U prethodnih nekoliko godina, godži bobice (Lycium barbarum L.) su poprimile veliku pažnju i popularnost, što naučnika, što opšte javnosti, posle otkrića zdravstvenih benefita njihove konzumacije.
Vekovima ranije korišćene su u tradicionalnoj kineskoj medicini, a u Evropu su donete u 18. veku. Zbog velike potražnje, danas se gaji i na Zapadu, a najčešće se prave sokovi, džemovi i poslastice od testa.
Godži bobice su elipsoidnog oblika, naranžasto-crvene boje, a ukus se opisuje kao slatko-pikantni. Poznate su i pod nazivom ’’Chinese wolfberry’’, verovatno zbog toga što su kineski zemljoradnici primetili vukove kako ih jedu. Kina je glavni proizvođač ovog voća.
Sušene bobice se obično prvo skuvaju, pa se onda koriste u čajevima, kineskim supama, ili u kombinaciji sa mesom ili vegetarijanskim jelima, a mogu biti ukusan dodatak ovsenim kašama, musliju, salatama i jogurtima.
Godži bobice su superhrana
Verovatno ste čuli da godži bobice spadaju u tzv. ’’superfood’’. Smatra se da su zaradile ovu titulu i stekle popularnost zbog navodne sposobnosti da učestvuju u sprečavanju nastanka nekih hroničnih bolesti, kao što je kancer, ateroskleroza i dijabetes, kao i zbog povoljnog dejstva na gubitak telesne mase.
Bobice ili suplementi na bazi bobica mogu biti korisni kod hroničnih oboljenja očiju, kao i kod poboljšanja lipidnog profila i oksidativnog stresa kod ljudi sa metaboličkim sindromom.
Najviše proučavane aktivne supstance ovih bobica jesu polisaharidi, fenoli i karotenoidi. U studiji na svežim i sušenim bobicama iz Južne Italije je dokazano da sadrže vitamin E, minerale i vlakna. Proučavano ulje bobica sadržalo je liposolubilne antioksidanse, a pokazano je da u in vitro uslovima usporava rast ćelija adenokarcinoma debelog creva.
Dodatno, smatra se da mogu povoljno uticati na imuni sistem, krvni pritisak, regulisati nivo šećera u krvi i usporiti proces starenja.
Koja svojstva godži bobica je nauka potvrdila?
Do danas su sprovedene mnoge studije u kojima je izučavan odnos između delovanja godži bobica i toga kako organizam podnosi ugljene hidrate. Meren je nivo šećera u krvi kod zečeva koji boluju od dijabetesa pre i posle korišćenja preparata na bazi bobica. Rezultati eksperimenta su bili nedvosmisleni – pokazano je da se značajno smanjio nivo glukoze u krvi kod ovih zečeva, posle 10 dana tretmana.
Izučavano je i kako polisaharidi iz godži bobica utiču na ukupan holesterol, LDL i HDL, kao i trigliceride. U eksperimentu su učestvovale dve grupe miševa: oni koji su bili na dijeti bogatoj mastima, a istovremeno primale polisaharide bobica, i oni na dijeti bogatoj mastima, ali bez polisaharida bobica. Miševima koji su konzumirali polisaharide smanjio se nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola (’’lošeg holesterola’’) i triglicerida, a povećao nivo HDL holesterola (’’dobrog holesterola’’).
U tradicionalnoj kineskoj medicini, godži bobice su korišćene prvenstveno da bi se sprečio nastanak i razvoj malignih bolesti. Godži bobice imaju imunostimulatornu aktivnost. U mnogim testovima je potvrđeno da njihove aktivne komponente dovode do ćelijske smrti malignih ćelija, te da sprečavaju njihovo umnožavanje.
Interesantno je da su bobice takođe izvor skopoletina, za koji je dokazano da inhibira rast malignih ćelija u raku prostate. U jednom eksperimentu je takođe dokazano da aktivni sastojci bobica usporavaju rast HeLa ćelija (najšire upotrebljavane ljudske ćelije u eksperimentima, izvedene iz ćelija kancera grlića materice), a pretpostavlja se da je mehanizam indukcija apoptoze (ćelijske smrti).
Hemijska analiza bobica je pokazala da one ispoljavaju i antioksidativnu aktivnost (deluju protiv slobodnih radikala). Ovo dejstvo se najpre pripisuje flavonoidima, polisaharidima i vitaminima.
Mere opreza i interakcije sa antikoagulantom – varfarinom
Iako godži bobice imaju mnoga povoljna dejstva na zdravlje, ipak se savetuje opreznost pri njihovoj upotrebi zbog mogućnosti pojave neželjenih dejstava.
Iako je 1989. godine testirano prisustvo atropina (toksičnog alkaloida) u biljci, nisu zabeleženi slučajevi trovanja istim.
Veću pretnju predstavljaju alergijske reakcije posle konzumiranja, uprkos tome što su one veoma retke. Pacijenti su razvijali anafilaksu (veoma ozbiljnu alergijsku reakciju), urtikariju (reakciju na koži) na rukama, dlanovima i usnama, edem, poteškoće u disanju i rinitis. T
akođe, zabeleženi su slučajevi interakcije godži bobica i varfarina – primećeno je pojačano krvarenje iz nosa i rektuma, pa je korišćenje proizvoda na bazi godži bobica sa antikoagulantnom terapijom kontraindikovano.
S obzirom na to da su interakcije lekova sa godži bobicama nedovoljno rasvetljene, pacijenti koji su na terapiji lekovima uske terapijske širine bi trebalo da budu na oprezu.
Ukoliko želite da saznate više o ovoj temi:
