Ljudi koji duže spavaju imaju dva puta veće šanse da obole od demencije. Nova istraživanja sugerišu da se dužina spavanja u toku noći i rizik od razvoj demencije mogu povezati.
Alchajmerova bolest pogađa milione ljudi širom sveta i očekuje se da će broj obolelih i dalje vrtoglavo rasti. Procenjuje se da od demencije boluje preko 46 miliona ljudi i da će se do 2050. godine ovaj broj udvostručiti. Rizik od razvoja bolesti raste sa godinama a finansijska podrška koju ova bolest zahteva je ogromna.
Nova, velika studija sprovedena u SAD-u sugeriše da
ljudi koji duže spavaju mogu imati povećan rizik od razvoja demencije.
Istraživanje je predvodio dr Sudha Seshadri, profesor neurologije na Boston University School of Medicine, a rezultati su objavljeni u časopisu Neurology. (NEJM – Incidence of Dementia over Three Decades in the Framingham Heart Study: Claudia L. Satizabal, Ph.D., Alexa S. Beiser, Ph.D., Vincent Chouraki, M.D., Ph.D., Geneviève Chêne, M.D., Ph.D., Carole Dufouil, Ph.D., and Sudha Seshadri, M.D.)
Istraživači su analizirali podatke iz Framingham Heart studije (FHS). To je velika kohortna studija koja je počela 1948.g i uključuje 5,209 muškaraca i žena između 30 i 62 godine života u gradu Framingham, Masačusets, SAD. Originalna svrha studije je bila da se identifikuju rizični faktori za razvoj kardiovaskularnih bolesti. U svrhu ovog istraživanja analizirani su podaci 2457 učesnika studije čija je prosečna starost 72 godine.
U FHS studiji, ispitanici su davali informacije o tome koliko dugo obično spavaju tokom noći. Istraživači su ispitanike pratili narednih 10 godina kako bi zabeležili kod koga je došlo do razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.
Tim istraživača otkrio je da
ljudi koji spavaju redovno 9 sati tokom noći ili duže, imaju dva puta veće šanse da dobiju Alchajmera tokom narednih 10 godina.
Dodatno, kako glavni autor studije objašnjava, zapazili su i da u razvoju demencije važnu ulogu igra stepen obrazovanja pa je rizik od razvoja demencije manji kod obrazovanijih ljudi u odnosu na one nižeg obrazovnog nivoa, kada spavaju podjednako dugo.
Studija otkriva i da ljudi koji spavaju duže imaju manji volumen mozga. Ali, s obzirom da je studija observacijska, ne može se tačno utvrditi uzrok ovakvih rezultata.
Istraživači sumnjaju da je preterano spavanje verovatno pre simptom nego uzrok neuronskih promena koje nastaju sa demencijom. Pretpostavlja se da je produženi san, način na koji mozak pokušava da ukloni nastajanje beta-amiloidnih plaka, koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću.
Zato, smanjenjem dužine spavanja ne smanjuje se rizik za razvoj demencije već samo pojačava umor.
Autori veruju da rezultati njihove studije mogu biti putokaz za detekciju demencije u budućnosti. Jedan od autora studije doktor nauka Matthew Pase, ocenio je značaj rezultata do kojih su došli on i njegove kolege:
„Dužina spavanja može biti koristan alat u kliničkoj praksi kao jedan od prediktora rizika od razvoja demencije u narednih deset godina,“
kaže Pase.
