Visok krvni pritisak ili hipertenzija je najčešća bolest savremenog čoveka. U Srbiji 46,8% odraslih osoba boluje od povišenog krvnog pritiska. Ranije je hipertenzija bila prevashodno bolest starijih ljudi, danas je među obolelima sve više osoba u ranim četrdesetim i pedesetim. Bolest je u najvećem broju slučajeva bez simptoma pa mali procenat ljudi prihvata da su bolesni i da moraju da redovnu piju lekove, što predstavlja dodatni problem. Tek kada nastupe komplikacije i tegobe budu izražene svest se menja.
Šta uzrokuje visok krvni pritisak?
Prema uzroku nastanka postoje dve vrste hipertenzije i to primarna ili idiopatska (95% obolelih) i sekundarna. U slučaju primarne hipertenzije tačan uzrok nastanka ne može se naći, multifaktorijalan je.
Osnovni faktori rizika su gojaznost, pušenje, uzimanje većih količina alkohola i kafe, psihička napetost, odsustvo fizičke aktivnosti, nedostatak odmora kao i genetska predispozicija.
U slučaju sekundarne hipertenzije uzrok je poznat, na primer oboljenje bubrega, nadbubrežne žlezde, dijabetes.
Šta je sistolni a šta dijastolni krvni pritisak?
Krvni pritisak predstavlja mehanički pritisak koji krv vrši na unutrašnju površinu zida arterije, izražava se u milimetrima živinog stuba (mmHg). Sistolni krvni pritisak predstavlja vrednost krvnog pritiska koji nastaje u arterijama u trenutku sistole, odnosno kontrakcije srca i odgovara brojki u mmHg stuba pri kojoj se javlja prvi ton nad brahijalnom arterijom prilikom merenja. Dijastolni krvni pritisak predstavlja krvni pritisak u trenutku dijastole i odgovara brojki u mmHg stuba pri kojoj tonovi iščezavaju. Često se kaže da je sistolni pritisak, pritisak u trenutku srčanih otkucaja a dijastolni pritisak između srčanih otkucaja.
Merenje krvnog pritiska-osnovna pravila
Vrednosti krvnog pritiska menja se u zavisnosti od emotivnog stanja, doba dana, obroka, pušenja, temperature vazduha. Rezultati su generalno niži kada se merenje vrši kod kuće u odnosu na ono u ordinacijii. Prilikom merenja pritiska ruka mora da bude na podlozi horizontalno u nivou grudi. Kada je ruka položena ispod nivoa srca vrednosti izmerenog krvnog pritiska viši su za oko 10 mmHg a kada je ruka položena iznad vrednosti su niže, od realnih.
Vrlo je važno pritisak meriti odgovarajućim aparatom sa manžetnom na nadlaktici, a ne sa „narukvicom”. Pritisak se meri tri puta sa razmakom od tri minuta, jer se već i tako mogu videti bitne oscilacije u vrednostima izmerenog krvnog pritiska. Dok se ne postavi tačna dijagnoza i individualna terapija, obavezne su kontrole na dve ili tri nedelje, a u slučajevima gde lekar nije siguran da je reč o hipertenziji, kretanje pritiska se prati u toku 24 časa, aparatima za monitoring.
Koje su vrednosti normalnog krvnog pritiska?
Normalan krvni pritisak je kada su vrednosti sistolnog pritiska manje od 120mmHg a dijastolnog niže od 80mmHg. Stanje prehipertenzije je kada je sistolni od 120-139mmHg a dijastolni 80-89mmHg Stadijum 1 Hipertenzije je kada je sistolni 140-159mmHg a dijastolni 90-99mmHg Stadijum 2 Hipertenzije je kada je sistolni pritisak jednak ili viši od 160mmHg a dijastolni jednak ili viši od 100mmHg.
Koji zdravstveni problemi su povezani sa visokim krvnim pritiskom?
Ateroskleroza – Nastaje taloženjem masnih naslaga na unutrašnjim stranama zidova krvnih sudova u vidu takozvanih plakova pri čemu dolazi do suženja lumena krvnih sudova. Povišen krvni pritisak olakšava ovaj proces.
Srčana oboljenja – Srčana insuficijencija (srce više nije dovoljnio snažno da pumpa dovoljnu količinu krvi), ishemijska bolest srca (srčani mišić ne dobija dovoljno krvi), hipertrofija leve komore, odnosno uvećano srce.
Bolesti bubrega – Hipertenzija može da ošteti krvne sudove bubrega i onemogući njihovo dalje funkcionisanje.
Moždani udar – Hipertenzija je glavni faktor rizika za nastnak moždanog udara.
Bolesti oka – Visok krvni pritisak uzrokuje oštećenje malih krvnih sudova u retini i tako oštećuje vid.
Lečenje hipertenzije obuhvata nefarmakološko lečenje odnosno promenu načina života i terapiju lekovima. Promena načina života podrazumeva: promenu načina ishrane u smislu smanjenja loših masti u ishrani, redukciju telesne težine, prestanak pušenja, restrikciju soli u ishrani, izbegavanje alkohola, povećanu fizička aktivnost.
Sve veći je broj ljudi kod kojih je visok pritisak usko povezan sa profesijom kojom se bave i takva hipertezija naziva se radno zavisnom. Kod ovih pacijenata u toku dana postoje velike varijacije u pritisku, od normalnih do vrlo visokih. Stresna situacija dovodi do skoka pritiska i posledice mogu biti vrlo ozbiljne (srčani ili moždani udar). Kako bi se ovo sprečilo osobe moraju da budu pod terapijom u sklopu koje se obično propisuju i lekovi za umirenje.
Lekovi koji se najčešće koriste u terapiji hipertenzije su: ACE inhibitori (Zorkaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin..), beta blokatori (Prinorm, Presosol, Inderal..), diuretici ( Lasix, Hemopres, Lometazid..), antagonisti kalcijuma ( Nifelat, Cortiazem, Norvasc..).
Koji su sporedni efekti lekova za lečenje hipertenzije?
Diuretici ili lekovi za izmokravanje mogu izazvati glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, malaksalost, snižene vrednosti kalijuma. ACE inhibitori mogu izazvati suv i uporan kašalj, glavobolju, dijareju, povišene vrednosti kalijuma. Beta blokatori – vrtoglavice, smanjenje seksualne želje, pospanost.
Kako osobe sa hipetenzijom treba da se hrane?
Neophodna je raznovrsna, izbalansirana ishrana. Jedite više voća i povrća i hranu sa manjom količinom masti. Izbegavajte hranu sa zasićenim mastima i holesterolom i prženu hranu. Trudite se da jelovnik bude bogat ribom, piletinom, hranom bogatom kalcijumom, kalijumom, magnezijumom. Izbacite slatkiše ili bar smanjite kao i crveno meso.
Kada se obratiti lekaru?
Ukoliko je postavljena dijagnoza hipertenzije, neophodno je da odlazite na redovne lekarske kontrole i slušate savete lekara. Ali, bitno je i da se javite svom lekaru ukoliko propisane lekove redovno uzimate a ne dolazi do sniženja krvnog pritiska, ili ako ste primetili neke od sporednih, neželjenih efekata.
Da li lekovi mogu da uzrokuju hipertenziju?
Postoje lekovi koji se koriste u lečenju određenih bolesti a mogu izazvati hipertenziju.To su kortikosteroidi, amfetamini, hormoni, ciklosporin, lekovi protiv migrene, eritropoetin.
