Mnogi ljudi započinju mršavljenje sa jednom brojkom u glavi – idealnom težinom koju bi trebalo da dostignu. Ako je taj cilj udaljen desetine kilograma, put može izgledati toliko dug da se svaki manji rezultat doživljava kao nedovoljan.
Međutim, zdravlje ne čeka da vaga pokaže „idealnu“ brojku. Već smanjenje početne telesne mase za oko pet odsto može doneti merljive koristi, dok se sa gubitkom od deset odsto ili više kod mnogih ljudi poboljšavaju šećer, krvni pritisak, masnoće u krvi, masna jetra, apneja u snu i svakodnevno funkcionisanje.
To ne znači da je pet odsto univerzalni završni cilj. Znači da prvi zdravstveno važan rezultat često dolazi mnogo ranije nego što osoba očekuje.
Koliko je pet odsto telesne mase?
Procenat se uvek računa u odnosu na početnu težinu. Osobi koja ima 100 kilograma, pet odsto predstavlja pet kilograma, deset odsto deset kilograma, a petnaest odsto 15 kilograma.
Ako osoba ima 80 kilograma, pet odsto su četiri kilograma, a deset odsto osam kilograma.
Na vagi to nekome može izgledati kao mali pomak, naročito ako još postoji gojaznost. Međutim, organizam ne procenjuje uspeh prema tome koliko je osoba udaljena od konfekcijskog broja ili zamišljene idealne težine. Metaboličko zdravlje može početi da se poboljšava i nakon umerenog gubitka kilograma.
Šta može doneti smanjenje težine od pet odsto?
Gubitak od približno pet odsto početne telesne mase smatra se klinički značajnim jer može poboljšati osetljivost na insulin, regulaciju šećera, trigliceride i krvni pritisak. Kod osoba sa predijabetesom može doprineti smanjenju rizika od razvoja dijabetesa tipa 2, naročito ako je praćen redovnim kretanjem.
Smanjenjem masnog tkiva u jetri može se poboljšati i metaboličko stanje kod masne bolesti jetre. Neki ljudi primećuju lakše kretanje, manje zamaranja i manji pritisak na kolena i druge zglobove.
Neće se kod svakoga svi parametri promeniti u istoj meri. Rezultat zavisi od početnog zdravstvenog stanja, rasporeda masnog tkiva, naslednih faktora, godina, terapije, fizičke aktivnosti i toga da li je izgubljeno pretežno masno ili i mišićno tkivo.
Zato pet odsto nije čarobna granica, već prvi praktičan i dostižan cilj.
Šta se menja sa gubitkom od deset odsto ili više?
Veći i održan gubitak telesne mase najčešće donosi izraženije metaboličke koristi. Smanjenje početne težine za više od deset odsto može dodatno poboljšati glikemiju, krvni pritisak, trigliceride, masnu jetru, apneju u snu i fizičku sposobnost.
Kod nekih osoba sa dijabetesom tipa 2 veći gubitak kilograma može omogućiti smanjenje terapije, a kod određenog broja ljudi i remisiju bolesti. Remisija ne znači da je sklonost ka dijabetesu trajno nestala, već da su vrednosti šećera određeno vreme ispod granice za dijabetes bez lekova za snižavanje glukoze. Ako se kilogrami vrate, može se vratiti i bolest.
Za pojedine komplikacije gojaznosti može biti potrebno smanjenje težine od 15 odsto ili više. To se, na primer, može odnositi na izraženiju apneju u snu, masnu bolest jetre ili potrebu za većim metaboličkim poboljšanjem. Cilj zato ne treba određivati samo prema BMI-ju, već prema bolestima i tegobama koje lečenjem pokušavamo da ublažimo.
Zašto gubitak kilograma poboljšava zdravlje?
Masno tkivo nije samo skladište viška energije. Ono je metabolički aktivno i proizvodi brojne supstance koje utiču na zapaljenske procese, osetljivost na insulin, krvni pritisak i metabolizam masti.
Posebno je važno visceralno masno tkivo, koje se nalazi oko organa u trbušnoj duplji. Njegovo povećanje povezano je sa većim rizikom od insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2, masne jetre i bolesti srca i krvnih sudova.
Kada se količina ovog tkiva smanji, ćelije često bolje reaguju na insulin, jetra proizvodi manje viška glukoze i triglicerida, a smanjuje se i metaboličko opterećenje organizma.
Zbog toga smanjenje obima struka ponekad bolje pokazuje zdravstveni napredak nego sama promena BMI-ja.
Da li je BMI dovoljan za procenu uspeha?
BMI je jednostavan odnos telesne mase i visine i koristan je za početnu procenu, ali ne pokazuje raspored masnog tkiva niti razlikuje masno od mišićnog tkiva.
Dve osobe sa istim BMI-jem mogu imati različit obim struka, količinu mišića i kardiometabolički rizik. Zbog toga savremeni pristup gojaznosti uz BMI uzima u obzir obim struka, prisustvo komplikacija, fizičko funkcionisanje, psihičko zdravlje i kvalitet života.
Uspeh se zato ne meri samo kilogramima. Važno je da li osoba lakše hoda i obavlja svakodnevne aktivnosti, da li bolje spava, ima manje bolova, stabilniji šećer i pritisak i da li joj je potrebna manja količina lekova.
Važno je šta se gubi, a ne samo koliko
Tokom mršavljenja ne gubi se isključivo masno tkivo. Može se izgubiti i deo mišićne mase, naročito ako je unos proteina nedovoljan, energetski deficit veoma veliki ili osoba nema fizičku aktivnost.
Očuvanje mišića posebno je važno kod starijih osoba, žena u menopauzi i ljudi koji brzo gube veliki broj kilograma. Gubitak mišićne mase može smanjiti snagu, stabilnost i sposobnost samostalnog funkcionisanja.
Zato plan mršavljenja treba da uključi odgovarajuću ishranu i vežbe snage, prilagođene zdravstvenom stanju i fizičkim mogućnostima. Cilj nije samo lakše telo, već telo koje ostaje funkcionalno i snažno.
Zašto se mršavljenje posle nekog vremena usporava?
U početku se kilogrami često gube brže. Kasnije organizam reaguje na smanjenje telesne mase: troši manje energije, glad može postati izraženija, a signali sitosti slabiji. Istovremeno, manjem telu objektivno je potrebno manje energije nego ranije.
Zastoj zato ne znači nužno da osoba nema volju ili da „nešto radi pogrešno“. To je delom očekivana biološka reakcija organizma koji pokušava da povrati prethodnu težinu.
U toj fazi potrebno je ponovo proceniti ishranu, fizičku aktivnost, san, lekove koji mogu podsticati gojenje i eventualne zdravstvene prepreke. Nekada je potrebno promeniti pristup, a nekada uključiti farmakoterapiju ili razmotriti metaboličku hirurgiju.
Zašto je održavanje težine često teže od mršavljenja?
Nakon gubitka kilograma glad se može pojačati, dok se potrošnja energije smanjuje. Te promene mogu trajati dugo, zbog čega vraćanje težine nije samo posledica nediscipline.
Gojaznost je hronična bolest sklona ponovnom javljanju. Kao i kod povišenog pritiska ili dijabetesa, uspešno lečenje često zahteva dugotrajno praćenje i podršku.
Povratak dela kilograma ne poništava prethodni trud, ali pokazuje da plan održavanja treba prilagoditi. Važnije je reagovati na vreme nego čekati da se vrati celokupna izgubljena težina.
Da li je brzo mršavljenje loše?
Brzina sama po sebi nije jedino merilo kvaliteta lečenja. Veći gubitak kilograma može se bezbedno postići uz stručno vođenu terapiju, uključujući određene lekove ili metaboličku hirurgiju. Problem nastaje kada je naglo mršavljenje posledica ekstremno restriktivne dijete, bez dovoljnog unosa proteina i drugih hranljivih materija i bez medicinskog nadzora.
Takav pristup povećava rizik od gubitka mišićne mase, nutritivnih deficita, kamena u žuči i brzog vraćanja težine.
Posebnu pažnju zahteva nenamerno mršavljenje. Ako osoba gubi kilograme bez promene ishrane, aktivnosti ili terapije, potrebno je utvrditi uzrok, naročito ako su prisutni slabost, gubitak apetita, bolovi ili druge tegobe.
Kada promene navika nisu dovoljne?
Ishrana, fizička aktivnost, san i promena ponašanja osnova su lečenja, ali nisu kod svakoga dovoljni da se postigne i održi zdravstveno potreban gubitak telesne mase.
Lekovi za lečenje gojaznosti mogu se razmatrati kada za njih postoje medicinske indikacije. Oni ne zamenjuju promene navika, ali mogu smanjiti glad, pojačati sitost i pomoći da se biološki otpor mršavljenju lakše savlada.
Kod osoba sa težom gojaznošću i ozbiljnim pridruženim bolestima može se razmatrati metabolička, odnosno barijatrijska hirurgija. Ona nije estetski zahvat niti „lakši put“, već efikasna metoda lečenja koja zahteva pažljivu procenu, pripremu i dugotrajno praćenje.
Izbor pristupa zavisi od stepena i rasporeda masnog tkiva, postojećih komplikacija, prethodnih pokušaja lečenja, drugih bolesti, terapije i potreba konkretnog čoveka.
Da li treba težiti idealnoj telesnoj masi?
Idealna težina nije uvek realan niti neophodan prvi cilj. Ako osoba koja ima 120 kilograma postavi kao jedini uspeh dolazak do 70, svaki rezultat između može joj izgledati kao neuspeh, iako su se zdravlje i kvalitet života već značajno poboljšali.
Mnogo je korisnije postaviti ciljeve u fazama. Prvi može biti gubitak od pet odsto, zatim održavanje postignutog rezultata, pa procena da li je potrebno i moguće dalje smanjenje težine.
Cilj nije isti za svakoga. Nekome je potrebno veće mršavljenje da bi se ublažila apneja u snu ili postigla remisija dijabetesa. Kod starije i krhke osobe važnije može biti očuvanje mišićne mase, snage i samostalnosti nego dostizanje određene brojke na vagi.
Pet odsto nije malo
Najvažnija poruka nije da svako treba da se zaustavi nakon gubitka pet odsto telesne mase. Poruka je da tih prvih pet odsto ima vrednost.
Mršavljenje ne mora biti završeno da bi zdravlje počelo da se menja. Ni rezultat koji nije doveo do „idealne težine“ nije beznačajan ako su šećer, pritisak, masnoće, pokretljivost ili kvalitet sna bolji.
Zdravstveni uspeh ne meri se samo time koliko je kilograma ostalo do cilja, već i time šta se u organizmu već promenilo. Zato je održiv gubitak koji poboljšava zdravlje vredniji od brzog i velikog rezultata koji se ne može sačuvati.
Posebno je važno da iz tekstova o GLP-1 terapiji vratimo link ka ovom članku, jer objašnjava šta zapravo predstavlja klinički značajan rezultat, nezavisno od načina lečenja.
Reference
- Koskinas KC, Van Craenenbroeck EM, Antoniades C, et al. Obesity and cardiovascular disease: an ESC clinical consensus statement. Eur Heart J. 2024;45(38):4063–4098. doi:10.1093/eurheartj/ehae508. PubMed
- Busetto L, Dicker D, Frühbeck G, et al. A new framework for the diagnosis, staging and management of obesity in adults. Nat Med. 2024;30. doi:10.1038/s41591-024-03095-3. EASO okvir
- American Diabetes Association Professional Practice Committee. Obesity and weight management for the prevention and treatment of type 2 diabetes: Standards of Care in Diabetes—2026. Diabetes Care. 2026;49(Suppl 1):S166–S182. ADA standardi 2026
- Knowler WC, Barrett-Connor E, Fowler SE, et al. Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. N Engl J Med. 2002;346(6):393–403. doi:10.1056/NEJMoa012512.
Ova studija ostaje važna jer pokazuje značaj umerenog gubitka težine i redovne fizičke aktivnosti u prevenciji dijabetesa. - Lean MEJ, Leslie WS, Barnes AC, et al. Primary care-led weight management for remission of type 2 diabetes: the DiRECT trial. Lancet. 2018;391(10120):541–551. doi:10.1016/S0140-6736(17)33102-1. PubMed
- Hall KD, Kahan S. Maintenance of lost weight and long-term management of obesity. Med Clin North Am. 2018;102(1):183–197. doi:10.1016/j.mcna.2017.08.012.
Ova referenca pokriva biološke razloge zbog kojih je održavanje izgubljene težine teško i zašto vraćanje kilograma nije jednostavno pitanje volje.
