Grlić materice

Sadržaj teksta

Karcinom grlića materice je drugi po učestalosti karcinoma kod žena. Da bi se postavila tačna dijagnoza, neophodno je poštovanje protokola u radu. Papa test, kolposkopski pregled, i patohistologija su put ka tačnoj dijagnozi i odabiru prave terapije. Nikako se u dijagnostici ne smemo osloniti samo na Papa test. Papa test je odličan dijagnostički početak, ali ne i kraj jer može biti lažno negativan u čak 40% slučajeva.

Karcinom grlića materice je drugi po učestalosti karcinoma kod žena, kako kod nas tako i u razvijenim zemljama. Učestalost invazivnog raka grlića materice se smanjuje ali se zato povećava procenat dijagnostike prekanceroznih stanja visokog stepena kao i karcinoma in situ. Starosna granica dijagnostikovanja obolelih od prekanceroznih displazija je sve niža pa je stvaranje svesti mladih osoba o potrebi redovnih pregleda i prevenciji jako bitna.

Kako na vreme otkriti premaligne promene na grliću materice?

Kada je reč o blagovremenom otkrivanju promena na grliću materice podjednaku odgovornost nose i žene, jer je neophodno na vreme da se jave svom ginekologu, ali i ginekolozi koji moraju da primene najsavremenije dijagnostičko terapijske procedure koje bi prvenstveno otkrile prekancerozna stanja na grliću materice. Kako bi se promene na vreme otkrile neophodno je da žene posećuju ginekologa ne samo kada imaju neki problem već i da rade kontrolne preglede. Preporučuje se da se kontrolni ginekološki pregled obavlja bar jednom godišnje kod žena koje sebe smatraju zdravim.

Kji je najvažniji faktor rizika za karcinom grlića materice?

HPV (humani papiloma virus) infekcija se smatra najvažnijim faktorom rizika u nastanku promena na grliću materice. Kako ja u preko 90% nađen HPV virus kod obolelih od teških displazija i karcinoma grlića materice, to nam slobodno može ukazati na činjenicu da je karcinom grlića materice seksulno prenosiva bolest.

Znamo da ja granica oboljevanja od HPV infekcije (kondilomi) danas znatno niža (19 godina) i da često imamo mešanu HPV infekciju (visoko i niskorizični tipovi) što govori u prilog činjenici da svaku mladu devojku sa polnim bradavicama treba detaljno pregledati i utvrditi eventualno postojanje promene na grliću materice. Ukoliko smo otkrili displaziju visokog stepena (CIN II i CIN III) moramo odmah reagovati. Vreme prelaska pomenutih promena u karcinom grlića materice je obično 3 do 10 godina što apsolutno nije „zapečaćeno“ pravilo. To nam samo nameće odgovornost da na vreme reagujemo a ne da se opustimo i zanemarimo tako ozbiljne promene.

Na osnovu čega se postavlja dijagnoza?

Da bi se postavila tačna dijagnoza, neophodno je poštovanje protokola u radu.
Papa test, kolposkopski pregled, i patohistologija su put ka tačnoj dijagnozi i odabiru prave terapije.
Nikako se u dijagnostici ne smemo osloniti samo na Papa test.
Papa test je odličan dijagnostički početak, ali ne i kraj jer može biti lažno negativan u čak 40% slučajeva.

To nam govori da se ispod normalnog Papa testa može kriti promena težeg stepena (CIN II i CIN III). Nedvosmisleno je da ovaj procenat dijagnostičkog rizika moramo svesti na najmanju moguću meru. Iz tog razloga se na Papa test obavezno nadovezuje kolposkopski pregled genitoanalne regije koji dijagnostičku sigurnost povećava na preko 85%.

Kolposkopski pregled?

Sam kolposkopski pregled je apsolutno bezbolan za ženu. Podrazumeva upotrebu kolposkopa, aparata kojim je moguće videti grlić materice, vaginalnu i vulvarnu sluzokožu pod uveličanjem od 6 do 40 puta. Sam pregled ima odgovarajuću proceduru rada koja lekaru pomaže da lakše prepozna i opiše eventualne promene.

Sam pregled počinjemo pregledom kože genitoanalne regije, da bismo eventualno videli da li postoje znaci najčešće HPV infekcije (kondiloma u najranijoj fazi rasta koji nisu vidljivi golim okom). Potom prelazimo na sluzokožu velikih i malih usana i vagine. Pre početka pregleda dobro je pomenutu regiju premazati 3% do 5% rastvorom sirćetne kiseline koja će učiniti da patološke promene pobele i učine se lakše vidljivim. Obično na ovaj način otkrivamo takozvane subkliničke forme kondiloma (male šiljate resičaste izraštaje sa krvnim sudom u sredini koji nekada u potpunosti prekrivaju sluzokožu malih i velikih usana). Nekada se vide samo beličasta zadebjanja i talasasta sluzokoža koja u stvari stručno prestavlja vulvitis condilomatoza. Bez obzira koju smo formu videli ona bez sumnje predstavlja rezervoar HPV virusa raznih tipova koji sa tog mesta migriraju spolja, pa vidimo šiljate kondilome na koži ili prema grliću, što se manifestuje kao niz karakterističnih i samo kolposkopskim pregledom vidljivih promena.

Šta to vidimo na grliću?

Često nam žena dolazi sa rečima da joj je ginekolog rekao da ima ranicu na grliću materice.
To je apsolutno netačna kolposkopska dijagnoza jer ne opisuje ni jednu poznatu kolposkopski vidljivu promenu. Međutim, ako vidimo promene poput AW epitela, mozaik, punktaciju ili leukoplakiju tada moramo proceniti koliko je promena potencijalno opasna za pacijentkinju. Obično je najopasniji i sa najvećim malignim potencijalom jasno vidljiv AW epitel ili kombinacija više promena na jednom mestu.

Šta sa ovakvim nalazom i kako dalje?

Dalji protokol vodi ka Histopatološkom ispitivanju sumnjivih promena. To podrazumeva njihovo uklanjanje, čime sigurnost dijagnoze podižemo na 100%.
Materjal za histopatološku analizu promene možemo dobiti na više načina. Kombinacija explorativne kiretaže kanala (kada za to postoji indikacija koju procenjuje ginekolog) sa radiotalasnom LOOP excizijom, je siguran dijagnostičko terapijski put kod promena tipa (CIN II i CIN III).

Šta pacijentkinja dobija loop excizijom?

Radiotalasna loop excizija je za razliku od biopsije bezbolna. Pri loop exciziji u stanju smo da promenu otklonimo u potpunosti sve do zdravog tkiva, čime smo loop exciziju učinili ujedno i terapijskom metodom. Krvarenja nema, a stepen destrukcije grlića je izuzetno mali tako da nema ožiljavanja. Sa lakoćom se može uz pomoć specijalne radiotalasne omčice zahvatiti i deo cervikalnog kanala bez bojazni da će doći do njegovog suženja, čime smo radiotalasnu loop exciziju stavili kao dijagnostičko terapijski izbor kod devojaka koje nisu rađale.
Prema tome radiotalasna loop excizija nam sa jedne strane daje veliku dijagnostičku sigurnost, jer se promena uklanja u potpunosti, a sa druge strane, ukoliko se ne radi o karcinomu, mi dobijamo i fantastičan i jednostavan terapijski efeka.

Kolposkopija grlića materice

Pregled počinjemo premazivanjem grlića 3% do 5% rastvorom sirćetne kiseline koju držimo oko 30 sekundi. To je dovoljno vreme da eventualne patološke promene postanu jasno vidljive. Obično je brzina kojom se te promene prezentuju kao i intezitet njihove beline u korelaciji sa težinom promene. Nakon toga grlić se boji Lugolovim rastvorom, sva polja koja se ne oboje obično prestavljaju mesta potencijalnog rizika.

napisao: Dr Igor Jeremić – Spec ginekologije i akušerstva, Licencirani instructor radiotalasne hirurgije,www.drigorjeremic.com

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Veragene-flyer-566x420
Biofeminn_300x300px
Veracity-flyer-567x420
image002 (1)