Kamilica – biljka jedinstvene arome i izuzetne lekovitosti, već hiljadama godina koristi se u tradicionalnoj medicini.
Kod nas je poznata pod brojnim imenima: ramenak, titrica, prstenak, milica-trava, kokošnjak, popadija, gorčak, carev cvet.
Njeno latinsko ime – matricaria – aludira na matericu, tj. na široku tadašnju primenu kamilice za ginekološke probleme (menstrualne bolove, poremećaje spavanja u vezi sa PMS-om). Međutim, u te svrhe kamilicu danas agencije za lekove ne preporučuju.
Treba pak imati na umu da rimska kamilica nije sinonim za običnu kamilicu, već da se radi o potpuno drugoj biljci koju i ne viđamo tako često u Srbiji.
Rasprostranjenost i polja primene kamilice
Poreklom iz istočne Evrope i jugozapadne Azije, kamilice danas ima u celom svetu.
Svetski poznata i kao nemačka ili mađarska kamilica, kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Radi se o jednogodišnjoj, nezahtevnoj biljci za čiju kultivaciju zemljište ne mora biti visokog kvaliteta, iako je to naravno poželjno.
Osim u medicini, kamilica se koristi i kao sredstvo za poboljšanje ukusa u hrani i piću, u kozmetici, preparatima za ispiranje usta, u sapunima i kao sastojak parfema.
Tokom istorije ali i danas, kamilica se mogla naći i u pivu. Za razliku od čaja gde se koriste samo cvetovi kamilice, za proizvodnju piva koristila se cela biljka, što je pivu davalo gorčinu. I danas postoje piva čiji proces proizvodnje uključuje kamilicu.
Kamilica, aktivni sastojci i njihovo delovanje
Zaslužni za lekovitost kamilice jesu njeni cvetovi sakupljeni u glavičaste cvasti, koji sadrže etarsko ulje čiji je sadržaj najznačajnija oznaka kvaliteta ove biljne droge.
Etarsko ulje kamilice
Etarsko ulje veoma prijatne arome plave je boje, zbog čega se i sama biljka nekada naziva „plava kamilica“.
Ovo ulje sadrži sijaset korisnih sastojaka, kao što su bisabolol, hamazulen, flavonoidi – apigenin, kvercetin, patuletin i luteolin, poliacetileni, seskviterpeni i kumarin.
Najkorisnija jedinjenja od pomenutih jesu hamazulen i alfa-bisabolol, čiji procenat zavisi od porekla i starosti osušenih cvetova kamilice. Osim svog dobrog antizapaljenskog dejstva, bisabolol je koristan i kod gastroezofagealnog refluksa (vraćanje hrane u jednjak) budući da redukuje sekreciju pepsina (proteоlitičkog enzima želuca).
Jedinjenja nađena u kamilici osim svog antizapaljenskog dejstva takođe imaju i antioksidantna, antibakterijska i antivirusna svojstva, dok su neki sastojci i spazmolitički – umiruju grčeve. Neka istraživanja na životinjama pokazala su i antimutageno i holesterol-snižavajuće dejstvo kamilice.
Ipak, mora se reći da treba sprovesti još istraživanja na ljudima kako bi se sva dejstva ove biljke precizno utvrdila.
Kako se kamilica koristi u tradicionalnoj medicini
Kamilica se primenjuje u obliku usitnjene biljne droge i tečnih i suvih ekstrakata.
Puteva primene takođe ima više: oralni, inhalacioni, primena na koži, primena u ustima, te kao dodatak vodi za kupanje. Za sledeće indikacije upotreba kamilice je zvanično odobrena od strane stručnih tela:
Simptomatska terapija manjih gastrointestinalnih problema
Simptomatska terapija manjih gastrointestinalnih problema kao što su gasovi i stomačni grčevi. Kamilica prija želucu i u ovu svrhu pije se u obliku čaja.
Može se davati čak i bebama starijim od 6 meseci, u dozi od 0,5-1 g, 2-4 puta dnevno. Deci starijoj od 2 godine doza se može povećati na 1-1,5 g, deci starijoj od 6 godina na 1,5-3 g, dok stariji od 12 godina i odrasli mogu koristiti i 1,5-4 g cveta kamilice do 4 puta dnevno, što je maksimalna dnevna doza.
Olakšanje simptoma obične prehlade.
Kamilica se u ovu svrhu primenjuje inhalacionim putem, udisanjem pare rastvora koji se priprema sa 3-10 g usitnjene droge i 100 ml vode (za starije od 12 godina i odrasle, više puta dnevno) ili sa 2-5 g usitnjene droge i 100 ml vode (za decu od 6-12 godina, do 2 puta dnevno).
Tretman manjih ulcera i zapaljenja u ustima i grlu.
Za ovu svrhu treba pripremiti infuz (sa 1-5 g kamilice i 100 ml vruće vode) – za ispiranje usta i grgljanje, nekoliko puta dnevno. Antibakterijsko i antizapaljensko dejstvo kamilice ovde je od posebnog značaja.
Primena kamilice na koži i sluznici
Pomoćna terapija iritacije kože i sluzokože u analnoj i genitalnoj regiji, nakon što je postojanje ozbiljnijeg stanja isključeno od strane ginekologa. Da bi se pripremio ovaj infuz potrebno je 5 g cveta kamilice rastvoriti u 1 l vode i njime ispirati željenu iritiranu regiju nekoliko puta dnevno.
Tretman manjih zapaljenja kože (npr. posle sunčanja), površinskih rana i manjih čireva na koži. Infuz (uz 3-10 g cveta kamilice i 100 ml vode) koristiti za ispiranje kože i pravljenje obloga, nekoliko puta dnevno.
Koliko je kamilica bezbedna za upotrebu
Ukoliko se simptomi ne poboljšaju nakon sedmodnevne upotrebe kamilice za bilo koju od navedenih indikacija, treba se konsultovati sa lekarom. Kamilica se za indikacije pod brojevima 3, 4 i 5 koristi samo kod starijih od 12 godina.
Kada se kamilica ne sme koristiti
Najbitnija kontraindikacija za upotrebu kamilice je preosetljivost na neki od njenih sastojaka ili na neku drugu biljke iz iste familije (Asteraceae) – hajdučka trava, neven, smilje, čičak, zlatica, oman, maslačak, runolist… Možda je najbitnije pomenuti ambroziju, koja češće od ostalih pomenutih biljaka izaziva alergiju.
Preosetljivost na kamilicu može izazvati simptome kao što su otežano disanje, kolaps, anafilaktički šok. Ukoliko se koristi kao dodatak vodi za kupanje, dodatne kontraindikacije za upotrebu kamilice su i otvorene rane, velike povrede kože, groznica, ozbiljne infekcije, insuficijencija srca, akutna oboljenja kože i ozbiljni poremećaj cirkulacije. Takođe, čajem od kamilice ne treba ispirati oko, budući da se može izazvati alergijski konjuktivitis.
Interakcija sa lekovima
Kamilica u obilju svojih sastojaka sadrži i kumarin, što znači da teorijski može doći do interakcije sa lekovima koji se koriste za sprečavanje zgrušavanja krvi (npr. varfarin).
Iako kliničkim istraživanjima postojanje ovakve interakcije nije dokazano u praksi, i najmanja mogućnost uticaja na dejstvo ovako opasnih (ali životno bitnih) lekova dovoljna je za preporuku izbegavanja kamilice kod upotrebe istih.
Da li kamilicu smeju da koriste trudnice i dojilje
Prema Evropskoj agenciji za lekove, kamilica je jedna od retkih biljaka koja se može koristiti u trudnoći i dojenju – ovo važi jedino za upotrebu čaja kamilice, ne i ekstrakata. Pri upotrebi čaja naravno ne treba preterivati.
Treba takođe reći i da, ukoliko dojilja koristi preparate na bazi kamilice za mazanje bradavica (u cilju antizapaljenskog efekta), pre dojenja bradavice bi trebalo očistiti kako ne bi došlo do senzibilizacije (povećanja osetljivosti) bebe.
Potencijalna, ali nedovoljno potvrđena dejstva kamilice
Jedno istraživanje pokazalo je da kamilica može biti korisna kod generalizovanog anksioznog poremećaja, budući da je ekstrakt kamilice poboljšao simptome anksioznosti posle 8 nedelja upotrebe.
Efektivnost kamilice se, po nekim istraživanjima, može meriti i sa farmaceutskim supstancama tj. lekovima koji se koriste za ovaj poremećaj, a sa mnogo blažim neželjenim dejstvima.
Naravno, potrebna su dalja, dobro organizovana i kvalitetna istraživanja u ovoj oblasti koja bi opravdala preporuku kamilice za ovu primenu.
Britanski i japanski istraživači su na istraživanjima na životinjama pokazali da kamilica može doprineti boljoj kontroli šećera u krvi i da može biti od koristi kod prevencije komplikacija dijabetesa tipa 2, kao što su gubitak vida, oštećenje bubrega i nerava.
Ovo svakako jeste obećavajuće, međutim premalo je validnih informacija za preporuku kamilice u ovu svrhu.
