Svetski dan shizofrenije, koji se obeležava 24. maja, ima za cilj podizanje svesti o onima koji pate od jednog od najtežih mentalnih oboljenja današnjice.
Ovaj dan, posvećen podizanju svesti o shizofreniji i pomaganju pacijentima da steknu veću društvenu prihvaćenost, za nas nije samo obaveza, već i misija. Tokom poslednje dve decenije, naše kolege su neumorno radile na pronalaženju novih terapijskih opcija i na taj način pružale podršku pacijentima i njihovim negovateljima, kao i lekarima, u borbi sa ovim doživotnim poremećajem. Takav posvećen rad je doveo do otkrića atipičnog antipsihotika kariprazina, koji je već promenio živote mnogih pacijenata.
Iako smo u kompaniji Gedeon Richter izuzetno ponosni na kariprazin, znamo da se naš rad tu ne završava. Kao odan partner u oblasti psihijatrije, neprekidno tražimo nove načine za poboljšanje života onih koji pate od shizofrenije.
Stoga Gedeon Richter, zajedno sa svojim strateškim partnerom u zapadnoj Evropi kompanijom Recordati, pripremio je i objavio sajt www.schizophrenia.life. Ova stranica je posvećena pacijentima, negovateljima i lekarima, sa ciljem da im na jednostavan način pruži kvalitetne informacije. Zdravstveni radnici će tu moći da pronađu aktuelne medicinske podatke o shizofreniji i njenom lečenju, dok će pacijenti i njihovi najbliži pronaći lako razumljive informacije o ovoj bolesti.
Stranica schizophrenia.life deli istu misiju koju ima i obeležavanje Svetskog dana shizofrenije: podići svest o bolesti i boriti se protiv mitova koji je okružuju.
- MIT: Shizofrenija je bolest koja se retko javlja.
ISTINA: Shizofrenija se javlja sa učestalošću od oko 1%, što znači da ova bolest pogađa otprilike 1 od 100 osoba. Obično se manifestuje u mlađoj dobi, između 15. i 30. godine života, ali može pogoditi bilo koju uzrasnu grupu.
- MIT: Bolovati od shizofrenije znači isto što i imati „podeljenu ličnost“.
ISTINA: Doslovni prevod reči shizofrenija sa grčkog jezika znači „podeljeni um“, ali bez obzira na ono što filmovi i pop kultura mogu sugerisati, ovo se odnosi na odvajanje od stvarnosti, a ne podelu uma na višestruke ličnosti. Ljudi sa shizofrenijom doživljavaju halucinacije, što znači da vide ili čuju stvari koje nisu stvarne i često imaju netačna, odnosno lažna uverenja, koja se nazivaju deluzije. Ljudi sa „podeljenom ličnošću“ imaju potpuno drugačije stanje, koje se naziva disocijativni poremećaj identiteta i često biva pomešano sa dijagnozom shizofrenije.
- MIT: Ljudi sa shizofrenijom obično imaju halucinacije, kao u filmovima!
ISTINA: U flimovima se često opisaju ponašanja koja asociraju na ludilo i to na naročito dramatičan način, koji privlači pažnju. Ipak, ovo nije ništa više nego stereotip. Halucinacije kao simptom su zaista u velikoj meri prisutne u shizofreniji, međutim ljudi koji ih proživljavaju obično izgledaju zaokupirano i kao da se nalaze „u svom svetu“, zbog čega je i komunikacija sa njima otežana. Pored halucinacija koje spadaju u takozvane pozitivne simptome shizofrenije, ovi ljudi doživljavaju i negativne i kognitivne simptome, koji se odnose na narušavanje svakodnevnog funkcionisanja, poput gubitka motivacije ili poteškoća u pamćenju. Stereotipi koje propagiraju mediji mogu samo podstaći zablude i sticanje negativnih stavova o ovoj bolesti i ljudima koji se sa njom suočavaju.
- MIT: Ljudi sa shizofrenijom mogu biti opasni i potrebno je da budu smešteni u institucije.
ISTINA: Neki pacijenti mogu ispoljiti nasilničko ponašanje, ali ovakvo ponašanje ne spada u glavne odlike shizofrenije i češće se javlja u slučajevima kada oboljenje nije adekvatno lečeno.
Deljenjem ovog teksta možemo napraviti mali korak u zajedničkoj borbi protiv mitova koji samo mogu da naškode obolelima od šizofrenije.
Možda će Vas interesovati i: Šizofrenija, od prvih simptoma do lečenja
