autor: Danijel Jurić, dipl. inženjer prehrambene tehnologije
Agrumi ili citrusi, su voće karakterističnog kiselog ukusa, prirodni izvori vitamina C, široko rasprostranjene upotrebe u ishrani, preveciji bolesti, dijetama. Upotreba agruma počinje još 4000 godina p.n.e u tropskim krajevima jugoistočne Azije zbog kiselo – slatke pulpe ploda koja krepi i daje snagu. Svi citrusi potiču iz Azije a u vreme Rimskog carstva dopremani su na evropsko tlo. Danas Brazil proizvodi najkvalitetnije vrste agruma koje izvozi na celokupno svetsko tržište.
Agrumi, citrusi ili narodski rečeno južno voće predstavlja široku grupu različitih voćaka. Istoričari i bilozi uspeli su da identifikuju najstarije: Citrus medica (citronovac) i Citrus reticulate (mandarina) kao i još dve manje poznate vrste. Njihovim ukrštanjem nastale su sve druge danas popularne vrste, poput pomorandže, bergamota, limuna, grejpa, kumkvata. Većina citrusa koje mi danas konzumiramo su stare vrste, dok su crvena pomorandža i klementina hibridi nastali ukrštanjem, novijeg datuma.
Vitalni hranjivi sastojci agruma variraju u količini ali su zajednički za sve agrume. Bogatstvo vitaminima C, A, B1, B6, kalcijumom, kalijumom, magnezijumom, fosforom i drugim blagotvornim sastojcima svrstava ovu vrstu voća u prave prirodne izvore zdravlja.
Agrumi se najčešće povezuju sa vitaminom C kojim je ovo voće jako bogato. U 100g pomorandže, na primer, ima čak 50 a grejpa 40mg ovog antioksidantnog vitamina. Njegova upotreba raste posebno u zimskim mesecima u vreme prehlade i gripa. Vitamin C ne može sprečiti nastanak ovih bolesti ali može smanjiti jačinu i trajanje simptoma. Takođe, može smanjiti rizik obolevanja od viroza kod osoba koje su pod hroničnim stresom ili izložene jakim fizičkim naporima (sportisti, fizički radnici..).
Vitamin C ima sposobnost da za čak 4 puta poveća apsorpciju gvožđa u organizmu pa se agrumi posebno preporučuju vegeterijancima i ženama u reproduktivnom periodu (zbog gubitka krvi menstruacijom). Trudnice ali i žene koje planiraju trudnoću trebalo bi da jedu citruse zbog obilja folne kiseline koja je u njima prisutna. Folna kiselina sprečava razvoj deformacija fetusa (spina bifida). Visoka koncentracija kalijuma pomaže u održavanju normalne visine krvnog pritiska i doprinosi zdravlju srca. Veruje se da sastojak pulpe i kore, hesperidin, utiče na sniženje holesterola i krvnog pritiska.
Sadržaj vode u agrumima je veliki, 85-90%, dok sadržaj šećera varira od vrste do vrste. Najviše šećera sadrže mandarine, dva puta više od pomorandži i čak devet puta više od limuna. Mandarine sadrže i najviše narandžastog pigmenta beta-kriptoksantina koji poseduje antioksidantna svojstva i delovanje slično vitaminu A.
Greška koju većina ljudi pravi je uklanjanje belog sunđerastog omotača, koji pokriva pulpu citrusa. Ovaj omotač predstavlja pravu riznicu biljnih, pektinskih vlakana kao i flavonoida, supstanci koje čuvaju organizam od preranog starenja i degenerativnih bolesti. Citrusno voće je bogato organskim kiselinama, najviše su zastupljene limunska i vinska. Kada se citrusno voće koristi kao celovita namirnica, pod uticajem organskih kiselina smanjuje se kiselost mokraće pa se samim tim i umanjuje taloženje kristala mokraćne ili urične kiseline u bubrezima i mokraćnim putevima. Citrusi se preporučuju osobama koje imaju problem sa bubrežnim kamenjem ili povećanom koncentracijom mokraćne kiseline u krvi.
Grejp i lekovi – nepoželjna kombinacija
Grejp je zbog kiselo gorkog ukusa omiljeno voće a koristi se i za pripremu jela. Niske je kalorijske vrednosti pa je saveznik u borbi protiv suvišnih kilograma. U 100g ima svega 40 kcal. Kora sadrži d-limonen koji je jedan od najpotentnijih antioksidanasa. Grejpfrut sadrži citrofit – najjači prirodni antibiotik. Uticaj grejpfruta na probleme sa varenjem i snižavanje holesterola tema je mnogobrojnih naučnih studija.
Grejpfrut ima pored benefita i jednu manu, blokira enzime jetre koji su zaduženi za metabolizam mnogih lekova, povećavajući na taj način nivo ovih lekova u krvi što može dovesti do predoziranja i pojave neželjenih efekata.
Kliničko ispitivanje koje je objavljeno u stručnoj publikaciji Clinical Cancer Research pokazalo je da pacijenti koji piju jednu čašu soka od grejpa dnevno, imaju dobrobit od lekova protiv tumora kao da uzimaju trostruku dozu. Naučnici University of Medicine iz Čikaga, otkrili su da čaša soka od grejpa usporava metabolizam leka sirolimusa koji se koristi kod bolesnika sa transplatiranim organima i kod obolelih od raka.
Naučnici se nadaju da će u ovom slučaju sok od grejpa biti koristan, jer bi se povećala delotvornost sirolimusa i pomoglo pacijentima da izbegnu neželjena dejstva koja prate povećanje doze ovog leka.
Kvercitrin i rutin, bioflavonoidi prisutni u citrusnom voću, zajedno sa vitaminom C posebno su važni za zdravlje krvnih sudova pa se agrumi preporučuju osobama sa proširenim venama i hemoroidima.
Citrusi imaju veliku primenu i u kozmetičke svrhe, za izradu krema a zbog njihovih aromatičnih ulja nezaobilazni su u industriji parfema.
Nedavno na našem tržištu pojavila se i kineska zlatna pomorandža, kumkvat. To je okruglo voće, ima oblik šljive, narandžaste boje. Ova minijaturna pomorandža je jedini predstavnik iz roda citrusa koji se jede zajedno sa korom. Kora je vrlo lepog slatkastog ukusa. Pored toga što je ukusno i zdravo voće, kumkvat se zbog neobičnog izgleda koristi u dekorativne svrhe.
Limeta je svima poznata kao zeleni limun. Plodovi su sitniji ali ne zaostaju u bogatstvu vitamina C, kalcijuma, folne kiseline. Na našem tržištu se koristi kao dodatak pićima i koktelima. Limeta ima intenzivan miris i prelepu aromu. Manje je kisela od limuna. Limeta ima veliku upotrebu u kozmetičkoj industriji (proizvodnja parfema je nezamisliva bez limete).
Pomelo, spada u porodicu agruma, karateriše ga veličina ploda i nepravilan oblik. Slatko gorki ukus je sličan grejpfrutu. Utiče na regulaciju krvnog pritiska, dobro varenje, umor i nesanicu. Na dalekom istoku koji je postojbina pomela postoji verovanje da ima izraženo antikancerogeno delovanje koje nije naučno potkrepljeno činjenicama.
