Analogno mitu o Narcisu, dominira mišljenje da je narcisoidnost, narcistički poremećaj ličnosti karakterističan za osobe koje previše vole sebe. Međutim, istina je sasvim drugačija: narcizam nije opčinjenost sobom već predstavom o sebi, tj. ne onim što neko jeste već kakvim se prikazuje.
autor: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs
Narcis u stvari premalo voli sebe, ima difuzan identitet, prazan je, ponaša se kao kameleon, zavisan od tuđe podrške i divljenja, preosetljiv na kritiku (tzv. narcistička povreda), neautentičan (sklon pozerskom ponašanju). Nema bazično samopouzdanje, podršku u sebi pa je traži od drugog. Na početku se trudi da ostavi utisak, zavede uvežbanim nastupom, čini sve za pažnju i divljenje drugih koje u stvari prezire.
Pravo lice otkriva kad osvoji „plen“ koji napušta u potrazi za novim obožavaocem. Beži od bliskosti koja povećava opasnost da se prikaže u pravom svetlu što ne voli, pa naglo prekida vezu.
Kada doživi tzv.narcističku povredu (kada se razočara u druge ili biva napušten), spolja deluje depresivno, što je varka jer ne tuguje, ne pati za drugim, već je ispod, nakon prvobitnog šoka („kako se usudila/o to da mi učini“), osećanje praznine zbog neodgovaranja drugih na potrebe, povređenost, ljutnja i mržnja sa naglašenom osvetoljubivošću. To može dovesti do vraćanja bivšoj vezi i još bržeg prekida ali tako da on „pobedi“ zbog očuvanja sopstvenog krhkog samopouzdanja. U stanjima dekompenzacije (rastura) pojačavaju se hipohondrija i burne promene raspoloženja. Misli da je njegov problem jedinstven i da ga mogu razumeti samo posebni ljudi.
Frojd je uveo pojam „narcizam“ da označi početnu fazu razvoja deteta. Sa razvojnog stanovišta, da bi neko voleo druge, neopodno je da prvo zavoli sebe. Kernberg razlikuje zdrav i patološki narcizam, prvi je baziran na zdravom, a drugi na niskom samopoštovanju. Patološki narcizam odlikuje doživljaj praznine, nekompetentnosti, problem difuznih granica, pa se ponašanje odlikuje izraženom potrebom za kontrolom, strahom od gubitka kontrole i vezivanja. U osnovi ovog straha su prejaki i prerani zahtevi za postizanjem samostalnosti od strane roditelja uz istovremeno uskraćivanje podrške. Ovakvo prerano „bacanje u svet“ dovodi do viđenja sveta kao opasnog mesta, nadmoćnog i represivnog, kao i doživljaja da je sigurnije ne oslanjati se na druge koji mogu da iznevere. Svet doživljava kao džunglu u kojoj je izbor sužen: ili pojesti ili biti pojeden, ništa između, što mu pomaže da opravda svoju agresivnost.
NARCISOIDNOST I DETINJSTVO
Sa razvojem motorike naročito tokom druge godine života, dete sve češće ispoljava potrebu za ispitivanjem sveta. Da bi uspostavilo granice i steklo osnovu budućeg identiteta, neophodno je da to privremeno udaljavanje majka podrži, jer se posle tih izleta dete vraća upravo njoj po podršku, toplinu i obradu novostečenih iskustava u cilju nastavka istraživanja. Međutim, ako je nesigurno u majčinu ljubav, ako je ona posesivna, preplašena, deprersivna, prezaštićujuća, ljuta i sl., nastupaju razne poteškoće u razvoju, između ostalog formiranje već opisanog, nestabilnog identiteta.
U Dijagnostičkoj klasifikaciji mentalnih poremećaja (DSM-V, maj 2013.), narcistički poremećaj ličnosti neće biti prikazan kao posebna dijagnostička kategorija, već u okviru antisocijalnog/psihopatskog tipa. Prema DSM-IV, odlike narcističkog poremećaja ličnosti su: prenaglašeni doživljaj sopstvene važnosti (tzv. grandiozni doživljaj), nisko samopoštovanje, nedostatak empatije (saosećanja), preosetljivost na kritiku (tzv. narcistički bes), hronična zavist, sklonost ka manipulaciji, nesposobnost da se voli i dožive duboka osećanja, instrumentalizacija seksualnosti (svođenje na fizički kontakt, bez pravih emocija), nestabilno raspoloženje, preokupiranost fantazijama o neograničenom uspehu, snazi, brilijantnosti, lepoti, idealnoj ljubavi.
Retko se javlja na psihoterapiju, smatra da je poseban, a većina interpretacija ponašanja, koliko god ispravne bile, zbog karakternog oklopa i ego-sintonih simptoma deluje preuranjeno (tačne ali previše istinite da bi ih klijent prihvatio), odnosno klijent narcističke strukture ih ne doživljava kao svoje, pa je sklon preranom napuštanju terapije, nauštrb sopstvene psihološke promene na bolje.
NARCISOIDNOST I LJUBAV
Kada je ljubav u pitanju, narcis voli dramatizaciju, egzibicionizam, stalno traži pažnju, komplimente i uzbuđenje (tzv. glad za stimulacijom). Mada se na početku prikazuje sasvim drugačije, mnogo traži a malo daje, jednostrano očekujući da mu drugi ispunjavaju potrebe. Za njega važi da je nepouzdan, sujetan, sebičan, sklon manipulaciji i mimikriji. U vezi se lako ushiti, a još brže razočara, pri čemu krivi druge, jača im osećanje krivice i uništava samopouzdanje stalnim kritikama.
Perfekcionista je, veliku pažnju posvećuje izgledu, prirodni proces starenja ne prihvata i trudi se da ga ublaži, makar kroz izbor znatno mlađe osobe kraj sebe. Sklon je prevarama, paralelnim vezama, kompulzivnoj seksualnosti u vidu tzv. Don Žuanizma, seksualnom promiskuitetu.
Ne može da bude sam, potreban mu je drugi da se u njemu ogleda, „bilduje“ samopouzdanje, a i dramatizacija mu pomaže da se oseća živim jer je prazan. Iz istog razloga je sklon samodestrukciji u vidu adikcija (alkohol, duvan, droga).
Kao posledica straha od napuštanja javlja se strah od vezivanja, veze su burne i kratkotrajne. Najčešće bira osobe koje su u primarnoj porodici imale iskustvo emocionalno distanciranog roditelja, za čijom pohvalom su bezuspešno čeznule, pa takav scenario ali sad sa srećnim ishodom pokušavaju ponovo da ostvare, međutim paradoksalno, iako znaju šta im je potrebno, to traže od pogrešnog čoveka, čime potvrđuju svoj životni skript da je greška u njima, da nisu vredne ljubavi. Zanimljiv je i nesamopouzdanima (jer pruža iluziju posebnosti, opčinjenosti, uporan je dok ne ostvari cilj), onima sklonim zavisnosti i simbiozi, a ređe i prolazno integrisanim osobama sa bazičnim samopouzdanjem ali u životnoj krizi (separaciona kriza usled teške bolesti ili gubitka bliske osobe, razvoda, gubitka posla i sl.).
NARCISOIDNOST I RODITELJSTVO
Kada je roditeljstvo u pitanju, zdrav narcizam i ponos roditelja je normalan, kao i potreba da ih dete prevaziđe. Međutim, narcisu je najvažniji prestiž, decu doživljava kao narcistički produžetak sebe, zatrpava ih neobičnim vannastavnim aktivnostima, očekujući vrhunski uspeh i to im jasno stavlja do znanja, čak je besan i razočaran ako to ne ostvare. Tron ne prepušta lako pa se i u kasnijim godinama takmiči sa decom u odnosu na spoljašnji izgled, znanje, društveni uspeh i sl., a može biti vrlo naporan kada onemoća, tada šalje poruku okolini da ništa nije dovoljno dobro jer zaslužuje poseban tretman.
Hladan je i neosetljiv na potrebe drugih pa i sopstvene dece, ljubav iskazuje prvenstveno kroz jelo, spavanje i oblačenje, vaspitanje gleda da prebaci na druge, mada u društvu često igra ulogu požrtvovanog roditelja. Prednost daje zadovoljenju sopstvenih potreba, pa roditeljstvo može doživljavati kao teret ako se kosi sa ličnim komoditetom.
Među osobama sa uravnoteženim privatnim (porodičnim) i profesionalnim životom je najmanje onih sa narcističkim poremećajem ličnosti jer što je uravnoteženost, balans za druge za njega je osrednjost od koje beži.
NARCISOIDNOST I PRIJATELJSTVO
Kada je prijateljstvo u pitanju, može biti vrlo zanimljiv, zabavan i društven. Međutim, uzajamnost (reciprocitet) nije nešto što ga karakteriše, očekuje da bude uvek na dobitku, da više dobije nego što pruža.
Zbog difuznih granica sklon je brzom ulasku u intenzivno prijateljstvo, isto kao što iz njega vrlo brzo izađe naročito ako doživi javnu (čak i konstruktivnu) kritiku ili očekivana podrška izostane, tad je spreman da prekine i višegodišnje prijateljstvo. Netolerantan je za tuđe vremenske okvire jer je sebi najvažniji, ima ideju veličine, a ako divljenje izostane oseća se prazno. Sklon je moralisanju, ali se ponaša kao da se ti standardi ne odnose na njega, a veličinu ljubavi drugog procenjuje prema količini ustupaka koja mu se čini. Voli da je okružen ljudima koji zauzimaju visoke pozicije u društvu ili lepim osobama (naročito ako sam nije fizički privlačan), njih pokazuje kao trofeje jer voli da mu zavide, da izlazi na „in“ mesta, bude viđen, važna mu je firmirana garderoba, kola jer se tako i sam oseća važan.
Gradi lažnu sliku o sebi i u nju uklapa samo delove koji nisu u suprotnosti sa tim lažnim sjajem, istinu odbacuje i tumači izrazom zavisti. Često posećuje razne internet-društvene mreže, čime se još više pravi jaz između pravog i lažnog ja.
NARCISOIDNOST I POSAO
Kada je posao u pitanju, sve shvata kao takmičenje, najveći entuzijasta je na početku, što se brzo primeti i obično nagradi. Zna kako da se dodvori, smatra da cilj opravdava sredstvo. Obično je poslovno uspešan, u profesiju ulaže mnogo zbog slave i prestiža. Prepoznatljiv je po ponašanju i oblačenju, ali može glumiti poželjnu skromnost, a potrebu za posebnošću ispoljiti drugačije (neobičan hobi kao npr. kolekcionarstvo i sl.).
Prema šefovima je ponizan iako oseća drugačije, kolege i one po hijerarhiji ispod mobinguje, oholo i bez empatije demonstrira moć ismevanjem, kašnjenjem, neodgovaranjem na mailove. Poistovećuje se sa zanimanjem i pozicijom, zaboravlja da, kad se čovek penje ka vrhu, treba da je pažljiv jer će te iste ljude videti kad bude silazio sa trona.
Pitanje bitnije od toga kakav je narcis je zašto se nekom dopada kad emocionalno eksploatiše i crpi energiju. Racionalno objašnjenje je da se to ne vidi na početku jer glumi, međutim, ako se pogrešni izbori ponavljaju, uticaj nesvesnog se najbolje prorađuje na psihoterapiji što vodi integraciji ličnosti i drugačijem izboru, biranjem onih koji vole ali ne (samo) na rečima.
