Tumorski markeri

Tumorski markeri su supstance koje produkuju tumorske ćelije ili druge ćelije u organizmu kao odgovor na kancer ili na izvesna benigna stanja.

To su  najčešće molekuli šećera ili belančevina koje se nalaze na površini ćelija tumora. Tumorski markeri se, na biohemijskoj osnovi, dele na antigene, enzime, hormone i metabolite. Ove supstance se mogu naći u krvi, urinu, tumorskom tkivu ili u drugim tkivima.

Različiti tumorski markeri se nalaze u različitim tipovima kancera a nivoi istog tumorskog markera mogu biti povišeniu više tipova kancera.

Nivoi tumorskih markera se ne menjaju kod svih osoba sa kancerom, posebno u ranom stadijumu. Nivoi nekih tumorskih markera mogu biti promenjeni i kod pacijenata koji nemaju karcinom.

autor: Dr Neda Dragićević

Do danas je otkriveno na desetine supstanci koje pokazuju abnormalne vrednosti ukoliko su prisutni neki tipovi kancera. Ali do danas nisu pronađeni specifični tumorski markeri koji će ukazati na određeni karcinom, kao što ne postoje ni tumorski markeri za sve tipove karcinoma.

KOJA JE SVRHA ODREĐIVANJA TUMORSKIH MARKERA? 

1.  Provera zdravih ljudi ili ljudi s većim rizikom za obolevanje od karcinoma

2.  Dijagnostikovanje karcinoma ili posebnog tipa karcinoma

3.  Određivanje prognoze bolesti za pacijenta

4.  Praćenje toka ozdravljenja i uspeha terapije nakon hirurškog zahvata,radioterapije ili hemoterapije.

Nijedan tumorski marker ne omogućava sve ovo. Za postavljanje dijagnoze merenje koncentracije tumorskih markera je korisno kada se koristi zajedno sa drugim dijagnostičkim procedurama.

ŠTA NAM GOVORE TUMORSKI MARKERI?

Tumorski markeri su korisni za procenjivanje delotvornosti lečenja ili toka bolesti. Pri tome je važno da se dotični tumorski marker odredi pre početka terapije, kako bi se u daljem toku imala uporedna vrednost.

Pošto je kod najvećeg broja raspoloživih tumorskih markera vrednost izmerena u krvi neposredno srazmerna masi tumora u telu, promena vrednosti utvrđena pre terapije može da ukaže na delotvornost lečenja ili na novi rast tumora.

Ako povišene vrednosti u roku od 4 – 8 nedelja posle operacije opadnu do opsega normalnih vrednosti, to govori da je tumor potpuno odstranjen.

Ponovo povišene vrednosti ili vrednosti koje čak rastu ukazuju na zaostalo tkivo tumora ili na već postojeće metastaze.

Povišena vrednost  tumorskih markera može da ukaže na ponovno pojavljivanje tumora ili na stvaranje metastaza i do šest meseci ranije nego pregledi na rentgenu ili ultrazvuku.

U okviru kontrole napredovanja bolesti, određivanje pojedinačnih odgovarajućih tumorskih markera izvodi se u prve dve godine svaka četiri meseca, a onda do pete godine na pola godine.

Pošto kod najvećeg broja tumora važi da je recidiv posle pet godina redak, određivanje tumorskih markera posle ovog perioda nije više potrebno.

Pojedinačno se razmaci utvrđuju prema preporukama za kontrolu različitih slučajeva raka. Ako postoji čvrsta sumnja na obnovljen rast tumora na prvobitnom mestu ili na metastaze, određivanje kretanja markera može, radi procenjivanja “trenda“, da bude korisno i u kraćim razmacima.

POVREMENO POVEĆANJE VREDNOSTI TUMOR MARKERA

Povremeno povećanje vrednosti tumorskih markera može da se javi, između ostalog, i kod različitih zapaljenskih oboljenja digestivnog trakta, ciroze jetre, začepljenja žučnih kanala i smetnji u funkcionisanju bubrega i kod pušača.

U tim slučajevima vrednosti su promenljive i ne rastu stalno. Jedan jedini „ispad“ u vrednostima najčešće nema nikakav značaj.

Naročito visoke vrednosti mogu da se jave usled toga što posle operacije, hemoterapije ili zračenja, posle uništavanja ćelija tumora, velike količine tumorskog markera dospevaju u krv.

Naročito niske vrednosti nastaju usled toga što, posle operacije sa velikim gubitkom krvi, voda iz tkiva „razredi“ krv, a tako i koncentraciju markera.

U okviru praćenja lečenja i radi ranog otkrivanja recidiva, određivanje tumorskih markera naročito je opravdano kod raka debelog creva, raka dojke, raka jajnika, raka prostate i raka testisa i karcinoma malih ćelija pluća.

NAJVAŽNIJI TUMORSKI MARKERI

CEA (karcinoembriogeni antigen) je glikoprotein koji se nalazi u karcinomu debelog creva i crevima fetusa.

Povišenim vrednostima CEA se mogu registrovati i kod karcinoma želuca, raka dojke, raka pluća, raka pankreasa i raka jednjaka.

Vrednosti CEA rastu sa godinama i kod pušača. Dobroćudna oboljenja koja mogu da idu sa povišenim vrednostima CEA jesu: ciroza jetre, zapaljenje pankreasa, akutni hepatitis, Crohn-ova bolest, ulcerozni kolitis, divertikuloza i divertikulitis, polipi creva, čir želuca i dvanaestopalačnog creva.

Referentna vrednost iznosi <3 ng/ml.

AFP (alfa-fetoprotein) je onkogeni antigen (glikoprotein) koji u normalnim uslovima stvara fetus u toku embrionalnog razvoja, a kasnije u toku života stvara se isljučivo u jetri.

Povećane vrednosti AFP-a u trudnoći mogu ukazati na defekt neuralne cevi kod ploda.

Nivo AFP kod zdravih osoba je manji od 10 μg/L, u benignim bolestima jetre (ciroza, trovanje ) ide i do 40 μg/L.

Tumori koji često idu sa povišenim vrednostima AFP jesu: primarni karcinom jetre, tumori polnih ćelija, testisa i jajnika.

U kontroli toka bolesti primarnog karcinoma ćelija jetre, AFP je marker prvog izbora. Povišene vrednosti ukazuju sa sigurnošću od 95% na aktivno oboljenje, pri čemu to nije povezano sa veličinom tumora.

CA 15-3 (kancer antigen) je ugljenohidratni antigen. Tumori koji idu sa povišenim vrednostima CA 15-3 su, na prvom mestu karcinom dojke, zatim pankreasa, pluća, jajnika, debelog creva i jetre.

Značajan je za praćenje odgovora na hemoterapiju.

Dobroćudna oboljenja koja mogu da idu sa povišenom vrednošću CA 15-3 jesu: hepatitis, ciroza jetre, pankreatitis, zapaljenska oboljenja pluća, zapaljenska oboljenja želudačno-crevnog trakta.

Normalne vrednosti CA 15-3 su < 20-30 U/L.

CA 125 je ugljenohidratni antigen koji je povišen kod karcinoma jajnika.

U kontroli toka povišene vrednosti ukazuju na recidiv ili na metastaze, pri čemu normalne vrednosti same po sebi ne znače da tumora nema. Zbog toga samo određivanje CA 125 kod raka jajnika ne može da zameni naknadni operativni pregled. Ono svakako omogućava ciljanu primenu dijagnostičkih i terapijskih mera.

Referentna vrednost je < od 35 U/l, sa sivom zonom do 65 U/l.

Tumori koji često idu sa povišenim vrednostima CA 125 jesu: rak jajnika, drugi ginekološki tumori, rak pankreasa, rak žučnih kanala.

Dobroćudna oboljenja koja mogu da idu sa povišenim vrednostima CA 125 jesu: ciroza jetre, akutni pankreatitis, akutni holecistitis, dobroćudna ginekološka oboljenja i zapaljenja.

CA 19-9 je takođe ugljenohidratni antigen , koji je povećan kod tumora pankreasa i kolorektalnih karcinoma.

Povišene vrednosti se mogu registrovati i kod karcinoma žučnih puteva i karcinoma zeluca.

Tumori koji mogu da idu sa povišenim vrednostima CA 19-9 jesu: rak pankreasa, karcinom žučnih puteva, karcinom želuca, karcinom debelog creva.

Dobroćudna oboljenja koja mogu da idu sa povećanjem CA 19-9 jesu: akutni holecistitis, akutni i hronični pankreatitis, hepatitis, ciroza jetre i druga oboljenja jetre, čir želuca i dvanaestopalačnog creva.

Normalne vrednosti su < 37 μg/mL.

HCG (humani horionski gonadotropin) je hormon koji na početku trudnoće stvaraju ćelije fetusa, pa stoga služi i kao test na trudnoću.

Izvan trudnoće, povišene vrednosti HCG ukazuju na tumor polnih ćelija (testisa ili jajnika). Za ove tumore HCG je kao marker skoro specifičan i zbog toga igra važnu ulogu u praćenju terapije i kontroli toka bolesti.

Normalne vrednosti su <5 U/ml (zavisno od metode određivanja i proizvođača testa).

PSA (prostata-specifični antigen) je normalno prisutan u tkivu prostate, dok se u krvi nalazi samo u tragovima. Koristi se za otkrivanje stadijuma karcinoma, kao i za praćenje tretmana karcinoma prostate.

Povišene vrednosti PSA se mogu naći i kod benigne hipertrofije prostate koja je veoma česta kod muškaraca iznad 50 godina starosti.

Zbog toga se vrednost <4 μg/L ne može uzeti kao granična vrednost ovog markera, koja može ići i do <10 μg/L, ukoliko je ultrazvučni i rektalni nalaz uredan.

NSE (neuron specifična enolaza) je povišena kod karcinoma malih ćelija pluća, neuroendokrinih tumora i nekih tumora testisa.

SCC (antigen epidermalnog karcinoma) je povišen kod karcinoma grlića materice, karcinoma uho-grlo-nos, pluća, jednjaka i anusa.

Postoji veliki broj tumorskih markera, a ovo su samo najčešće ispitivani. Određivanje tumorskih markera je opravdano samo onda kada se iz rezultata ispitivanja i moguće dijagnoze recidiva, na osnovu povišenih vrednosti, donose zaključci u vezi sa terapijom. To znači da moraju da postoje medicinske mogućnosti za uspeh lečenja. Ako to nije slučaj, onda utvrđivanje tumorskih markera nema nikakvog smisla. Ono opterećuje pacijenta i pravi nepotrebne troškove, a ne donosi nikakve koristi.

Tumorski markeri se ne mogu primeniti za rano otkrivanje tumora u okviru redovnih pregleda zdravih osoba, izuzetak su AFP (alfa-feto protein) i PSA (prostata-specifični antigen).