Kako duvanski dim utiče na mozak i psihičko stanje?

Pušenje se najčešće povezuje sa bolestima pluća i srca, ali poslednjih godina sve više pažnje privlači i njegov uticaj na mentalno zdravlje. Naučna istraživanja pokazuju da nikotin i druge supstance iz duvanskog dima utiču na funkciju mozga, neurotransmitere, raspoloženje i kognitivne sposobnosti.

Iako mnogi pušači imaju osećaj da ih cigareta „smiruje“, stručnjaci danas smatraju da je taj efekat uglavnom posledica kratkotrajnog ublažavanja simptoma nikotinske krize, dok dugoročno pušenje može doprineti pogoršanju mentalnog zdravlja.

Kako nikotin utiče na mozak?

Nikotin veoma brzo dospeva do mozga, gde utiče na oslobađanje neurotransmitera poput dopamina, serotonina i noradrenalina. Upravo zbog toga pušenje može kratkotrajno izazvati osećaj zadovoljstva, smirenosti ili poboljšane koncentracije.

Međutim, vremenom dolazi do razvoja zavisnosti. Mozak se prilagođava prisustvu nikotina, pa njegovo odsustvo izaziva nervozu, razdražljivost, napetost i pojačanu želju za cigaretom.

Zbog toga mnogi pušači pogrešno doživljavaju cigaretu kao sredstvo za smirenje, iako ona zapravo održava ciklus zavisnosti i simptoma nikotinske apstinencije.

Pušenje i depresija

Brojne studije ukazuju na povezanost između pušenja i depresije. Pušači češće prijavljuju simptome depresivnog raspoloženja, a osobe sa depresijom imaju veću verovatnoću da puše u poređenju sa opštom populacijom.

Mehanizam ove povezanosti je složen. Smatra se da nikotin kratkotrajno utiče na centre zadovoljstva u mozgu, ali dugoročno može doprineti poremećaju regulacije neurotransmitera i povećanju psihološke zavisnosti.

Istraživanja takođe pokazuju da prestanak pušenja može doprineti poboljšanju raspoloženja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti kod mnogih ljudi.

Pušenje i anksioznost

Mnogi pušači navode da puše kada su pod stresom ili osećaju nervozu. Međutim, studije ukazuju da pušenje može biti povezano sa višim nivoom anksioznosti i hroničnog stresa.

Nikotin izaziva kratkotrajnu stimulaciju nervnog sistema, ali istovremeno doprinosi oscilacijama neurotransmitera i razvoju zavisnosti. Kada nivo nikotina opadne, javljaju se simptomi napetosti i nervoze, što dodatno pojačava potrebu za novom cigaretom.

Tako nastaje začarani krug u kojem pušenje kratkoročno ublažava simptome nikotinske krize, ali dugoročno može održavati osećaj anksioznosti.

Pušenje i psihoze

Neka istraživanja ukazuju da pušenje može biti povezano sa povećanim rizikom od razvoja psihotičnih poremećaja, uključujući shizofreniju i druge psihoze.

Kod osoba koje već imaju psihijatrijske poremećaje stopa pušenja je značajno viša nego u opštoj populaciji. Naučnici smatraju da na to utiče kombinacija bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.

Važno je naglasiti da pušenje nije jedini uzrok psihoza, ali se smatra jednim od faktora koji mogu doprineti većem riziku kod predisponiranih osoba.

Pušenje i demencija

Sve više studija ukazuje na vezu između pušenja i povećanog rizika od kognitivnog pada i demencije. Duvanski dim oštećuje krvne sudove, povećava oksidativni stres i utiče na cirkulaciju mozga, što može doprineti propadanju moždanih ćelija tokom godina.

Pušenje se povezuje sa većim rizikom od vaskularne demencije, ali i sa povećanim rizikom od razvoja Alzheimerove bolesti.

Nikotin, oksidativni stres i mozak

Mozak je posebno osetljiv na oksidativni stres jer troši velike količine kiseonika i ima visok energetski metabolizam. Slobodni radikali iz duvanskog dima mogu oštetiti neurone, krvne sudove mozga i ćelijske membrane.

Dugotrajna izloženost oksidativnom stresu povezuje se sa ubrzanim starenjem mozga i neurodegenerativnim bolestima.

Da li prestanak pušenja može pomoći mentalnom zdravlju?

Iako prvi dani bez cigareta mogu biti praćeni nervozom i razdražljivošću, istraživanja pokazuju da dugoročni prestanak pušenja često dovodi do poboljšanja mentalnog zdravlja.

Kod mnogih bivših pušača dolazi do:

• smanjenja anksioznosti
• stabilnijeg raspoloženja
• manjeg nivoa stresa
• boljeg kvaliteta sna
• poboljšanja koncentracije

Zbog toga stručnjaci danas sve češće naglašavaju da prestanak pušenja nije važan samo za zdravlje srca i pluća, već i za očuvanje mentalnog i kognitivnog zdravlja.

Pročitajte kako pušenje utiče na celokupan organizam: kliknite ovde

Pušenje može uticati na raspoloženje, stres, kognitivne funkcije i rizik od demencije. Pročitajte šta kažu medicinska istraživanja.

Reference

PMC – Smoking and Mental Health

NCBI Bookshelf – Tobacco Smoking and Nicotine

PMC – Smoking and Depression

BMJ – Smoking Cessation and Mental Health Benefits

The Lancet Psychiatry – Smoking and Psychosis

Alzheimer’s Society – Smoking and Dementia Risk

PMC – Oxidative Stress and Neurodegeneration