Lider-žena ili muškarac, ko je bolji?

Lider – Šta ženu čini boljim liderom od muškarca i zašto su na većini značajnih menadžerskih pozicija ipak muškarci?

autor: mr ph. Aleksandra Dumić

Dobro je poznata činjenica da se na vodećim pozicijama kao i na svim pozicijama koje nose veće odgovornosti ali i veće benefite dominanto nalaze muškarci, dok su za ženski pol rezervisani poslovi bez velikog uticaja.

Tri muška objašnjenja ove pojave su:

• žene nisu dovoljno sposobne

• žene nisu dovoljno zainteresovane

• čak i kada su dovoljno sposobne i dovoljno zainteresovane, žene nisu u stanju da izađu iz svog staklenog zvona, nevidljive barijere koja ih sprečava da napreduju a koja je nastala zbog predrasuda i stereotipa koji su im nametnuti.

Glavni razlog za polnu nejjednakost u menadžemntu je naša nesposobnost (i žena i muškaraca) da uočimo razliku između samopouzdanja i kompetentnosti.

Pogrešno interpretiramo znake samopouzdanja kao znake kompetencije. Prilikom borbe za lidersku poziciju, glavna prednost muškaraca nad ženama je arogancija prikrivena šarmom i harizmom, a koja je vrlo često zamenjena potencijalom za liderstvo.

POTREBA DA SE IZABERE LIDER

Postoje saznanja da grupe koje nemaju lidera imaju prirodnu tendenciju da za čoveka koji će biti „prvi među jednakima“ izaberu samoorjentisane ljude sa previše samopouzdanja i narcizma, a pomenute karakteristike ličnosti, jasno, nisu jednako zastupljene kod žena i muškaraca.

Frojd kaže da se pomenuti psihološki proces, potreba da se izabere lider, dešava jer grupa ljudi ispoljava prirodnu želju da zameni svoj sopstveni narcizam koji ne ispoljava u pravom intenzitetu, narcizmom svog lidera, pa je tako njihova ljubav prema lideru skrivena ljubav prema samom sebi.

“Narcizam druge osobe”, kaže Frojd, “izuzetno je privlačan za one koji su se odrekli dela njihovog sopstvenog narcizma… kao da im se divimo što su uspeli da sačuvaju to blaženo stanje uma.”

LIDER-ČOVEK KOJI JE SKROMAN I PONIZAN

Povedeni ovim činjenicama, muškarci širom sveta žive u ubeđenju da su pametniji od žena. Ipak, arogancija i preterano samopouzdanje su obrnuto proporcionalni talentu za liderstvo, sposobnosti da se izgradi i održi izuzetno efikasan tim, da se inspirišu ljudi, da se sebičnost ostavi sa strane u cilju rada i ostvarivanja zajedničkih interesa.

Istina je da su pravi dugogodišnji lideri u sportu, politici i biznisu, ljudi koji su skromni i ponizni, a dobro je poznate da se ove osobne prirodno i vaspitanjem češće javljaju kod osoba ženskog pola.

Pored toga, žene imaju mnogo bolju emotivnu inteligenciju od muškaraca, što ženama liderima daje dodatni kvalitet. Istraživanje koje je nedavno sprovedeno na više od 23000 učesnika iz 26 različite kulture, ukazuje na to da su žene osetljivije, razumnije i skromnije od muškaraca dok su muškarci arogantniji, manipulativni i skloniji riziku od žena.

NEKOMPETENTNI LJUDI NA VODEĆIM POZICIJAMA

Najveći paradoks je činjenica da iste psihološke karakteristike koje omogućavaju muškarcima da se uzdignu na vrh korporacije ili politike, odgovorni su i za njihovo vrtoglavo propadanje na istim pozicijama.

Drugim rečima, ono što je potrebno da bi se dobio posao ne samo da nije isto nego je potpuno suprotno onome što je potrebno da bi se posao obavljao kako treba. Kao rezultat svega navedenog, širom sveta se na vodećim pozicijama nalazi previše nekompetentnih ljudi pa su i smene na ovim pozicijama izuzetno česte.

KOJE OSOBINE TREBA DA IMA LIDER?

Razlog loše socijalne karakterizacije lidera danas je poremećena slika o tome koje osobine treba da krase jednog vođu: narcizam, makijavelizam, sposobnost laganja i pretvaranja, psihopatija, što su osobine poremećaja ličnosti.

Činjenica je da najveći broj lidera današnjice, u politici ili biznisu, vrlo brzo završi svoju karijeru. Najveći broj nacija, kompanija, udruženja i organizacija su loše vođeni, dobro liderstvo je uvek bio izuzetak a ne norma.

ODNOS PREMA TIMU

Nažalost, odnedavni pokušaji žena da se izjednače sa muškarcima na vodećim pozicijama fokusirani su na usvajanju baš tih loših disfunkcionalnih osobina liderstva. Najveći broj karakteristika koji treba da krase pravog prirodnog lidera nalaze se kod ljudi koji svojom pojavom nisu u stanju da zadive velike narodne mase.

Pregled studija koji su sproveli Alice Eagly i kolege govori o tome da su žene, onakve kakve su u osnovi, u stanju da bolje prihvate liderske strategije od muškaraca. Žene menadžeri mnogo lakše zadobijaju poverenje, efikasno predstavljuju svoju viziju, dele odgovornosti i mentorišu, njihov pristup rešavanju problema je mnogo fleksibilniji i kreativniji i žene češće pristupaju nagrađivanju svojih direktno podređenih od muškaraca.

Nasuprot tome, menadžeri muškarci se statistički manje vezuju i lošije komuniciraju sa svojim podređenima, a vrlo su šturi i u njihovom nagrađivanju.

Nema sumnje da je put žena do liderskih pozicija pun prepreka ali je veći socijalni problem što prepreke na istom putu za muškarce gotovo da ne postoje. Rezultat je razvoj patološkog sistema koji nagrađuje muškarce a kažnjava žene, na štetu svima.