Tokom trudnoće u telu žene dešava se niz promena kako bi se telo pripremilo za porođaj. Većina tih promena nastaje pod dejstvom hormona i jedan od njih je relaksin.
Relaksin je hormon koji se stvara u jajnicima od strane žutog tela i oslobađa u sistemsku cirkulaciju. Tokom trudnoće ovaj hormon oslobađa i placenta, kao i sluznica materice.
Kod muškaraca hormon relaksin luči žlezda prostata i može se naći u semenoj tečnosti, ali ga kod muškaraca nema u krvi.
Čemu služi relaksin u ljudskom organizmu
Relaksin je ključan za proces reprodukcije kod žena. Njegov efekat je najbolje opisati na primeru ženskog reproduktivnog ciklusa i trudnoće.
Nivo relaksina raste posle ovulacije, tokom druge faze menstrualnog ciklusa. U ovoj fazi relaksin opušta zid materice i priprema sluznicu materice za trudnoću. Ukoliko ne dođe do začeća njegov nivo opada do sledećeg ciklusa.
Ukoliko do začeća dođe nivo relaksina nastavlja da raste tokom prvog trimestra pomažući u implantaciji oplođene jajne ćelije i rastu placente.
Najviši nivo relaksina u krvi se dostiže u trećem trimestru. U ranoj fazi trudnoće, kako beba raste, relaksin takođe sprečava kontrakcije zida materice i prevremeni porođaj. Relaksin reguliše kardiovaskularni sistem i rad bubrega kod trudnica i pomaže u adaptaciji na povećanu potrebu za kiseonikom i hranljivim materijama.
Smatra se da taj efekat postiže tako što opušta krvne sudove kako bi se povećao protok krvi ka placenti i bubrezima.
Kako trudnoća odmiče relaksin izaziva rupturu membrana koje okružuju fetus i na kraju trudnoće, kada počne porođaj, opušta ligamente karlice i omekšava i širi grlić materice kako bi beba mogla da izađe.
Uloga relaksina kod muškaraca nije dovoljno jasna. Smatra se da može da poveća pokretljivost spermatozoida u semenoj tečnosti.
Koje još efekte u organizmu ima relaksin
Relaksin pripada istoj familiji hormona kao i insulin. Poslednjih 10 godina otkriveno je nekoliko peptida sličnih relaksinu, iako njihova funkcija još uvek nije potpuno jasna.
Studije su pokazale da relaksin deluje i na druge sisteme u organizmu, a ne samo na reproduktivni sistem.
Relaksin smanjuje fibrozu tkiva u bubrezima, srcu, plućima i jetri i ubrzava zarastanje rana. Fibroza tkiva je proces stvaranja tvrdog tkiva usled zapaljenja, što dovodi do nastanka ožiljaka i gubitka funkcije organa. Takođe, relaksin može da utiče na krvni pritisak tako što opušta krvne sudove, ubrzava rast novih i ima protivupalno dejstvo.
Sva ova svojstva čine relaksin potencijalnim kandidatom za primenu u terapiji velikog broja poremećaja i bolesti.
Regulacija nivoa relaksina u organizmu
Kontrola oslobađanja relaksina kod ljudi još uvek nije u potpunosti razjašnjena. Veruje se da produkciju relaksina u jajnicima tokom menstrualnog ciklusa stimuliše lutenizirajući hormon (LH) koji stvara hipofiza, a u trudnoći humani horionski gonadotropin (hCG) iz placente. Ostaje nejasno da li relaksin može da utiče na hipofizu i fetus, tj. na lučenje ova dva hormona, kako bi mehanizmom povratne sprege regulisao sopstveno oslobađanje.
Dejstvo relaksina na reproduktivni sistem i ostale organe se ostvaruje preko aktivacije specifičnih receptora na ovim tkivima.
Šta ako imam previše relaksina?
Poremećaj sekrecije relaksina nije detaljno objašnjen. Studije ukazuju da je visok nivo relaksina u cirkulaciji kod trudnica povezan sa prevremenim porođajem, po svoj prilici preko njegovog efekta na rupturu fetalne membrane i otvaranje grlića materice. Dalja istraživanja su neophodna kako bi se potvrdila ova otkrića.
A šta ako imam premalo relaksina?
Ima dokaza da nizak nivo relaksina može da doprinese nastanku skleroderme, stanja u kojem je koža tvrda i zadebljala. To je posledica fibroznih promena i nastanka ožiljnog tkiva na koži. Pored kože, promene zahvataju i vezivno tkivo pluća, stomaka, krvnih sudova i postepeno dovode do gubitka funkcije ovih organa.
Nivo relaksina još uvek nije zvanično doveden u vezu ni sa jednom bolešću, ali izaziva veoma veliko interesovanje naučnika. Oni se nadaju da će u narednim godinama otkriti prirodu i izvor prohormona za relaksin i saznati više o receptorima za relaksin na ćelijskom i subćelijskom nivou. Klinički eksperimenti sa čistim hormonom će detaljnije objasniti njegovu ulogu, pre svega u procesu reprodukcije, kao i moguću primenu u terapiji raznih akušerskih i ginekoloških poremećaja i bolesti vezivnih tkiva.
