Menierova bolest je oboljenje unutrašnjeg uha i najčešći uzrok akutnog vertiga sa gubitkom sluha. Ovo oboljenje nastaje usled povećanog pritiska tečnosti (endolimfa) u unutrašnjem uhu. Uobičajenom napadu Menierove bolesti prethodi osećaj zapušenosti u jednom uvu, varirajući pad sluha ili zujanje.
Menierova bolest se manifestuje jakim vrtoglavicama, mučninom, povraćanjem. Bolest se pojavljuje u napadima. Napadu prethodi osećaj zapušenosti uha, pojavljuje se nagluvost u jednom uhu, osećaj punoće i šum. Napad vrtoglavice kada je u pitanju Menierova bolest može trajati od 20 minuta do 24h (u većini slučajeva 2 do 4h). Nakon napada sledi period izraženog umora ili iscrpljenosti.
Bolest počinje uglavnom u četrdesetim i pedesetim godinama života. U početku je poremećaj sluha reverzibilan odnosno u periodu između napada sluh se poboljšava. Tokom vremena dolazi do progresivnog jednostranog gubitka sluha, dok osećaj zujanja postaje stalan. U početnim fazama bolesti između napada većina pacijenata nema problem sa ravnotežom. Međutim kako bolest napreduje dolazi do značajnijeg oštećenja vestibularnog čula što može uzrokovati da pacijent ima probleme sa ravnotežom i između napada. Ovi problemi najčešće su u vidu nestabilnosti pri naglim pokretima i okretima.
Vremenim dolazi do progresivnog jednostranog gubitka sluha, a jačina napada vertiga se smanjuje.
ZAŠTO NASTAJE MENIEROVA BOLEST
Tačan uzrok Menijerove bolesti je nepoznat. Teorije navode cirkulatorne probleme, virusne infekcije, alergije i autoimune reakcije, migrenu i genetsku predispoziciju. Oboleli od Menierove bolesti navode okidače koji provociraju napade: kao što su stres, preterana radna opterećenost, umor, emocionalni poremećaji, različite bolesti, promene pritiska, određena hrana i preterani unos soli u ishrani.
KAKO SE LEČI MENIEROVA BOLEST
Menierova bolest se ne može izlečiti. Terapija koja se primenjuje usmerena je na poboljšanje stanja i smanjenje progresije bolesti.
Cilj terapije Menierove bolesti je da se smanji učestalost i jačina vrtoglavica, uspori tok bolesti kako bi se sluh što duže sačuvao.
Mnogo je faktora koji mogu inicirati napad i uticati na tok bolesti pa se kao najkonzervativnija i najdugotrajnija terapija Menierove bolesti preporučuje smanjen unos soli i korišćenje diuretika. Cilj ove terapije je da se smanji pritisak tečnosti u unutrašnjem uvu. Preporučuje se izbegavanje stresa, prestanak konzumacije duvana i alkohola, umerena fizička aktivnost (intenzivnu treba izbegavati) kao i svih faktora koje bolesnik prepoznaje kao okidače napada.
U terapiju se mogu uključiti i vestibularni supresanti (na primer diazepam, antiemetici). Upotreba ovih lekova ograničena je na akutnu vrtoglavicu. Dugotrajna upotreba nije preporučljiva čak štaviše, štetna je. U terapiji se koriste i lekovi koji poboljšavaju mikrocirkulaciju unutrašnjeg uha kakav je betahistin. Ova vrsta lekova može dovesti do ublažavanja simptoma.
INJEKCIJE KORTIKOSTEROIDA
Kod velikog broja pacijenata sve prethodno navedene mere nisu dovoljne da se napadi vrtoglavice ublaže. Tim pacijentima se preporučuju intratimpanalne instilacije deksazona odnosno davanje injekcija kortikosteroida kroz bubnu opnu direktno u šupljinu srednjeg uva. Sama intervencija nije bolna jer se područje prethodno anestezira primenom kapi koje sadrže anestetik. Nakon davanja injekcije bolesnik odleži još oko pola sata kako bi lek difundovao u endolimfu unutrašnjeg uva.
Kortikosteroidi su lekovi sa brojnim neželjenim efektima koji se ovakvim načinom primene zaobilaze odnosno svode na minimum. Ovakvim načinom aplikacije postižu se visoke koncentracije na mestu gde lek treba da deluje uz minimalne sistemske efekte. Kod velike većine bolesnika (oko 75%) ova terapija je delotvorna i dovodi do smanjenja učestalosti i jačine napada. Međutim, pozitivan efekat najčešće nije trajan a koliko će poboljšanje trajati je individualno (od nekoliko meseci do nekoliko godina).
ZAŠTO GENTAMICIN U LEČENJU MENIEROVE BOLESTI
Kod pacijenata kod kojih injektovanje kortikosteroida u uvo nije dalo očekivani boljitak predlaže se injektovanje gentamicina. Gentamicin je antibiotik ali svrha njegove primene u ovom slučaju nije da ubije bakterije već se primenjuje zbog svog ototoksinog delovanja. Gentamicin uništava ćelije centra za ravnotežu obolelog uva. Ova metoda naziva se “hemijska labirintektomija” i predstavlja zamenu za hiruršku labirintektomija koja podrazumeva resekciju slušnog živca.
PREPORUKE ZA OLAKŠAVANJE TEGOBA KOD AKUTNOG NAPADA
Preporučuje se mirovanje u zamračenoj prostoriji, nadoknada izgubljene tečnosti i elektrolita, blaga sedacija i uzimanje lekova protiv povraćanja.
Ukoliko su simptomi jako izraženi neophodna je hospitalizacija prvenstveno jer se zbog intenzivnog povraćanja lekovi ne mogu davati na usta a i zbog preteće dehidratacije pacijenta.
Kako prepoznati dehidrataciju i koje su mere prve pomoći možete pročitati: Kako prepoznati dehidrataciju?
Najčešće se za oko deset dana vrtoglavice postepeno smiruju i parteći simptomi nestaju što može da znači da je centar za ravnotežu potpuno oporavljen ali isto tako nestanak smetnji može da bude i razultat centralne kompenzacije. Mozak se navikao da ga osećaj za ravnotežu vara, u tom slučaju smetnje se javljaju samo kod naglog ustajanja, okretanja ili loše vidljivosti.
Neurološki simptomi i znaci kao što su izmenjeno stanje svesti, slabost mišića, poremećaj senzibiliteta, otežan govor, otežano gutanje, izmenjen vid ili sluh i druge promene idu u prilog postojanju centralnog uzroka vertiga kao što je poremećaj protoka krvi u mozgu, tumor ili multipla skleroza. U slučaju da se ovakvi simptomi pojave mora se hitno potražiti lekarska pomoć.
VIRUSNE INFEKCIJE MOGU BITI UZROK VRTOGLAVICE
Virusne infekcije uključujući i grip mogu prethoditi akutnoj upali slušnog živca ili akutnoj upali unutrašnjeg uha. Javlja se žestoka vrtoglavica s osećajem okretanja prostora, propadanjem i zanošenjem u bolesnu stranu, mučninom i povraćanjem. Simptomi intenzivno traju jedan do tri dana.
