovoljno spavanja može izazvati poremećaj u lučenju hormona, a samim tim i poremećaj metabolizma i apetita.

Takođe, ukoliko su budna i u kasnijim večernjim satima, deca su uglavnom fizički manje aktivna i njihova aktivnost se svodi na gledanje televizijskih programa pri čemu su mnogo više izložena mogućnostima da unesu i dodatni obrok, koji najčešće podrazumeva unos visokokalorijske, nekvalitetne hrane koju nazivamo „grickalice“, koja se tim programima promoviše.

Preporuka prof. Anderson je da se odlazak na spavanje do 20 h za predškolsku decu uvede u njihovu dnevnu rutinu jer je prilično jednostavno, a benefiti su očigledni.

Brojne su studije koje su se bavile benefitima ranog odlaska na spavanje i dovoljne količine sna na mentalno zdravlje, ponašanje i raspoloženje kod dece. Rezultati su pokazivali pozitivne efekte, međutim, ne može se jasno razgraničiti šta je značajnije: rani odlazak na spavanje, dužina spavanja ili kvalitet.

American Academy of Sleep Medicine je u junu ove godine objavila vodič u kojem su date preporuke za dužinu spavanja koja je potrebna za zdrav razvoj dece:

– Za bebe starosti od 4 do 12 meseci potrebno je 12 h do 16 h spavanja dnevno.

– Deci od 1 do 2 godine između 11 h  i 14 h

– Deci od 3 do 5 godina između 10 h i 13 h

– Za uzrast od 6 do 12 godina potrebno je 9 h do 12 h spavanja

– Od 13 do 18 godina potrebno je 8 h do 10 h spavanja.

Prema mišljenju Dr Harriet Hickok sa  Murdoch Childrens Reasearch Institute, ne može se striktno odrediti koliko je sna potrebno deci. Kvalitet sna je važan bar u istoj meri. A isto tako je bitno i da postoji ustaljeno vreme za odlazak na spavanje i da se ove navike treba pridržavati svih sedam dana u nedelji.

Stručnjaci se uglavnom slažu da su i kvalitet i kvantitet spavanja bitni kako za mentalno tako i za fizičko zdravlje a dobre navike vezano za vreme odlaska na spavanje su najbolji način da se kvaitet i kvantitet sna postignu.