Simpatička hiperaktivnost kod mladih/sredovečnih pacijenata (30-65 godina starosti) predstavlja značajan faktor za pojavu i dalji razvoj hipertenzije.
Štetnom dejstvu simpatičke hiperaktivnosti najviše su izložena tri profila pacijenata:
- Izloženi hroničnom stresu,
- Pušači,
- Gojazni/dijabetes tipa 2.
Simpatička hiperaktivnost kod njih, između ostalog, dovodi do hipertenzije kao i do ubrzane srčane frekvencije. Kako je srčana frekvencija značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, kao i prediktor mortaliteta, to nam ukazuje da ovi pacijenti imaju značajno povećan rizik od pojave neželjenih i fatalnih događaja (šlog, infarkt, smrt…). Usled toga, kod ovih pacijenata je neophodno, pored kontrole krvnog pritiska, kontrolisati i lečiti ubrzani srčani ritam.
U terapiji hipertenzije se ne obraća dovoljno pažnje na visinu pulsa koji je značajan riziko-faktor za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
ŠTA JE SIMPATIČKA HIPERAKTIVNOST?
U organizmu se kao odgovor na stresnu situaciju aktivira simpatički deo nervnog sistema i pojačano luči adrenalin koji je odgovoran za porast krvnog pritiska i ubrzanje rada srca. Adrenalin je takođe odgovoran i za oštećenja strukture unutrašnjeg zida arterija i ubrzanu pojavu arterosklerotskih promena.
Savremeni način života koji podrazumeva brzinu i stalnu izloženost stresu, konzumiranje nezdrave hrane kao i pušenje, doprineo je da sve veći broj mladih ljudi ima simpatičku hiperaktivnost pa samim tim i bolesti srca i krvnih sudova. Koliko je problem veliki i društveno opterećujući govori i podatak Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2006. godine, da svaka druga osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak i pri tom postoji stalna tendencija rasta ovog oboljenja.
KOJE VREDNOSTI PULSA SU SIGNAL ZA UZBUNU?
Uobičajenim se smatra broj otkucaja od 60 do 100 u minuti, sve ispod toga predstavlja usporen srčani rad, bradikardiju, a iznad toga- tahikardiju. Ipak, najoptimalnije je da se broj otkucaja u minuti održava oko 80.
Ukoliko je vrednost pulsa nakon neke intenzivnije fizičke aktivnosti povećan to nije razlog za zabrinutost i uzbunu već normalno stanje. Razlog za zabrinutost postoji ukoliko je broj srčanih otkucaja viši u stanju mirovanja i u toku noći.
Kada je reč o krvnom pritisku, on kod mlađih osoba ne bi trebalo da prelazi 140/90 mmHg, 160 kod starijih, a kod osoba koje pate od dijabetesa trebalo bi da bude i niži (DKP<85 mmHg). Usporavanjem srčane frekvencije smanjuje se učestalost neželjenih kardiovaskularnih događaja.
ŠTA MOŽETE URADITI SAMI?
- Prilikom merenja visine krvnog pritiska, obavezno izmerite i zabeležite vrednost pulsa. O visini pulsa izvestite vašeg kardiologa prilikom naredne posete.
- U svoj kalendar obaveza ubeležite i termin za preventivni kardiološki pregled. Prvi simptomi koji ukazuju na bolest srca i krvnih sudova najčešće se manifestuju u odmaklim stadijumima bolesti pa su preventivni pregledi od izuzetnog značaja.
- Smanjite unos soli. Prilikom pripremanja hrane umesto soli koristite druge začine. Takođe, čitajte deklaracije kako bi imali uvid u količinu soli koju određene namirnice sadrže i izbegavajte one sa visokim sadržajem.
- Prekinite konzumiranje duvana. Svaka popušena cigareta povećava lučenje adrenalina. Razmislite koliku štetu nanosite svom srcu pušenjem 10 i više cigareta na dan.
- Smanjite stres. Dobrom organizacijom života moguće je pored posla pronaći vremena i za relaksaciju, odmor i druženje sa prijateljima. Pronalaženje balansa između poslovnog i privatnog života sigurno će ublažiti rekaciju organizma na stres.
- Hranite se zdravo. Izbegavajte zasićene masnoće, proste šećere, so, masna mesa. Povrće i voće neophodno je da budu sastavni deo svakodnevne ishrane. Za održanje dobrog zdravlja obezbedite dovoljan unos antioksidanata.
- Redovno uzimajte terapiju koju vam je propisao vaš lekar.
