U letnjim mesecima, kada smo na godišnjem odmoru i želimo da uživamo u potpunosti u čarima sunca i morskih talasa, često nas neprijatno iznenadi nagli bol u uvu. O čemu se radi ? Kako pomoći?
autor: dr Ana Vukićević Milanović, specijalista otorinolaringologije
Najverovatnije je u pitanju zapaljenski proces mekih tkiva spoljašnjeg slušnog hodnika, Otitis externa. Prisutna je bolna osetljivost ušne školjke, a često i ograničeno i bolno otvaranje usta. Neretko, povišena telesna temperatura i otok regionalnih limfnih čvorova. Predisponirajući faktori za nastanak zapaljenja su maceracije kože uva vodom, povreda prilikom čišćenja štapićem itd. Pacijenti koji boluju od ekcema, alergija, psorijaze i seboreje su skloniji razvoju otitis externa.
PLIVAČKO UVO
Otitis externa difusa– oboljenje je difuzno zapaljenje mekih tkiva spoljašnjeg slušnog hodnika. Učestalo je leti, kada usled porasta spoljnje temperature svi pribegnu rashlađivanju u bazenima, jezerima ili moru. Upravo iz ovog razloga o otitsu extrena često pričamo kao o plivačkom uvu.
Do njega dolazi najčešće usled prethodnih mehaničkih povreda kože spoljašnjeg slušnog hodnika (najčešće higijenskim štapićima za uši). Koža u spoljašnjem uvu je masna, snadbevena je cerumninoznim žlezdama , koje produkuju cerumen- ušnu mast ili vosak. Upravo je on taj koji igra, vrlo značajnu, protektivnu ulogu i sprečava direktno dejstvo mikroba na kožu ove regije. No, cerumen nam često smeta, te težimo da ga uklonimo i od istog uvo očistimo. U takvim uslovima, naročito kada je uvo izloženo vlažnoj sredini (plivanje), koža spoljašnjeg uva postaje poroznija za mikroorganizme, i tada dolazi do zapaljenskog procesa. Osećamo jak bol u uvu, prisutna je sekrecija iz uva, a dešava se i da slabije čujemo.
Kliničkim pregledom ovakvog pacijenta obično zatičemo otok i crvenilo kože spoljašnjeg slušnog hodnika. Često je on jako sužen, pa ne možemo imati adekvatan uvid u stanje bubne opne. Postoji bolna osetljivost tragusa, regije ispred uške. Kroz jako sužen spoljašnji slušni hodnik, onemogućena je normalna sprovodljivost zvučnih talasa, pacijent navodi da mu je uvo zaglunuto ili da slabije čuje.
Na pregledu se može uzeti bris uva za mikrobiološku analizu, ali često na osnovu izgleda sekreta, možemo pretpostaviti da li se radi o bakterijskoj ili gljivičnoj infekciji.
Terapija ovog stanja se uglavnom svodi na lokalnu aplikaciju antibakterijskog ili antimikotičnog leka u spoljašnji slušni hodnik, u zavisnosti od uzročnika.
U njega se plasira nekoliko cm duga gaza, na koju je prethodno nanet lek. Ova gaza- štrajfna, se menja prosečno svakog drugog dana, a lečenje obično traje 7 dana. Mogu se koristititi i antibiotske kapi koje se nakapavju u obolelo uvo tri puta na dan. Ako je klinička slika zakomplikovana otokom žlezda oko uva ili povišenom telesnom temperaturom, pribegavamo i per os antibiotskoj terapiji.
BOL U UVU KOD DIJABETIČARA
Posebnu pažnju zahtevaju pacijenti koji boluju od dijabetesa. Kod njih ova bezazlena infekcija, obično znatno duže traje i postoji veća verovatnoća za komplikacije , najčeše u vidu širenja zapaljenskog procesa na okolne koštane strukture. Ova forma bolesti zove se otitis externa maligna.
Najčešće je uzrokovana bakterijom Pseudomonas aeruginosa, nešto ređe S. aureus-om. Bolest se obično javlja kod pacijenata sa neregulisanim dijabetesom, u fazi pogoršanja osnovne bolesti. Počinje kao obični otitis externa, praćen bolom, nagluvošću, sekrecijom iz uva. Slabo reaguje na uobičajenu terapiju, praćen je otokom mekih tkiva vrata, regionalnom limfadenopatijom i povišenom telesnom temperaturom. Ovakvog pacijentna je nakon pregleda neophodno uputiti na dodatnu laboratorijsku i radiografsku dijagnostiku, zbog potencijalnog osteomijelitisa temporalne kosti, kao i daljih endokranijalnih komplikacija.
Terapaija ovog stanja je poprilično urgentna, svodi se na sistemsku primenu antibiotika širokog spektra , adekvatnu toaletu uva i lokalnu terapiju, a u slovima postojanja razvijene kompikacije neophodan je hirurški pristup lečenju.
BOL U UVU I ZAPALJENJE FOLIKULA DLAKE
Otitis extrena circumscripta- furunculosis je lokalizovano zapaljenje najčešće spojašnjeg dela spojnog slušnog hodnika. Najčešći uzročnik infekcije je S. aureus.
Furunkuloza je zapaljenje folikula dlake u koži, dolazi do stvaranja organizovane gnojne kolekcije- abscesa oko folikula dlake. Pacijenti se kao i kod prethodne forme bolesti žale na bol u obolelom uvu, koji se obično pojačava otvaranjem usta. Ukoliko je promena veća, te zatvara veći deo lumena kanala, tada je izražena nagluvost.
Kliničkim ORL pregledom pacijenta uočavamo bolno osteljivu izbočinu na koži spoljašnjeg slušnog hodnika. Dešava se, da ako čir spontano pukne , dođe do oslobađanja gnojnog sadržaja koji uočavamo pregledom.
Kod pacijenata koji pokazuju sklonost ka stvaranju furunkula, bilo to u koži spoljašnjeg uva, ili na drugim lokalizacijama na telu treba razmišljati i u smeru opštih oboljenja koja dovode do imunodeficijencije (dijabetes).
Terapija se sastoji u lokalnoj primeni antibiotika, često u kombinaciji sa kortikosteroidima, a sve nakon adekvatne toalete uva. U određenom broju slučajeva, kada situacija nalaže, neophodno je učiniti hiruršku inciziju abscesa u cilju oslobađanja gnojnog sadržaja. Komplikovanije forme bolesti sa otokom regionalnih limfnih nodusa i povišenom telesnom temperaturom lečimo istovremenom primenom antibiotika najčesće u kapsuliranom obliku.
GLJIVIČNO ZAPALJENJE KOŽE SPOLJAŠNJEG SLUŠNOG KANALA-Otitis externa mycotica
Predisponirajući faktori za nastanak ove forme bolesti su rad u uslovima povišene vlažnosti vazduha, smanjena opšta otpornost organizma, kao i prethodna dugotrajna upotreba antibiotika. Najčesći prouzrokovači ove infekcije su Candida albicans i Aspregilus niger.
Pacijenti se primarno žale na nesnosan svrab u uvu, bol u početku nije izražen a uvo najčesće počinje i da boli onda kada se dogodi sekundarna bakterijska infekcija.
Pregledom na koži kanala obično zatičemo u slučaju- aspergilusne infekcije crnkaste kolonije gljivica, a u slučaju kandidijaze beličast- sirast sekret.
Od presudnog značaja u terapiji je svakodnevno mehaničko uklanjanje sekreta aspiracijom- toaleta uva, a nakon toga i lokalna aplikacija antimikotičnih lekova.
SVRAB UVA
Već je napomenuto da su oboljenjima kože spoljašnjeg slušnog hodnika sklonije osobe atopijske konstitucije. Kod njih se otitis externa eczematosa javlja kao alergijski dermatitis kože i posledica je senzibilizacije na različite alergene.
Pacijenti se žale na svrab uva, a bol se javlja, kao i kod prethodnog oblika bolesti, onda kada nastupi i sekundarna bakterijska infekcija , kao posledica češanja uva.
U spoljašnjem slušnom hodniku , otoskopijom uglavnom zatičemo suve ljuspice na koži.
U lečenju je i ovde primarna toaleta uva aspiracijom , i lokalna upotreba kortikosteroidnih masti.
I šta je, zapravo, važno kada sve ovo znamo?
-
Na prvom mestu ne treba sprečavati prirodne procese u organizmu i nemilosrdno se boriti protiv cerumena agresivnim uklanjajem. Njegova je uloga zaštitna na kožu spoljašnjeg uva. Kod osoba kod kojih se on pojačano stvara rešenje je periodičan odlazak ORL specijalisti i toaleta uva ispiranjem čepova cerumena.
-
Ne kupati se u prljavim, zagađenim vodama, mikrobiološki neispravnim.
-
Osobe koje su sklone upalama spoljašnjeg uva mogu koristiti zaštitne čepiće za uši.
-
Ukoliko se upala uva dogodi i ako smo prethodno ispoštovali, potreban je pregled i adekvatna terapija.
